Ljudi i posao sa životnom energijom

Piše: Ivana Pavlović, Nova ekonomija

Svi ljudi koji se danas bore za prave vrednosti su ratnici, ocenjuje Nevena Ivanović, vlasnica brenda NEO Design koja je bila jedan od četiri dizajnera na projektu startapa Pirate Art. Ovaj startap je osmislio estetske obloge za proteze sa menjajućim navlakama – cover skin (kaver skin). „Ljudi sa invaliditetom sa kojima sam radila su puni životne energije i motivacije. Nisam osećala sažaljenje prema njima, jer oni samo grabe napred, i svoj invaliditet koriste kao prednost i ono što ih izdvaja“, priča Nevena u svom studiju na Andrićevom vencu, čiji su skinovi (navlake) inspirisani samurajima i afričkim ratnicima.

Arsen Arsenović (28) je jedan od osnivača Pirate Art, zadužen je za upravljanje finansijama i prodajom. Motor ga je koštao noge, ali ga je proteza podstakla da još tokom studija osmisli drugačiju, modernu, oblogu za protezu.

„Samo u Americi ima dva miliona ljudi bez donjeg ekstremiteta. Pola procenta svetske populacije nema noge, ali nisu svi naši korisnici.  Mi smo hteli da stvorimo nešto novo. Hteo sam drugačije ortopedsko pomagalo, da pokažem i sebe i osobe sa invaliditetom na drugi način, da to ne bude mejnstim pogled kao što su veštačke noge koje liče na noge. Mi smo  napravili kaver skin koji korisnik može brzo da promeni. Niko u svetu nema taj tekstilni deo (skin) preko kavera“, objašnjava Arsen za Novu ekonomiju.

Cela proizvodnja ovog startapa je u Naučno-tehnološkom parku na Zvezdari, a uz pomoć države, grada Beograda i Fonda za inovacione delatnosti, rodila se tehnologija kaver skina.

„Jedan smo od retkih startapa u Srbiji koji ima hardverski proizvod. Namučili smo Park nabavkom mašina jer su većini startapa potrebne kancelarije, a mi imamo posebnu radionicu“, kaže Arsen.

Kako ste gledali nedavno završenu paraolimpijadu u Tokiju kao bivši član parakajaške reprezentacije Srbije, a kako kao preduzetnik ?

Arsen: Kao sportista vidim da je sport osoba sa invaliditetom sve savršeniji, jer postaju sve bliži po rezultatima osobama bez invaliditeta. Kao preduzetnik, gledao sam to kao potencijalno tržište, tražili smo na paraolimpijadi buduće ambsadore u svetu koji će promovisati naš proizvod. Kad je reč o protezama na paraolimpijadi, nije konkurencija uspela da zasiti tržište. Još uvek ljudi nose samo gole proteze, bez ikakve estetske obloge. Oni su zainteresovani za naš proizvod jer dosad na tržištu nije bilo skina koji možete da menjate.

Nevenini skinovi su inspirisani japanskim i afričkim ratnicima. Često od domaćih startapa čujemo da od početka gledaju ka inostranim tržištima, naročito američkom. Zašto vi gledate na suprotnu stranu?

Arsen: Imamo lokalni projekat sa firmom koja pravi ortopedska pomagala za korisnike na bliskog istoku. Ljudi iz Afrike često dolaze u Srbiju da prave cele proteze, zato što u Srbiji imamo dobre kompanije za proizvodnju ortopedskih pomagala i onda mi u saradnji sa njima prodajemo na tom tržištu. Azijsko tržište „gađamo“ preko društvenih mreža jer je to jeftinije, a i lakše je da se plasirate  na tržište azijatskih zemalja nego na zapadno.

Sarađujemo sa globalnim kompanijama za izradu proteza u Južnoj Africi, izraelu, Holandiji i u regionu. U regionu imamo najveću prodaju, naročito u Hrvatskoj, Makedoniji, Bosni i Crnoj Gori. Sad planiramo plasman na mađarsko tržište koje je jedno od najboljih tržišta u Evropi, jer njima zdravstveni fond dosta pokriva izradu proteza i drugačiji je polažaj osoba sa invaliditetom.

Nevena: Ja sam se bavila spojem afričke i japanske kulture, to je moja lična inspiracija. ideja je da svako može biti samuraj, kao što je Jasuke bio prvi Afrikanac crni samuraj. Bilo mi je zanimljivo da pokažem kako je on, kao neko potpuno drugačiji, bio prihvaćen u japanskom društvu. I mislim da je to isto i sa ljudima sa invaliditetom, odakle god dolaze mogu da se integrišu i ovaj proizvod  pomaže njihovoj integraciji.

U Srbiji su građani sa invaliditetom najčešće na društvenoj margini. Ima li interesovanja ovde za vaše proizvode, da li lako dolazite do svojih ambasadora?

Arsen: Mislim da se položaj menja iz godine u godinu, nismo više krajnje marginalna grupa. Poznajem dosta ljudi i korisnika našeg proizvoda koji su se školovali. Samo je sport doprineo da dođemo lakše do kupaca u Srbiji i ambasadora koji će testirati proizvod. U Srbiji nije zanemerljiva prodaja, svake godine prodamo 20 – 30 kavera, u regionu je to nešto više s obzirom da Makedonija, Slovenija, Crna Gora imaju veće standarde za ortopedska pomagala i ljudi češće kupuju.

Za region je ovo skup proizvod, za svet nije, iako imamo drugačije cene. Jedan ovakav konkurentni proizvod košta između 800 i 1600 evra u inostranstvu, a naš proizvod se za Srbiju i region kreće od 400 evra, a za svet od 800 evra. Nas odvaja od drugih proizvođača taj skin, jer svako može da kupi više različitih skinova i da ih menja. Proizveli smo takođe plastiku koja ne može da se polomi, jer ima dobra mehanička svojstva. Zasad uvozimo plastiku koja se koristi u vojnoj industriji, i testirali smo je u Naučno- tehnološkom parku.

Da li ste zaštitili svoj proizvod?

Ne možemo da zaštitimo plastiku i teksil, možemo proizvod da zaštitimo, kao što imate kapu za glavu, imate skin za kaver. Međutim, to je dosta skup postupak za startap.

Samuraji nisu obični ratnici, oni su disciplinovani, vešti sa mačem, ali i obrazovani ljudi koji su u mirna vremena pisali pesme, vežbali matematiku i uređivali vrtove. Da li među mlađim ljudima u Srbiji, koji su ostali bez ekstremiteta, osećate sličan ratnički duh i drugačiji odnos prema invaliditetu u poređenju sa starijim generacijama koje su uglavnom u ratu ostale bez noge?

Arsen: Imamo iskustvo sa velikim brojem naših ratnih vojnih invalida. Ljudi preko 50 godina koriste naš proizvod, čemu se nismo nadali na početku. Dolazi do promene svesti kod naše populacije. Pre se na osobe sa invaliditetom gledalo kao na nekog ko nije potreban i ne doprinosi društvu. Najstariji korisnici skinova su inače prijatelji naše kompanije, obojica iz iste vojničke klase.

Nevena, maneken za vaše skinove je bio Arsen i još nekoliko muškaraca bez noge. Modna industrija prepoznaje punije manekene(ke), sa vitiligom i drugim bolestima, ali šta je sa ljudima bez ekstremiteta? Kako je modna industrija u Evropi reagovala na vest o skinovima srpskog startapa?

Nevena: Svetska modna industrija  odavno uključuje ljude koji su drugačiji. To se nekad i zloupotrebljava, koriste se više u svrhe samopromocije brendova, a da niko od njih zapravo nije ponudio proizvod za ljude sa invaliditetom. Volela bih da bude više brendova koji se bave ljudima sa invaliditetom na drugačiji način.

Moto vaše kolekcije je da su skinovi za one koji je ne boje da idu protiv mejnstrima. Zašto, kad je to „samo“ jedna navlaka, čarapa kao modni detalj za protezu?

Nevena: Našoj zajednici je prst u oko što se uopšte bavimo osobama sa invaliditetom. Ljudi se užasavaju da priđu, pitaju, ovo je samo dodatak na to. S obzirom da je moj brend inače takav da se ne boji da ide protiv mejnstrima, ovaj skin je produžetak toga. Ako nekome smetate i upadate u oči, treba to da radite još više, morate da provocirate okolinu da treba da sazna nešto o ljudima oko sebe.

Ideja je da se proizvod kao patent prodaje velikim kompanijama. Mi smo samo dali primer sa domaćim dizajnerima kako proizvod može da se uklopi sa domaćim modnim brendovima, a logično je da ovakav proizvod nastave da proizvode Najk i drugi brendovi visoke mode i da se kaver skinovi uvrste u ponudu modnih aksesoara.

Nacrt za estetske obloge i mašine ste osmislili sami. Vi ste relativno skoro izašli iz školske klupe. Šta su prednosti našeg obrazovnog sistema, a šta biste iz ove perspektive dopunili u školskim programima?

Arsen: Ja sam išao u srednju elektrotehničku u Novom Sadu, a moj kolega Nikola sa kojim sam pokrenuo startap, u Lajkovcu. Pri kraju studija na Višoj elektrotehničkoj školi u Beogradu 2018, osmislili smo i iskonstruisali samu mašinu za proizvodnju kavera.

Meni je pomoglo što sam 2012. već osvojio nagradu za preduzetništvo, i drago mi je što je to ubačeno u nastavni program jer mi je to pomoglo da razmišljam o startap svetu. Samo obrazovanje je kod nas na Višoj elektrotehničkoj dosta dobro. Mi i danas sarađujemo sa Višom elektrotehničkom i profesorom Slobom koji nam i dalje pomaže oko izrade mašina.  i sama ideja je počela tako što sam ja na časovima naučio kako da iscrtam svoju prvu estetsku oblogu.

Ovo dualno obrazovanje može dobro da se pokaže, ali mora više da se forsira preduzetništvo i što više prakse na fakultetima.

Da li razmišljate o skinovima za ljude bez ruke?

Arsen: Da, radili smo ove godine za jednu afričku zemlju prvi put skin za ruku po specijalnoj narudžbini. Trenutno možemo da proizvedemo svaki od naših skinova i za ruku, ali planiramo plasman tog proizvoda sledeće godine.

Tekst je prenet sa portala časopisa Nova ekonomija.