Adrian Kranjčević – GLAS SE MORA ČUTI!

30. April 2020.
Pošast koja je u poslednja tri meseca zahvatila čitavu našu planetu koronavirus poznat je pod svojim drugim imenom koje je u češćoj upotrebi. Korona. U muzici korona je znak koji produžava trajanje određene note tačno onoliko dugo koliko izvođač misli da treba i time njeno trajanje zavisi od muzikalnosti samog izvođača i njegovog osećaja za lepo. Pitanje koje se ovih dana postavlja pred čitav svet jeste: “Ko je naš izvođač i koliko je muzikalan?” Njen drugi naziv fermata ima još ironičniju konotaciju jer potiče od italijanskog glagola fermare, što znači zatvoriti jer se obično nalazi u završnom delu kompozicije, a svedoci smo da se u poslednja dva meseca osećamo u potpunosti fermatirano.
Adrian Kranjčević za Ogled
Foto: Novi magazin

Covid-19 je učinio to da su i svetske institucije kulture, poput muzeja, galerija, koncertnih dvorana takođe zatvorile svoja vrata. Nažalost, to je slučaj i sa svetskim operskim kućama poput Državne opere u Beču, Nacionalne opere u Parizu ili Kraljevske operske kuće Kovent garden u Londonu. Sve one zatvorile su svoje scene koje su sada prebačene u interaktivni digitalni prostor prenosa uživo, odakle publika može da ih “posećuje” iz svojih kuća. To je sudbina i jedne od najbogatijih operskih kuća u svetu, čuvene Metropoliten opere u Njujorku.

Tekst uglednih dnevnih novina The New York Times objavljen sredinom marta ove godine doneo je vest koje su se Njujorčani potajno pribojavali “Metropoliten opera otkazuje sezonu i suočava se sa gubitkom od 60 miliona dolara”. Ova vest koliko zastrašujuća toliko je i otrežnjujuća za zaposlene vrhunske muzičare ove operske kuće i njenu upravu na čelu sa dugogodišnjim harizmatičnim generalnim direktorom gospodinom Piterom Gelbom, koji je najavio momentalnu i neophodnu kampanju prikupljanja sredstava za opstanak ove ugledne institucije od nacionalnog, ali i svetskog značaja.

Treba ovom prilikom da napomenem da finansijski sistem Sjedinjenih Američkih Država ne poznaje instituciju ministarstva kulture kao takvog već se njihove institucije kulture finansiraju dobrim delom od prikupljanja sredstava javnosti poznatih dobrotvornih fondova i sponzora, ali, što je čest slučaj, i anonimnih pojedinaca. Jedan od načina prikupljanja sredstava za ovu opersku kuću je i njihova digitalna platforma na koju potencijalni gledalac može da se prijavi uplaćivanjem određenog iznosa i da prati prenose uživo ili da na zahtev dobije pristup snimku izvođenja neke opere koja se nalazi u bogatoj arhivi ove institucije.

Značajan deo ove pokrenute kampanje jeste i odluka da svojoj vernoj publici i čitavom svetu ponude interaktivni Gala koncert na kojem će učestvovati više od četrdeset vrhunskih operskih umetnika sa nekoliko kontinenata, s tim što će se svako od njih javiti od svoje kuće, što je ljubiteljima opere konačno dalo mogućnost da zavire u privatne rezidencije svojih omiljenih operskih umetnika. Tako smo imali priliku da uživamo u izvođenjima operskih arija poznatih operskih umetnika kao što su Ana Netrebko, Džojs di Donato, Rene Fleming, Roberto Alanja, Brin Terfl i mnogi drugi. Čitava kampanja nosi simboličan, ali ujedno i moćan slogan “The Voice must be heard!”, a u cilju veće pokrivenosti u širenju kampanje pokrenut je i hešteg #thevoicemustbeheard na društvenim mrežama.

Čitav ovaj koncept podseća na neku vrstu političke poruke u predizbornoj kampanji, ali zaista, glas se mora čuti, i to ne samo glas koji spokojno sa manje ili više dramatike peva o već poznatim temama iz prošlosti nego glas ovde i sada, aktuelni glas umetnika koji kao ona utvara sa platna Eduarda Munka vrišti da je preko potrebna solidarnost sa umetnicima širom sveta i da je sada momenat u kojem mi publika treba da reagujemo i da im se odužimo, ako je to ikako moguće.

Njihova finansijska situacija je svakim danom sve lošija, i to je slučaj i s našim umetnicima u Srbiji, koji su takođe pokrenuli niz sličnih događaja, od kojih su oni poput interaktivnog izvođenja odlomka iz Betovenove simfonije “Oda radosti” članova hora opere i orkestra Srpskog narodnog pozorišta s partnerima iz Kine, Italije i Turske dobili zaslužen internacionalni publicitet. Položaj naših muzičara takođe je težak, ali oni umeju da pronađu vedriju stranu ove situacije, a najbolji svedok toga jeste serija interaktivnih intervjua “Fermatiran život”, koje je inicirala koleginica Mirjana Rastović i koji nam šalju poruku da su muzičari zatvoreni, ali su njihova srca i dalje otvorena jer, kako veliki Ludvig van Betoven kaže, “Muzika ide iz srca ka srcu”, a on je jedan od kompozitora koji su izdašno voleli da koriste korone.

U muzici korona je znak koji produžava trajanje određene note tačno onoliko dugo koliko izvođač misli da treba i time njeno trajanje zavisi od muzikalnosti samog izvođača i njegovog osećaja za lepo. Pitanje koje se ovih dana postavlja pred čitav svet jeste: “Ko je naš izvođač i koliko je muzikalan?” Njen drugi naziv fermata ima još ironičniju konotaciju jer potiče od italijanskog glagola fermare, što znači zatvoriti jer se obično nalazi u završnom delu kompozicije, a svedoci smo da se u poslednja dva meseca osećamo u potpunosti fermatirano

Biografija

Adrian Kranjčević, MA muzikolog i muzički kritičar rođen je 1982. u Novom Sadu. Zaposlen je u Gradskoj upravi za kulturu Grada Novog Sada. Bavi se istraživanjem svih aspekata muzike kroz interkontekstualno i intertekstualno sagledavanje u vezi sa ostalim naukama, organizacijom kulturnih događaja, kao i pisanjem muzičke kritike za časopise Nova misao, Jevrejski pregled, Kultura i druge. Član je nekoliko mešovitih horova s kojima ostvaruje uspešne nastupe u zemlji i inostranstvu, kao i nekoliko nevladinih organizacija u kojima je zadužen za pitanja vezana za kulturu i interkulturalni dijalog.

Tekst je prenet iz Novog magazina.

Click