Balkanski dijalozi – od zamora do ubrzanja

Autorka: Sonja Licht, Izvor: Novi magazin

Ideja o Balkanskim dijalozima začeta je pre više od pet godina u trenutku u kojem su i najveći zagovornici sigurne evropske budućnosti Zapadnog Balkana počeli da posustaju u svom uverenju, usled sve češćih tvrdnji iz uticajnih krugova članica Evropske unije o „zamoru od proširenja“, ali i sporosti ključnih institucionalnih reformi, pre svega, u oblasti vladavine prava i jačanja demokratske kulture u društvima Zapadnog Balkana. 

Maja Piščević, saradnica Atlantskog saveta iz Vašingtona, okupila je grupu prijatelja sa inicijativom da se pokrene proces dijaloga u regionu, da razgovaraju ljudi iz politike, privrede, civilnog društva, akademskih institucija i medija o unapređenju saradnje i ekonomskih integracija. 

DEMOKRATSKI POTENCIJAL: Već od nastanka Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope mnogi od nas su prepoznali regionalnu saradnju kao preduslov prevazilaženja posledica ratova devedesetih, uspostavljanja održivog mira i razvoja Zapadnog Balkana, tj. kao nužnost da zajedno krenemo u konstruktivan dijalog o tome kako ostvariti jedini zajednički san – integraciju u evropsku porodicu. 

U osmišljavanju Balkanskih dijaloga potpuno smo bili svesni činjenice da mnogi taj san nisu nikada ni imali, obraćajući mnogo više pažnje na razlike nego kako ih prevazići, živeći i dalje zaglavljeni u prošlost umesto da budu opredeljeni za budućnost našeg Balkana. Dijalozi su otvoreni za različita mišljenja i ideološke platforme, ali ne i za one koji rade protiv saradnje i evropske perspektive regiona. Jer, kao što je naglasila većina učesnika i u našem poslednjem razgovoru u Podgorici, mir, stabilnost i demokratski prosperitet na Balkanu teško je zamisliti ukoliko ostanemo izvan evropskog geopolitičkog i geoekonomskog prostora.

Fondacija BFPE za odgovorno društvo (prethodno Beogradski fond za političku izuzetnost) preuzela je ulogu ‘izvršnog producenta’ celog ovog ambicioznog poduhvata. Od marta 2019. u Beogradu, potom Berlinu, Tirani, Parizu, Skoplju, Prištini, i 14 i 15. novembra 2023. u Podgorici – a tokom pandemije na nizu online okupljanja koji su rezultirali i ekspertskim izveštajima o ključnim temama za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova – raspravljalo se o načinima kako prevazići obostrani zamor: a) našeg regiona koji teškom mukom napreduje u izgradnji svog demokratskog potencijala, naročito kada je reč o podeli vlasti i primeni već prihvaćenih strategija i zakona, i b) EU koja je s vremenom zanemarila činjenicu da je proširenje od nastanka i dalje njen najuspešniji politički i mirovni projekat.

Dok su u ranijim Balkanskim dijalozima sve ove teme raspravljane, s posebnim naglaskom na ekonomske odnose i iskorišćene i neiskorišćene potencijale za intenzivniju regionalnu saradnju, kao da je susret u Podgorici, uz svest o rastućim bezbednosnim rizicima s kojima se svet suočava, bio obeležen s više pozitivnih očekivanja. Sama tema skupa Momenat ubrzanja na Zapadnom Balkanu: vreme za prodor je ukazivala da organizatori očekuju nešto novo i drugačije od dinamike koja je godinama značila posustajanje u približavanju EU. To se zorno očitava i kroz poslednje godišnje izveštaje Evropske komisije, objavljene svega nedelju dana pre skupa u Podgorici.

Dijalozi su otvoreni za različita mišljenja i ideološke platforme, ali ne za i one koji rade protiv saradnje i evropske perspektive regiona

ODGOVORAN MLADI CG-TIM: Susret sa najvišim zvaničnicima Crne Gore, pre svega s predsednikom Jakovom Milatovićem, predsednikom Vlade Milojkom Spajićem, potpredsednikom Aleksom Bečićem i ministarkom Majdom Gorčević pokazao je da je ovaj mladi tim svestan odgovornosti koju su preuzeli, naročito imajući u vidu da je od postanka države prvi put 2020. vladajuća garnitura smenjena demokratskim putem, kao što je to bio slučaj i ove godine. Naglašeno je da očekuju da će demokratski princip smenjivosti političara postati deo nove političke kulture Crne Gore.

Tokom cele debate u Podgorici je provejavalo očekivanje da će Savet EU u decembru doneti bitne zaključke: prvo, o ubrzanju uključivanja regiona u jedinstveno evropsko tržište kroz Akcioni plan Zajedničkog regionalnog tržišta, prihvaćenog na Samitu Berlinskog procesa u Tirani, i drugo, o ubrzavanju procesa pristupanja EU otvaranjem novih podsticajnih mehanizama, a baziranih i na Evropskom investicionom planu za Zapadni Balkan. Postignut je visok nivo slaganja da se Crnoj Gori otvaraju nove mogućnosti da preuzme ulogu šampiona evropskih integracija u regionu, te da služi i kao primer drugima, između ostalog zato što je sa svim svojim susedima u dobrim odnosima. Naravno, da je za takav razvoj neophodno da se postigne društveni konsenzus oko najznačajnijih pitanja u procesu pristupanja. 

Tokom debate je ukazano da je upravo pitanje konsenzusa za usaglašavanje s EU u današnjim okolnostima, pre svega, s njenom spoljnom i bezbednosnom politikom od izuzetnog značaja. Većina prisutnih je izrazila uverenje da je i prodor u evropskoj politici proširenja u velikoj meri rezultat upravo bezbednosne situacije, i da je rat u Ukrajini, a i rat na Bliskom Istoku koji donosi niz novih izazova, ukazao na neophodnost da Evropska unija preispita svoju dosadašnju politiku proširenja i učini sve kako bi se nerešena bezbednosna pitanja na Balkanu što pre rešila.

Vođena je živa debata i ukršteni argumenti o tome da li bi ceo Zapadni Balkan trebalo da bude primljen u paketu ili pojedinačno, kao i da li je proširenje moguće da se odvija paralelno s reformom EU. Zanimljivo je da zastupnici uverenja da zemlje moraju biti primane pojedinačno ujedno uvereni da su procesi proširenja i unutrašnjih reformi kompatibilni i da upravo proširenje može biti koristan instrument u reformi Unije.

I u Podgorici je sve više preovladalo uverenje da je fazno pristupanje realnije, bilo je čak i predloga da se Zapadni Balkan uključi i u izbore za Evropski parlament. 

Učesnici Balkanskih dijaloga su sve skloniji da razmišljaju u novim paradigmama, te je stav istaknutog eksperta, iznet pre dve godine na jednoj od online debata Balkanskih dijaloga o regionalnoj saradnji, da je „energetska tranzicija podjednako značajna kao i vladavina prava“ ponovljena u Podgorici, a pre toga u Prištini. Tako bi pristupanje Zapadnog Balkana Sistemu trgovine emisijom CO2 Evropske unije (EU ETS) obezbedilo sredstva za dekarbonizaciju novih energetskih postrojenja, i bila jedna izuzetno značajna potvrda da Evropska unija ne samo misli nego i dela u pravcu uključivanja regiona u svoje redove.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.