Ćutanje obavija i prožima živote interseks osoba

Razgovarao: Nikola Marković Izvor: Novi magazin

Autorski strip Dosta je sa ćutanjem, inspirisan pričama interseks osoba, premijerno je predstavljen publici u okviru 66. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, 25. oktobra na štandu Francuske – počasnog gosta ovogodišnjeg Sajma. Na ovom jedinstvenom strip albumu u četiri priče, radio je tim autora i autorki. Pored Kristiana Ranđelovića, predsednika Udruženja XY Spektrum (Organizacija za polno i rodno varijantne osobe), koscenariste i prve vidljive interseks osobe u Srbiji, u realizaciji stripa učestvovali su i poznati autori/ke domaće strip scene: koscenarista Pavle Zelić i strip autorke Jana Adamović, Dragana Radanović, Danica Jevđović i Ana Milojković Omi.

Ovo izdanje IK System Comics, povod je za razgovor sa Kristianom Ranđelovićem, inicijatorom čitave ideje, projekta, i kasnije samog stripa.

Kako je inicijalno nastala ideja za strip Dosta je sa ćutanjem / Breaking the silence? Kada se prvi put javila i koje ste sve korake prošli do početka konkretnog rada na projektu?

Moja pasija jesu stripovi i godinama ih čitam i skupljam. Mnogo toga sam naučio i saznao iz stripova, pa sam zbog toga želeo da se tema kojom se bavim nađe u tom mediju. Ideja je nastala posle okupljanja i izložbe kojoj sam prisustvovao u inostranstvu. Zamislio sam strip koji će moći da slikom (mnogo više) nego tekstom približi trenutak kada osoba može da sazna da ima neku od interseks varijacija. Ubrzo posle tog trenutka sam upoznao Katrin iz Francuskog instituta i podelio ideju sa njom, a onda me je ona uputila na Branislava Glumca, koordinatora na projektima umetnosti i kulture u Francuskom institutu, koji je čovek stripa i kome se dopala ideja. Imali smo nekoliko lepih i konstruktivnih razgovora, posle kojih smo razmatrali ko bi mogao da podrži ideju i kako da je uobličimo u projekat.

Da li vam je od početka bila očigledna reč ćutanje kao lajtmotiv za naslov i sadržaj samih priča? Koliko je taj problem ćutanja o interseks osobama veliki?

Ćutanje o mnogim temama je prisutno, a interseks osobe i njihova iskustva se ne pominju i teško je doći do informacija. Ćutanje obavija i prožima živote dece i odraslih interseks osoba, njihove roditelje/staratelje, porodice i familije, vršnjake, prijatelje, pa čak i lekare koji mogu (a ne moraju) biti prisutni od samog rođenja. Ono predstavlja veliki problem zato što se tako isključuje prisustvo čitave jedne grupe u društvu (i društvima širom sveta). Pored isključivanja, stvara se stigma koja ima dodatni efekat, da obeleži osobe ili čitavu grupu koju društvo ne validira. U mnogim oblastima (medicina, pravo, sociologija i sl.) interseks osobe su nevidljive i o njima se ćuti. Zato je važno da se otvoreno i afirmativno govori o osobama i njihovim varijacijama, koje su prirodne i vekovima prisutne.

Koji su najveći izazovi s kojima se suočavate radeći u organizaciji XY Spectrum, a koja su vam najveća dosadašnja dostignuća?

Višegodišnji rad organizacije podrazumeva rad sa interseks decom i njihovim roditeljima, ali je veliki problem da se dođe do odraslih interseks osoba, a samim tim, da se organizuje okupljanje i dobije mogućnost formiranja zajednice. Interseks osobe nas kontaktiraju, ali nemaju želju da upoznaju i/ili razmene svoja iskustva i znanja sa drugim interseks osobama. Najveći uspeh je rad sa lekarima i njihovo razumevanje posledica koje medicinske intervencije ostavljaju na živote interseks osoba. I još jedan veliki uspeh je saradnja sa nezavisnim telima koja su pomogla u borbi da diskriminacija na osnovu polnih karakteristika postanu detektovana u pravnom sistemu. Uspeli smo da ih ubacimo u Zakon protiv diskriminacije.

Kako je tekao rad sa Zelićem? Koliko su se same priče razvile od prvih skica do finalnih verzija? Šta vam je bilo posebno zanimljivo u ovakvom načinu autorskog rada i stvaranja stripa?

Sa radom Pavla Zelića sam upoznat i čitao sam neke od njegovih stripova, pa me je obradovala ideja da ćemo sarađivati. Imali smo nekoliko sastanaka da bi se on upoznao sa temom i da poređamo važne trenutke, pronađemo trenutke koji boje situacije i podvučemo značaj i težinu koju određene situacije nose za interseks osobe i njihove porodice. Pored razgovora i razmene o samoj temi, nas dvojca smo se upoznavali i prepoznavali zajednička interesovanja, pa nam je to donelo i nove ideje za rad dalje. Zajednički smo došli do ideje o interseks superherojima, koje obojica volimo.

Kako ste doživeli finalnu verziju i same zaokružene stripove u okviru ove celine? Šta vam se posebno dopalo u obradi autorki iz kolektiva Stripotetke?

Kad sam video finalnu verziju stripa, iznenadio sam se činjenicom da je san da se strip napravi postao stvarnost i da ću ga uskoro držati u ruci. I da je, kad se sagleda celina, vrlo izbalansiran dinamikom crteža i priča. Važan je bio odabir Stripotetki za crtačice stripa, zbog različitog načina crtanja, izražavanja kroz crtež i njihove međusobne dinamike. Svaka od njih je tokom procesa stvaranja imala pitanja koja su, pored pojašnjenja nekog stanja ili trenutka, donela razumevanje i empatiju. Važno i značajno je bilo prihvatanje svih osećanja koje osobe u pričama imaju i to ne samo interseks osobe, već i svi oni koji posredno ili neposredno učestvuju u njihovim životima. Njihovo crtanje je donelo novu dimenziju u prikazu realnih (i istinitih) priča interseks osoba u različitim životnim dobima.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.