Srbija poslednja u Evropi bez olakšica za donacije

Lideri društvene odgovornosti, Nova ekonomija

Kada su u pitanju društveno odgovorne inicijative, gde je Srbija u odnosu na zemlje regiona, a gde u odnosu na Evropu? 

Kultura davanja je u svakoj zemlji različita, i zavisi od ekonomskog stanja, državnog uređenja i vizije šta država treba da radi, kao i tradicije, tako da nije zahvalno upoređivati zemlje međusobno. Takođe, prema globalnim istraživanjima, 2022. godina je bila najlošija za filantropiju u prethodnoj deceniji.

Prema svetskom indeksu davanja Srbija je imala veliki skok 2022. godine i dostigla je 27. mesto na svetu, da bi u 2023. drastično pala i bila na 119. mestu. Međutim, ovaj indeks pre ocenjuje kako građani vide dobročinstvo, nego stvarno stanje. Sigurno je da naši građani nisu mogli pozitivno da ocene dobrotvorne i društveno odgovorne inicijative u atmosferi nasilja i masovnih ubistava. To, ipak, ne govori o svim važnim i pozitivnim stvarima koje su naši građani i kompanije omogućili donirajući za opšte dobro.

Ako pogledamo dobročinstvo i donacije u pojedinim evropskim zemljama, u Belgiji su brojevi sto puta veći nego u Srbiji, a španske fondacije učestvuju sa 1,6 odsto u španskom BDP-u. U slučajevima ovih zemalja vidimo koliko tradicija, ali i pravni okvir igraju značajnu ulogu za razvoj dobročinstva.

Koje su specifičnosti Srbije u odnosu na druge zemlje?

U Srbiji i dalje dominiraju humanitarne akcije usmerene na lečenje dece i sugrađana i postoji malo prostora za inicijative koje imaju sistemski uticaj. Takođe, Srbija je poslednja evropska država koja nema nikakve poreske podsticaje za građane koji doniraju, pa i to dodatno usporava dobročinstvo. Konačno, Srbija je jedna od retkih evropskih država koje naplaćuju PDV na doniranu hranu, čime država, praktično, kažnjava dobročinstvo.

Ipak, uprkos ovom padu, moramo da budem svesni i svih pozitivnih promena koje je dobročinstvo u Srbiji omogućilo – tradicija zadužbinarstva koja se obnavlja ulaganjem Miodraga Kostića u Palatu nauke, lečenje dece i sugrađana preko Fondacije Budi human, izgradnja čitave bolnice u Nišu što je omogućio NURDOR, pomoć korporativnog sektora borbi protiv pandemije, kao i sve lokalne inicijative pokrenute na Donacije.rs.

Ko je zastupljeniji i u kom obimu, pojedinci ili kompanije?

U Srbiji, kao i celom regionu, videli smo neverovatnu solidarnost i rast dobročinstva pri izbijanju pandemije 2020. godine. Našim istraživanjem „Srbija daruje“, koje Catalyst Balkans sprovodi već čitavu deceniju, zabeležili smo ukupnu vrednost donacija od 51 milion evra, a posebno je poslovni sektor pokazao kakvu veliku promenu može da napravi svojim doprinosom. 

Međutim, nakon toga, donacije počinju da opadaju i u 2022. godini smo zabeležili ukupno 33,3 miliona evra donacija građana, kompanija i neprofitnih organizacija u Srbiji. Najveći pad je zabeležen upravo kod poslovnog sektora.

Građani su učestvovali u 36,5 odsto dobrotvornih akcija i donirali su 68,5 odsto zabeležene sume, mahom kroz SMS donacije za lečenje dece. Sa druge strane, kompanije su učestvovale 25,6 odsto akcija i donirale su 22,8 odsto sume. Nažalost, u 2022. godini nismo videli mnogo novih društveno odgovornih akcija poslovnog sektora, niti je njihov uticaj bio značajan. Primera radi, u 2021. godini je NORDEUS osnovao fondaciju sa tri miliona dolara, a MasterCard je za NURDOR pokrenuo platformu Superhero. U 2022. nije bilo novih akcija tog tipa.

Zašto je došlo do te stagnacije?

Postoje dva razloga zašto korporativna filantropija stagnira – očigledno, na prvom mestu je ekonomski pad. Posebno su IT kompanije otpustile veliki broj ljudi i u takvoj situaciji ne možemo očekivati da doniraju za društvene inicijative.

Pored toga, u Srbiji su stupile na snagu i odredbe o nefinansijskom izveštavanju koje po ugledu na EU regulative uvode ESG principe u poslovanje. Zbog toga smo u prethodnom periodu imali veliku seobu CSR/ESG menadžera u korporativnom sektoru i trenutno su svi programi društveno odgovornog poslovanja u fazi introspekcije. Kompanije postavljaju sada temelje poslovanja u skladu sa ESG principima i tek ćemo videti kakvu će ulogu korporativna filantropija imati u novom kontekstu.

U medijima se stiče utisak da se u filantropskim akcijama uvek pojavljuje isti krug kompanija. 

U medijima vidimo kompanije koje su spremne da javno govore i promovišu svoje društveno odgovorne akcije. Postoji mnogo toga pozitivnog što ne bude nigde objavljeno – naš je cilj da motivišemo i medije i kompanije da pričaju više o korporativnoj filantropiji.

To ne treba da bude samopromocija, ali to jesu teme od interesa za javnost, i samo ako se javno i transparentno govori o njima, moći ćemo i kritički da ih sagledamo – da znamo koju je vrednost zajednica dobila od donacije.

Kao što je već navedeno, 2022. godina nije bila dobra za korporativnu filantropiju u Srbiji, ali je i na globalnom nivou bila jako loša godina za dobročinstvo. Dok su u 2021. godini, kompanije u Srbiji donirale 33 odsto zabeležene vrednosti donacija, u 2022. je to bilo samo 22,8 odsto.

Koje su to oblasti,u kojima postoji prostor i potreba za ovakvim akcijama i inicijativama, a ne dobijaju dovoljnu pažnju? 

Od početka našeg istraživanja pre 10 godina do danas su četiri oblasti u centru pažnje društveno odgovornih kompanija i građana: zdravstvo, podrška marginalizovanim grupama, obrazovanje i smanjenje siromaštva. Iz godine u godinu su menja pokoji procenat, ali ništa suštinski.

Sa druge strane, vidimo da su dve najvažnije teme danas ravnopravnost polova, zaštita životne sredine i sprečavanje nasilja. Videli smo brojne proteste i ženskih i ekoloških grupa, ali nismo zabeležili mnogo donacija za ove oblasti. Postoje kompanije koje već dugi niz godina podržavaju ženski pokret u Srbiji, ali  se taj krug kompanija sporo širi. Tek je podrška kroz korporativnu filantropiju za životnu sredinu vrlo površna i mahom se svodi na povremene akcije volonterskog čišćenja parkova i obala reka. 

Interesantno je da su građani senzibilisani za ove teme, a pitanja ravnopravnosti polova i zaštite životne sredine su najpopularnije teme na našoj crowdfunding platformi Donacije.rs. U prethodnom periodu smo na Donacije.rs imali sjajne kampanje za izgradnju zadružne solarne elektrane na Staroj planini, ili zaštitu ugroženih životinjskih vrsta poput orlova krstaša. Takođe, neprofitne organizacije često lansiraju crowdfunding kampanje za podršku devojčicama i ženama.

Ovo su važne teme, javnost ih prati, ali moramo da pronađemo bolji način kako da  to interesovanje pretvaramo u konkretnu podršku i konstruktivno rešavanje društvenih problema.

Pored toga, postoje teme koje nisu čak ni prepoznate u javnosti kao važne, pa je još teže obezbediti podršku za njih. Ovde bih na prvom mestu naveo brigu o starima, koji nikako ne dobijaju pažnju i podršku koja im je neophodna.

Filantropija bi trebalo svojim akcijama da dodatno osvetljava društvene probleme i skreće pažnju na njih. Da li je i koliko to moguće u Srbiji?

Filantropija, dobročinstvo, ili koji god treći termin koristili, nije samo pitanje urgentne pomoći ugroženima, već način na koji se suočavamo sa izazovima u 21. veku. Konstantno smo okruženi krizama – ratovima, pandemijom, nasiljem, klimatskim promenama, političkim populizmom.

Te krize ne može nijedna država sama da reši – i ne treba. Zato je neophodna otvorena saradnja između javnog, neprofitnog i poslovnog sektora.

U delu javnosti često se javlja žal za prošlim vremenima kada je među istaknutim pojedincima postojala tradicija zadužbinarstva, koja je bar prema onome što sada percipiramo poprilično zamrla. Da li je to baš tako? Da li u Srbiji postoji moderno zadužbinarstvo, da li je ono moguće i na koji način?

Tradicija zadužbinarstva u Srbiji predstavlja važan i dobar temelj za dalji razvoj dobročinstva. Ali očekivati da će rešenja iz 19. veka dati odgovore na izazove 21. veka nije produktivno.

Videli smo pre nekoliko nedelja da je osnovana Zadužbina Miodraga Kostića, koja je uložila 25 miliona evra u Palatu nauke. Ovo jeste fantastičan primer i doprinos za koji se nadam da će i drugi slediti.

Ali dobročinstvo u 21. veku treba da bude demokratizovano i decentralizovano, oslanjajući se prevashodno na veliki broj malih donacija građanki i građana. Moć organizovanih građanki i građana u zajednici je veća i uticajnija nego bilo koji program korporativne filantropije ili velike donacije pojedinca.

Država treba da prepozna značaj donacija građana i uvede poreske podsticaje, a mi treba da razvijamo infrastrukturu za dobročinstvo – mogućnost da građani jednostavno doniraju onlajn, SMS-om i uživo, i mogućnost da neprofitne organizacije artikulišu potrebe zajednice i pokrenu akcije, kako bi došli do podrške.

Šta država treba da uradi da stvori bolju atmosferu i uslove za humanitarne akcije i filantropske inicijative?

Naši predlozi su isti već nekoliko godina. Potrebno je uskladiti definiciju javne koristi između Zakona o porezu na dobit, Zakona o udruženjima i Zakona o fondacijama i zadužbinama, kako bi kompanije mogle da dobiju poreske olakšice kad doniraju neprofitnim organizacijama i za ciljeve izvan zdravstva, obrazovanja, nauke i humanitarne pomoći. Važno je uvesti kompenzacioni fond za PDV na donacije u hrani, kako bi prestalo kažnjavanje kompanija koje svojim donacijama pomažu najugroženijim sugrađanima i uvesti poreske podsticaje za građanke i građane koji doniraju u okviru širih poreskih reformi, kako bi lokalne neprofitne organizacije dobile veću podršku za svoj rad. Kompenzacioni fond i definicija javne koristi se mogu lako i brzo realizovati. Uvođenje poreskih podsticaja za građane koji doniraju zahteva šire reforme poreskog sistema Srbije, koje su svakako neophodne. Naš predlog je da se to uradi po ugledu na britanski gift aid model. Kada vi kao građanin donirate određenoj neprofitnoj organizaciji za dobrotvorne akcije, ta organizacija dobija pravo da tu količinu novca duplira iz vašeg poreza, do određenog iznosa. Na taj način građanin zna da će i njegov porez biti iskorišćen za ciljeve koje već podržava, a organizacije će moći da učine više pozitivnih promena u našim zajednicama.

Tekst je prenet iz Nova ekonomija.