Ventu.rs – platforma za grupno investiranje

10. January 2021.
"Grupno investiranje je proces prilikom kojeg kompanije u određenom vremenskom periodu prikupljaju novac od velikog broja pojedinaca, koji investiraju sa namerom da na uloženi novac ostvare prinos."
Luka-Pejovic
Luka Pejović, direktor Ventu.rs i finansijski konsultant u BDO Srbija. Foto: Nova ekonomija

Autor: Sanja Beronja, Nova ekonomija

Šta je Ventu.rs i ko stoji iza projekta?   

Pejović: Ventu.rs je platforma za grupno investiranje (crowdinvesting) koja za cilj ima povezivanje kompanija u potrazi za finansiranjem sa velikim brojem investitora koji ulažu relativno male iznose. Osnovna funkcija platforme je da proces investiranja uobliči određujući jasne kriterijume i pravila, kao i da ih sprovodi.

Platformu su zajednički osnovale revizorsko/konsultantska kuća BDO Srbija i austrijska kompanija CONDA. BDO je prisutan na tržištu Srbije od 1992. godine, od kada pruža usluge revizije, eksternog računovodstva, finansijskog i poreskog savetovanja. Drugi osnivač platforme, CONDA GmbH iz Beča,  pionir je grupnog investiranja u Austriji, gde su osnovali prvu platformu grupnog investiranja 2013.

Kako ste došli na ideju da pokrenete platformu i šta je zapravo „crowdinvesting“, tj. grupno investiranje?

Pejović: Grupno investiranje je proces prilikom kojeg kompanije u određenom vremenskom periodu prikupljaju novac od velikog broja pojedinaca, koji investiraju sa namerom da na uloženi novac ostvare prinos. U našem slučaju, investitori daju jednu vrstu zajma koji im omogućava prinos kroz fiksnu kamatu, ali i kroz tzv. bonus koji je vezan za poslovni uspeh kompanije.

Ideja o platformi je potekla iz iskustava stečenih kroz rad na tržištu u svojstvu finansijskog konsultanta u BDO Srbija. Moje kolege i ja smo se godinama sretali sa žalbama privrede na postojeće stanje na finansijskom tržištu, naročito u segmentu mikro i malih kompanija i tehnoloških startapa. Jednostavno, banke nisu zainteresovane za taj segment, a drugih opcija je bilo vrlo malo i nisu nimalo jednostavne. Tako se stvorila želja da se napravi nešto što će pokušati da ublaži problem finansiranja za takvu vrstu firmi.

Sa druge strane, mogućnosti za investiranje u Srbiji činile su nam se jako ograničenim što kao posledicu ima ogromnu količinu novca koji svakodnevno gubi vrednost na tekućim, a i štednim računima građana. Imajući to u vidu, kao i već opisanu situaciju sa finansiranjem mikro i malih kompanija, shvatili smo da najvažniji sastojci za uspeh grupnog investiranja u Srbiji postoje.

Ko je ciljna grupa platforme?

Minić: Sa jedne strane – mikro, mala i srednja preduzeća koja imaju jasnu viziju i želju za rastom, potreban im je kapital, ali i žele da budu vidljivi i privuku pažnju javnosti, a sa druge ljudi koji žele da ulože iznose od 100 evra pa naviše, uz prinos koji je bolji od štednje, ali pritom i imaju svest o značaju ulaganja u male biznise koji su uvek i svuda najvitalniji i najagilniji deo privrede.

Koliko je Srbija spremno tržište za grupno investiranje? Zašto bi ljudi u Srbiji trebalo da razmišljaju o ovom vidu finansiranja i investiranja?

Pejović: Ako je suditi po našoj prvoj kampanji, srpsko tržište jeste spremno za ovakav vid investiranja, s obzirom na to da je naš prvi klijent, kompanija Bubaja d.o.o. (vlasnik brendova Zdrawo slatko i RO!), prikupila 50.000 evra gotovo dve nedelje pre roka. Kada smo počinjali, bili bismo zadovoljni i ostvarenjem minimalnog cilja kampanje (30.000 evra), međutim apetit investitora je premašio sva naša očekivanja.

Sa jedne strane, to može biti neobično u situaciji kada se nalazimo usred COVID-19 pandemije i pogotovo imajući u vidu manjak kulture investiranja u Srbiji. Međutim, ponuda mogućnosti za investiranje u Srbiji je toliko ograničena, da potražnja daleko premašuje i bilo koja novina više je nego dobrodošla.

Mislimo da je investiranje vrlo važna tema i da u našem društvu ne zauzima onaj prostor koji zavređuje. Grupno investiranje je samo jedna od različitih mogućnosti koje nekome ko želi da investira stoje na raspolaganju, ali one nikako ne isključuju jedna drugu. Grupno investiranje je rizičnije od investiranja u npr. obveznice Republike Srbije, ali donosi i mnogo veći prinos i mi smatramo da ono ima svoje mesto u širem portfoliju svakog investitora koji ima kapacitet za rizik makar malo veći od minimalnog. Nizak minimalni iznos investicije od samo 100 evra takvu diversifikaciju čini lako izvodljivom.

Što se kompanija tiče, njihova motivacija za finansiranje putem naše platforme je mnogostruka. Osim samog pristupa finansiranju, koji im možda u banci nije bio omogućen, kompanije imaju i mogućnost da ostvare nemali marketinški efekat. Osim što jedna „crowdinvesting“ kampanja  sama po sebi može dati veliki marketinški efekat privlačenjem pažnje, ona takođe ostvaruje i dugoročni efekat tako što od investitora pojedinaca stvara zajednicu ljudi koji su direktno zainteresovani za uspeh te kompanije, jer su i sami u nju investirali. Oni od investitora postaju najlojalniji kupci, promoteri i brend ambasadori u svom okruženju, jer za to imaju direktan interes. Za jednu malu kompaniju, takva zajednica ljudi zainteresovanih za njen uspeh može biti zaista od velike vrednosti. Pored toga, kompanije na taj način mogu i testirati mišljenje tržišta o njima i njihovom proizvodu, što ih u slučaju nepovoljne povratne informacije može sprečiti da preduzmu neku investiciju u projekat koji na tržištu neće biti naročito dobro primljen.

Koji je interes jednog preduzeća da bude na vašoj platformi i koliki je rizik?

Ivan Minić, urednik podcasta Pojačalo

Minić: Rizik za preduzeće je jedino da kampanja neće biti uspešna, odnosno da se neće sakupiti ciljani minimalni iznos, u kom slučaju preduzeće snosi određene troškove koji su proistekli iz kampanje, ali verujemo da je naš proces provere i pripreme kampanje takav da su šanse za ovakav ishod minimalne.

Sa strane investitora, postoji rizik da kompanija ne uspe u realizaciji planova, što je rizik koji uvek postoji kod investiranja. Zbog toga je i prinos stimulativniji od onog koji se obično dobija kada je štednja u banci ili neki „sigurniji“ metod u pitanju. Ipak, kompanije koje se nađu na platformi su dobro vođene, temeljno proverene, tržišno potvrđene kompanije, koje ostvaruju dobre poslovne rezultate.

Šta biste savetovali preduzećima koja razmišljaju da vas kontaktiraju?

Minić: Savetujemo da pročitaju materijal na sajtu ventu.rs, kao i priručnik koji smo napravili, a u kome su zaista vrlo detaljno i temeljno objasnili sve što se tiče naše platforme i procesa selekcije i načina predstavljanja na platformi. Ukoliko smatraju da su dobar kandidat, vrlo rado ćemo se upoznati i porazgovarati o potencijalnoj saradnji.

Koji je interes jednog pojedinca da investira na platformi Ventu.rs?

Pejović: Interes se pre svega ogleda u prinosu na investiciju, međutim to često nije jedini motiv. Mnogi investitori prosto žele da pomognu preduzeću čije proizvode konzumiraju, u čiji kvalitet veruju i u čijem uspehu žele da učestvuju i na druge načine, a ne samo materijalno. Iako se mi pre svega fokusiramo na racionalni pristup investiranju, sigurno je da je i emotivni element kod jednog broja investitora prisutan.

Šta biste savetovali ljudima koji nisu nikad investirali dosad? Koliko je rizičan ceo proces?

Pejović: Prva preporuka je svakom potencijalnom investitoru jeste da za grupno investiranje odvoji samo onaj deo ušteđevine, čiji gubitak neće ugroziti njihovu finansijsku sigurnost. Svakom investitoru savetujemo da investira odgovorno i sebe i svoju porodicu ne dovodi u nevolju, jer rizik, kao i kod svake investicije, postoji.

Sledeća preporuka je da se za grupno investiranje odvoji maksimum 10 odsto od ušteđevine, ali da se i tih 10 odsto rasporedi na više projekata. S obzirom na to da je minimalna investicija 100 evra, investitori koji na raspolaganju imaju 1.000 evra, mogu ih rasporediti na 10 kompanija čime će značajno umanjiti rizik.

Pored toga, investitori treba da imaju u vidu i sopstvenu likvidnost i ročnost investicije. Ukoliko je verovatno da će nekome novac biti potreban u narednih godinu ili dve, nije preporučljivo investirati u projekat sa ročnošću od dve ili više godina.

Koji su bili izazovi u pokretanju platforme?

Pejović: Najveći izazov je svakako bila nedorečena regulativa, ali i nerazumevanje poslovnih banaka koje su nam bile neophodne kao partneri. Prvi problem uspeli smo da rešimo dijalogom sa predstavnicima regulatora i uz pomoć naših partnera iz Advokatske kancelarije Karanović & Partners. Što se poslovnih banaka tiče, potraga za pravim partnerom je potrajala sve dok se nismo susreli sa ljudima iz Direktne Banke u kojima smo pronašli prave partnere, spremne da učestvuju u inovacijama.

Kakvi su utisci nakon prve uspešne kampanje i koji su vaši dalji koraci i planovi?

Minić: Utisci su veoma pozitivni, a reakcija javnosti je daleko iznad očekivanja. Zaista nismo mogli da pretpostavimo da ćemo tako lako i brzo dostići minimalni, a zatim i maksimalni cilj kampanje, kao i da će toliko ljudi pokazati interesovanje da uloži u jedan fantastičan mali biznis kakav je Bubaja d.o.o.

Nama sada ostaje da pripremimo naredne kampanje, i verujemo da ćemo u godini pred nama imati stalno makar jednu aktivnu kampanju, a svakako nam je cilj da imamo više aktivnih kampanja u paraleli.

Verujemo da je budućnost crowdinvestinga u Srbiji lepa i da je tržište spremno da na ovaj način podrži i razvija dobre male biznise.

Članak je prenet sa portala Nova ekonomija.

Share