Od kratkoročnih akcija do strategije davanja

Lideri društvene odgovornosti, Nova ekonomija

Da li u Srbiji u humanitarnim i društveno odgovornim akcijama više učestvuju pojedinci ili kompanije? 

U godinama nakon pandemije, davanja građana imaju primat. Prema podacima Fondacije Katalist, građani su u 2022. godini podržali svaku drugu zabeleženu akciju. Veći angažman građana veoma ohrabruje i ukazuje na to da su godine krize u njima osnažile empatiju, solidarnost, ali i veru u moć zajedničke akcije, u kojoj je svaki doprinos važan. Poslovni sektor je 2020.-2021. godine bio ključan za rešavanje važnih društvenih pitanja, čime su pokazali visoku svest o neophodnosti hitnog delovanja. Slično globalnim kretanjima, u 2022. godini se beleži pad davanja podstaknut nekolicinom važnih faktora, u prvom redu ekonomskom nestablinošću i inflacijom. I pored toga, doprinos se daje u onim segmentima koji doprinose dugoročnom rešavanju važnih društvenih pitanja. Naredna godina će biti prva godina nakon izbijanja pandemije u kojoj ćemo moći da sagledamo realno stanje korporativne filantropije u novom globalnom kontekstu. 

Koliko se situacija promenila prethodnih godina?

U poslednje dve godine, Srbija se izvrsno kotira na Svetskom indeksu davanja na kom je 2022. godine skočila sa 48. na zavidno 27. mesto od ukupno 119 zemalja obuhvaćenih instraživanjem. Ovim skokom se ujedno pozicionirala i kao lider u regionu. S obzirom na to da smo prethodnih godina bili na samom začelju ove liste, reklo bi se da je multisektorski pristup sistemskom zagovaranju i razvoju kulture davanja kod nas urodio plodom. 

U medijima se najviše čuje za humanitarne akcije u oblasti zdravstva. Koje akcije su, prema vašoj proceni, najbrojnije i u kojim oblastima? 

Godinama unazad, davanja u Srbiji su uglavnom usmerena na obrazovanje, zdravstvo, podršku marginalizovanim grupama i smanjenje siromaštva. Više od 50 odsto zabeležene sume upućeno je fondaciji „Budi human” za lečenje odraslih i dece u inostranstvu. Ovo je, sa jedne strane, ohrabrujuće jer su građani podstaknuti na davanja i imaju viši stepen poverenja u delovanje neprofitnih organizacija, ali takođe ukazuje i na to da se angažovanje građana još uvek najviše traži u onim oblastima koje bi trebalo da finansira država, dok podrška za druge teme izostaje. 

Koje oblasti su u tom smislu zapostavljene, a postoji i potreba i mogućnost za delovanje društveno odgovornih pojedinaca i kompanija?

Kroz godišnju VIRTUS nagradu za filantropiju Trag beleži davanja i za zaštitu životne sredine, infrastrukturu i javne prostore, kulturu i zapošljavanje. Trag podstiče i veća ulaganja u ženski pokret jer je položaj žena u društvu veoma ugrožen i potrebno je uložiti veći trud u borbu protiv rodno zasnovanog nasilja i rodnu ravnopravnost, koja je od ključne važnosti za društveni razvoj kome težimo. Ove godine se ukazala neophodnost borbe protiv vršnjačkog nasilja, kao i brige o mentalnom zdravlju, pre svega mladih, te će deo našeg angažovanja svakako ići i u ovom pravcu, kroz saradnju sa obrazovnim institucijama i medijima, ali i drugim relevantnim akterima u našem okruženju. 

Stiče se utisak da filantropske akcije često imaju kratkoročne i parcijalne efekte, recimo odlazak nekoga na lečenje ili kupovinu neke medicinske opreme. 

Kad je reč o poslovnom sektoru, strateški pristup filantropiji je od ključnog značaja za stvaranje nove filantropske kulture kod nas. I pored povećanih očekivanja da se reaguje na niz jednokratnih inicijativa koje daju brze i vidljive rezultate, ali ne postižu trajniji efekat, važno je da se istraje u pružanju dugoročnih odgovora na različite društvene potrebe, što se postiže jasnom strategijom društveno odgovornog poslovanja i dobrim izborom partnera za njenu realizaciju. Važno je, takođe, nastaviti i sa doniranjem robe, usluga, znanja i vremena zaposlenih, jer to često postiže rezultate jednake novčanim davanjima, posebno ako su ovi elementi uvezani na komplementaran način. 

Šta je potrebno uraditi da takvo delovanje bude dugoročnije i da ima šire efekte?

Pojedinci su još uvek duboko motivisani emocijama i željom da pomognu nekome ko je ugrožen. Iskorak u strateška davanja se može napraviti tako što će se izgraditi veće poverenje u rad organizacija civilnog društva. Građani nisu uvek u mogućnosti da organizuju filantropske kampanje, niti su u dovoljnoj meri informisani o potrebama zajednice i načinima doniranja, te bi pružanje pomoći posredstvom istaknutih neprofitnih organizacija predstavljalo najsigurniji način da se doprinese razvojnim potrebama društva. 

Važno je i da donosioci odluka stvore povoljno okruženje za davanja, posebno kroz ukidanje poreza na donacije hrane pred istekom roka trajanja i pružanje fiskalnih podsticaja za davanja fizičkih lica. S obzirom na to da državne institucije imaju najveći autoritet u zemlji, njihova uloga u promovisanju, iniciranju i posredovanju u društvenom dijalogu predstavlja preduslov za stvaranje pogodne klime za porast filantropskih davanja na svim nivoima. 

Tekst je prenet iz Nova ekonomija.