Crtač represije koja ga okružuje (FOTO/ VIDEO)

Autor: Dragan Stošić, Izvor: Novi magazin

Strip je bio moja prva opsesija koja se manifestovala fascinacijom srednjim stranama Politikinog zabavnika, potom izdanjima Stripoteke, a onda Bonelijevim izdanjima iz 1980-ih (ah, živote prolazni!). Iz toga se može naslutiti ko su mi bili uzori, vedete belgijske i francuske strip scene Herman, Žiro, Erže, Edgar P. Jakobs, Vilijam Vans… Iza toga, uronio sam u italijansko, špansko, argentinsko, američko more, i ostao bez daha kad sam video kako u tamo plivaju Hugo Prat, Alfonso Font, Alberto Breća, Aleks Rejmond… Kad je Politikin zabavnik krajem 1980-ih objavio svoj prvi omaž Eržeu kroz strip Plavi lotos, taj ligne claire urezao mi se u (pod)svest. Fasciniran stilom, uradio sam svoj prvi amaterski strip poduhvat na nekih četrdesetak strana – priseća se Milan Drča, sada već prepoznat strip autor u evropskim okvirima, pod pseudonimom Munch.

“Otvorim oči i vidim one koji se bore. I u mom privatnom životu, i u stripu, u toj su borbi, pokazalo se, posebno jake žene. Za one u stripu inspiraciju sam našao u dvema posebnim ženama iz mog privatnog života“.

DISTOPIJSKI TRILER: Potvrda toga je i nedavno izdanje prvog (od dva planirana) albuma mini-serijala Furije (Furije: Ljudski faktor / Furies #1 Le Facteur Humain), koji je 19. septembra 2025. objavila francuska izdavačka kuća Kalopsia. Strip je realizovan zajedno sa scenaristom Erikom Korbejranom, dok se za kolor pobrinula Argentinka Nurija Sajago. „Furije su zamišljene kao distopijski triler iz dva dela. Na drugom delu trenutno radim. Rok nije zacrtan, a plan je da izađe godinu, godinu i po nakon prvog dela. Verzirana francuska i belgijska publika strpljiva je ukoliko će dobiti kvalitet“, kaže sagovornik Novog magazina.

Rođen u Beogradu 1976, Milan Drča diplomirao je u rodnom gradu, na Fakultetu primenjenih umetnosti. Prve ozbiljnije crtačke korake napravio je davne 1990, ilustrujući dve knjige za decu. Nakon studija nekoliko godina proveo je posvećen elektronskoj muzici, kao DJ, radijski voditelj, muzički urednik emisije na Art TV, a potom i programski urednik malog beogradskog kluba The Wash, čiji je bio vlasnik. Nakon što je svet elektronske muzike dovoljno istražio, vratio se likovnoj umetnosti, od koje, zapravo, nikad i nije otišao. Sarađivao je sa Markom Stojanovićem na njegovom serijalu Vekovnici, a potom su nih dvojica za časopis Vojske Srbije Odbrana uradili strip Marš na Drinu. Sa dve strip priče učestvovao je u serijalu Linije fronta, u izdanju System Comicsa iz Beograda, i sa dve u albumu Do pakla i nazad, nastalom po Stojanovićevom scenariju. Sa jednom od najrespektabilnijih francuskih izdavačkih kuća Dargo potpisao je ugovor 2016, i sa uvaženim scenaristom Žan-Klod Bartolom uradio dve epizode za njegov serijal Insiders, dobro poznat kako francuskoj tako i belgijskoj publici. Nakon toga, potpisao je ugovor sa još jednom velikom francuskom izdavačkom kućom Delkur, za koju je uradio dve epizode grafičke novele Tuez de Gaulle, po scenariju misterioznog Simona Trejna (iza kog se krije Žan-Pjer Peko). Naredni projekti odveli su ga na dve različite strane: jedna vodi na polja Normandije 6. juna 1944, na koja je izbio sa darovitim scenaristom i izdavačem Filipom Žitkom, sa kojim je uradio strip epizodu La Croix u okviru albuma Pegasus, a druga u SF distopiju, u kojoj pliva sa moćnim francuskim scenaristom Erikom Korbejranom (Marselj, 1964), sa kojim, za izdavačku kuću Kalopsia, radi dve epizode grafičke novele Furies.

„Svi scenaristi sa kojima sam sarađivao majstori su svog zanata, svaki na svoj način – objašnjava za NM Drča – Marko Stojanović se tarantinovskim manirom obraća svom čitaocu, Bartolov geopolitičkim triler štimung podseća na Toma Klensija, Peko, pardon, Trejns, u konspirativnom duhu obrađuje za Francuze vrlo delikatnu temu atentata na De Gola, te bi se moglo reći da vodi u onom pravcu u kom je Oliver Stoun obradio slučaj JFK. Žitka je, pak, istraživački udubljen u tematiku Prvog i Drugog svetskog rata, a Korbejran, on je čitalac, pasionirani, i to se vidi već na prvoj strani Furija (i ne samo Furija). On u strip usisava književnost (Orvela, Bredberija, antičku mitologiju…), te je rad sa njim posebno iskustvo“, kaže sagovornik NM.

Omaž Pavlu Vujisiću u stripu Tuez De Gaulle (izdavač Delcourt, Francuska 2022.)

Od fantazije do krimića

Erik Korbejran (Eric Corbeyran, Marselj, 1964), posle fotografije, dečjih priča i marketinga, opredelio se za strip. Objavio je oko 500 albuma za različite izdavače: Dargo, Delkur, Kasterman… Ljubitelj ilustracija i anegdota, Korbejran se interesovao za različite medije i žanrove, od fantazije, istorije, trilera, avanture do krimića. Sarađujući sa Berlionom, Falkeom i Gerinoom, ušao je u istoriju francusko-belgijskog stripa (Le Cadet des Soupetard, Sales mioches!, Le Fond du monde, Le Chant des Stryges). Godine 1999. Korbejran je sa Olivijeom Berlionom potpisao novi album Lie-de-vin u Dargoovoj kolekciji Long courrier, album je bio nominovan za Alph’Art nagradu za najbolji album u Angulemu. U nastavku karijere radio je fentezi serijale Nanami (2019) i Okheania (2017). Skorije je potpisao dramu Le Maître chocolatier / The Master Chocolatier (2019) sa Benedikt Gurdon i Denisom Četvilom.

SNAŽNI UREDNIČKI GLASOVI: S obzirom da je već čitavu deceniju na francuskom strip tržištu, zanimalo nas je kakav je odnos tamošnjih izdavača prema autorima i prepoznaje li na tom polju neke razlike u odnosu na izdavaštvo u Srbiji. „Ono što našu scenu razlikuje od francuske (svesno ostavljam po strani sve o čemu bi se naširoko i nadugačko moglo pisati, i ističem samo to da strip u Francuskoj i Belgiji ima kultni status) jesu snažni urednički glasovi, urednici sa velikim U. U nastajanju grafičke novele uloga urednika je ogromna. On je prvi verzirani čitalac i teksta i crteža i kolora. Od njega zavisi kako će se ta prvo dva, a onda tri glasa uskladiti. Urednička veština izdanju daje poseban pečat koji se tako jasno vidi. Od svog prvog urednika Nikolasa Tibodina naučio sam mnogo. Pomogao mi je da bolje pročitam ono što crtam. Druga stvar koju bih istakao, i sa kojom ću zaključiti odgovor na pitanje, jeste ženski potez kad je kolor u pitanju. Imao sam zadovoljstvo da skoro sve moje grafičke novele ilustruju žene. One u boju unose tako posebnu suptilnost i pronicljivost“.

Pitali smo Drču i je li fantastika lakša za crtanje, s obzirom da nudi više mogućnosti da se mašti da na volju, za razliku od istorijskih tema? „Moram da napomenem da Furije nisu klasičan SF u smislu Ratova zvezda. Radnja se odvija u megalopolisu zvanom Sistem, utopljenom u orvelovsku i bredberijevsku distopiju. U tom smislu, fantazija na kojoj radim u sebi nosi i istoriju, te se tako u stripu mogu naći obrisi našeg brutalizma u arhitekturi, ali i sadašnjost, razrušena kakva je u Srbiji. Crtež je realističan, a budućnost tužna, mada ne mora biti takva. Kad je reč o inspiraciji, okrenem se oko sebe i vidim represiju koju crtam. Otvorim oči i vidim one koji se bore. I u mom privatnom životu, i u stripu, u toj su borbi, pokazalo se, posebno jake žene. Za one u stripu inspiraciju sam našao u dvema posebnim ženama iz mog privatnog života“.

FOTOGALERIJA: Privatna arhiva

LJUDSKI FAKTOR U „MREŽI“ PARADOKSA: Prve table grafičke novele Furije / Ljudski faktor, na kojima se navode ključni delovi iz romana Farenhajt 451 Reja Bredberija i 1984 Džordža Orvela, uvode ljubitelje stripa u distopijski svet bez humanosti, u kome su jezik, sa njim i misao, u apsolutnoj funkciji sistema. Idejni otac tog novog sveta je Sergej Pankov.

Upravo izašla iz Projekta Pankov, mlada Naja dodeljena je policijskom redu Furija, specijalnoj brigadi čiji je zadatak održavanje reda unutar Sistema. Spremna da u potpunosti prihvati svoju ulogu kao izvršilac, Naja je ipak sputana neočekivanom preprekom koju nije predvidela: ljudski faktor. Program je nije pripremio za ono što se događa u praksi – za devijantne pojedince, gonjene i nemilosrdno kažnjene, ljudska stvorenja baš kao što je ona.

Zbog te privremene slabosti poslata je na rehabilitaciju u radni logor. U tom logoru sreće Rejn, ženu srednjih godina čiji je posao da prevaspita zalutale. I pored njihovih razlika, Naja i Rejn postaju prijateljice. Osećajući se sigurno, Naja otkriva Rejn da dobija čudne poruke (Šelijevi stihovi koji pozivaju na mirni otpor) koje preispituju temelje sistema, čiji su osnovni principi: jedinstvo, solidarnost i ideal. Da li joj te poruke šalje Mreža Paradoks, grupa anarhista koja želi da je regrutuje, odnosno, preotme od Furija, verovatno će biti apsolvirano u drugom albumu, koji je u pripremi pod naslovom Mreža Paradoks.

FOTGALERIJA: Privatna arhiva

Tekst je prenet sa potala Novi magazin.