Borski susreti: Svi putevi vode od Kine

Piše: Nikola Marković. Izvor: Novi magazin

Kad govorimo o kustoskim projektima u ovdašnjoj sredini, uobičajena je predstava o galerijskim programima i predstavljanju vizuelnih umetnosti, ili o performansima u prostorima otvorenim za savremenu umetničku scenu. Sa druge strane, diskurs o Boru obično podrazumeva govor o devastaciji prirodne sredine, rudarstvu, i negativnim implikacijama poslovanja Ziđina, iz perspektive ekoloških organizacija ili opoziciono nastrojene javnosti i političkih stranaka. Naravno, tu je i tradicionalno nerazumevanje prema onom drugom, odnosno kineskoj kulturi i Kinezima, koji su veoma prisutni u Srbiji u poslednjih par decenija, i duže.

ŠAROLIK REPERTOAR: Već i površan pogled na program Borskih susreta razbija predrasude – ako ih ima – o kustoskim praksama. Arhitektica Jelica Jovanović će organizovati šetnje sa saradnicima dr Višom Tasićem (inženjer elektrotehnike), Milošem Božićem (član Mesne zajednice Krivelj), Katicom Radojković (bavi se proizvodnjom i prodajom sira) i Nemanjom Stefanovićem (student). U planu su i tri večere kineske hrane koje će umetnik Hu Jun koncipirati i spremiti sa Ćuom, kineskim kuvarom koji sprema obroke za kineske radnike koji žive i rade u borskom Ziđinu. Priče između zidova Džesfi Dženg predstavljaju arhivu privatnih zapisa koje su ljudi iz čitavog sveta, na raznim jezicima i pismima, slali kineskoj umetnici, na njen otvoreni poziv, kako bi podelili svoja pandemijska iskustva – arhiva će biti otvorena za javnost kao jedinstveni artefakt u sklopu neknjižne građe NB Bor. Na programu je i Žalbeni performans Robela Temesgena, umetnika rodom iz Adis Abebe, trenutno nastanjenog u Oslu, koji će organizovati radionicu posvećenu telesnim tehnikama žalovanja.

Reč je, dakle, o šarolikom repertoaru događaja od kojih mnogi nemaju nužno tradicionalnu umetničku konotaciju. U tom smislu oni imaju potencijal da komuniciraju i sa najširom publikom, ali i da otvaraju dijalog unutar zajednice koji je veoma utemeljen u njenom svakodnevnom životu. Organizatori su Šta bi kustosiranje moglo / trebalo da bude i Narodna biblioteka Bor, a događaj je koncipirala kustoskinja Biljana Ćirić, koju je kulturna javnost ove godine mogla da upozna kroz kustoski angažman u paviljonu Republike Srbije na 59. Bijenalu u Veneciji.

NOVI PUTEVI U NOVU BUDUĆNOST: Druga perspektiva iz koje mogu da se sagledaju Borski susreti, a koja referiše na odnos prema kineskoj zajednici i tekovinama kineske spoljne politike, na prvi pogled je malo složenija. Na ovom događaju okupiće se transnacionalni istraživački tim i partneri projekta, koji će podeliti svoja istraživanja inspirisana kineskom inicijativom Pojas i put i načinom na koji će ona „izmeniti estetike i prakse u lokalnom kontekstu“. U praksi: Kina širi svoj spoljnopolitički uticaj kroz infrastrukturne projekte i širenje poslovnih aranžmana u zemljama širom sveta, što utiče na kulturni i svakodnevni život u tim sredinama. Način na koji ćemo sagledati taj uticaj i njegove posledice, ono je što podleže – ili treba da podleže – ozbiljnijem promišljanju koje odudara od stereotipa i prvoloptaških asocijacija.

To, pak, ne mora da podrazumeva apologiju rudarske industrije ili načina koji kompanija Ziđin posluje u Srbiji ili drugim zemljama, već sagledavanje šire geopolitičke perspektive u kojoj je Kina samo jedan od nekolicine aktera u borbi za globalni uticaj (i resurse). U užem kulturnom i kulturološkom kontekstu, treba istaći da u savremenom govoru o Kini mnogo češće govorimo o ekonomiji i politici, a znatno ređe o umetnosti. A još ređe – o veoma živoj savremenoj kineskoj umetnosti, koja funkcioniše mimo sistema geopolitičke propagande. Konačno, projekat Novim putevima u novu budućnost će nas suočiti i sa potrebom za bazičnim upoznavanjem onog drugog – komšije koji možda živi tu iza ćoška, a koga doživljavamo kroz različite sisteme predrasuda ili generalizacija.

LOKALNO DEO GLOBALNOG: Ovde treba postaviti stvari u kontekst: projekat Novim putevima u novu budućnost ispituje uticaj inicijative Pojas i put ne samo u Srbiji, već i u Etiopiji, Sloveniji, Uzbekistanu, Kini i Kazahstanu. Borski susreti predstavljaju kulminaciju rada i istraživanja obavljenih u prethodne dve i po godine, a koji je silom pandemijskih prilika uglavnom obavljan lokalno i sastancima putem online platformi. Naše lokalno je deo globalnog i nosi nešto zajedničko čak i sa sredinama od kojih to ne bismo očekivali, ni u ovoliko povezanom svetu 21. veka.

Zaključimo ovaj osvrt slikovitim rečima Dragana Stojmenovića, saradnika i bibliotekara iz NB Bor: „Konačno okupljanje učesnika projekta Novim putevima u novu budućnost na Borskim susretima, nadamo se, neće biti i kraj tog putovanja, mada se može učiniti da je Bor negde daleko i na kraju novog Pojasa i puta – kao nekakva bogato ukrašena, zlatna kopča na kaubojskom opasaču ili možda još jedna rupa za zatezanje ili opuštanje tog kaiša“.

BILJANA ĆIRIĆ: Pravimo dugoročnu mrežu pojedinaca i institucija s margina

Projekat Novim putevima u novu budućnost počeo je sa mojim kustoskim istraživanjima koje sam započela 2018. Htela sam da razumem koliki uticaj imaju Pojas i Put u lokalitetima kao što su Centralna Azija i Istočna Afrika, tako da sam provela znatan deo vremena 2018. i 2019. u Centralnoj Aziji i Etiopiji pokušavajući da razumem šta se dešava. Pored toga, svaki put kad bih se vratila u Srbiju, infrastrukturni projekti su postajali sve vidljiviji. To su jako specifični lokaliteti i istraživanja su kompleksna, tako da sam u projekat pozvala partnere (ćelije) da zajedno radimo na istraživanjima. Partneri su Robel Temesgen, umetnik iz Etiopije, Sinkneh Eshetu is Etiopije, Zdenka Badovinac iz Slovenije, Rokbund art muzej iz Šangaja, Times muzej iz Guang Zhou, Artcome platforma is Kazahstana i Narodna biblioteka Bor. Prvi put smo se sreli u Addis Abebi u februaru 2020. da strukturiramo način rada. Otkad je pandemija krenula morali smo da se fokusiramo na lokalna istraživanja i sarađivali smo s 15 istraživača – objašnjava za Novi magazin kustoskinja Biljana Ćirić.

Koliko se Borski susreti obraćaju ljudima koji pasionirano prate umetnost, a koliko zajednici u širem smislu? Kakva je u tom smislu vaša želja, a kakva su očekivanja u pogledu efekata projekta?

Pokušali smo da se obratimo zajednici kroz umetničke gestove, i mislim da smo svi razumeli naše potrebe. Susret u Boru je samo jedna od stanica našeg projekta. Želja je da se napravi dugoročna mreža pojedinaca i institucija sa margina, koja će da nastavi da radi zajedno.

Postoje stereotipi o Boru kao zaboravljenoj devastiranoj rudarskoj sredini, i Ziđinu kao stranom entitetu koji beskrupulozno ugrožava prirod, eksploatiše radnike… Mogu li se ti stereotipi prevaziđi kroz kustoske i umetničke projekte?

Mi nemamo institucije koje se bave premošćavanjem tog jaza i otvaranja mogućih puteva ka razumevanju. Zato su kulturne institucije jako bitne, kao i zajedničko deljenje vremena i prostora. Kina ima jako raznoliku i bogatu savremenu kulturu i savremene mislioce za koje ljudi ovde ne znaju. Radi se samo na ekonomskoj saradnji i ljudi se koriste i konzumiraju kao deo potrošačke linije. Kao proizvodi.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.