Čovek koji pravi i prodaje firme

Piše: Ivana Pavlović

Nedavno je prodao firmu za proizvodnju zanatskog sladoleda koja je bila franšiza Moritz Eis, i koja je za tri godine rada napravila saradnju sa Štarkom i ušla u Maxi markete. Izlazak iz ovog biznisa je deo njegove poslovne odluke da se fokusira  na pokretanje alterantivnog investicionog fonda za ulaganje na svetskim berzama do kraja godine. Kao dugogodišnji broker, drži aktivno kurseve o investiranju na berzama i upravljanju ličnom imovinom. Nedavno je održao i besplatno predavanje za tinejdžere o upravljanju novcem i priprema prvu konferenciju o investiranju u junu – Senzal Dan investitora.

U domaćoj biznis zajednici je najpoznatiji po činjenici da je u oktobru 2007. godine, četrnaest dana nakon sloma Lehman Brothers u SAD, prodao svoju brokersku kuću Senzal belgijskoj brokerskoj kući KBC Securities za 20 miliona evra. Deo njegove poslovne filozofije je da morate da vratite zajednici, selektor je nacionalnih fleg fudbal reprezentacija i donator je pesničke nagrade „Vasko Popa“ u Vršcu, pesnika koji mu je obeležio mladost.

Šta se dešava u srpskoj i svetskoj privredi? Mislili smo da smo sve krize videli, a onda je došao kovid, pa rat u Ukrajini.

Već 30 godina se bavim tržištem kapitala, nisam bio previše iznenađen reakcijama berze i makroekonomskim kretanjima. Pandemiju dosad nismo imali, ali ono što se desilo posle, nije bilo iznenađenje. Štampana je ogromna količina besplatnog novca i bilo je očekivano da će doći do inflacije. Onda je počeo rat u Ukrajini i 2022. jeste godina kakva se dosad nije videla u svetskoj ekonomiji.

Visoka stopa inflacije je dovela do toga da su ljudi koji raspolažu viškom kapitala zabrinuti što njihov novac gubi vrednost. Ako je u Srbiji inflacija zvanično 16 odsto,  a nezvanično mnogo više, zastrašujuće je da izgubite u jednoj godini četvrtinu vrednosti svoje imovine. To je podstaklo veliki broj ljudi da razmišljaju o alternativama. Nije više sigurno uložiti ni u svoj biznis jer i biznisi su izloženi turbulencijama. Investiranje u nekretnine, koje je vrhunac investiranja  u Srbiji, takođe je pokazalo svoje i dobre i loše strane.

Akcije daju mogućnost zarade, ali i zaštite imovine. Da ste kupili akcije S&P 500 u prethodnih nekoliko godina u trenutku kad su bile najskuplje, opet biste danas zaradili.

Iskustvo mi kaže da je i ova kriza prilika za investicije na dugi rok. Najvažnije je investiranje u znanje, ali sad se postavlja pitanje u koje znanje treba uložiti. Ranije upišeš IT, imaš siguran posao, ali sad je i to problem jer velike tehnološke kompanije dele otkaze. Definitivno perspektivu imaju firme koje se bave proizvodnjom hrane, ali i uslugama. Na ceni su zdravstvene i majstorske usluge, zanati, negovanje,  ali i alternativno i dodatno obrazovanje.

Počela je primena novog zakona o tržištu kapitala u Srbiji,  a doneti su i drugi zakoni koji se tiču finansijskog tržišta. Kakve efekte očekujete od tih propisa?

Beogradska berza je sad manje razvijena nego što je bila pre 90 godina. Naša berza je samo kolateralna šteta tranzicije srpskog društva od 2000. godine kada se berza koristila samo za koncentraciju kapitala, a ne za prikupljanje kapitala i disperziju vlasništva. Postoji i nezrelost naših preduzetnika i investitora koji i dalje smatraju da je potrebno da imaju potpunu kontrolu nad kompanijom da bi ostvarili svoje ciljeve. Ne mogu se Delta ili MK grupa silom naterati da izađu na berzu, poenta je da se obezbede uslovi koji bi motivisali domaće kompanije da se listiraju. U  Hrvatskoj imate privatne firme poput Atlantic grupe koja je sama odlučile da izađe na berzu.

Poslednjih godina se primećuju konačno kvalitetni potezi države, ali ima još mnogo izazova. Ja sam uvek za postojanje finansijskog auto-puta. Napravite više traka, neka za velike kompanije i javna preduzeća važe postojeći propisi za listiranje, ali malim firmama, koje imaju prihode manje od milion evra, treba omogućiti lako listiranje.

Takođe, cenzus za investiranje u alternativne investicione fondove je previsok, 50.000 evra je nerealno veliki prag za srpske standarde. Ako želite da se neko okuša u investiranju u kompanije, startape – treba spustiti granicu na 10.000 evra.

Takođe, potrebna nam je platforma koja bi omogućila da se prodaja udela u DOO  obavlja transparentno, postoji biznis berza ali i to treba utegnuti. Ovde se doskora prodaja firme smatrala slabošću, sramotom, mada se i to sad menja sa IT scenom.

Tržište startapa zahteva takođe jednu platformu na kojoj bi se transparentno videlo šta se nudi. Ljudi ne znaju da je moguće ulaganje u startape i sa 10.000 evra, to se i dalje drži u nekom poluzatvorenom krugu. Ima ljudi koji imaju kapital ali i tzv. smart money, imaju znanje kojim bi mogli da pomognu. Ja sad imam sedmu generaciju kursa o investiranju na berzama gde ljude učim kako da upravljaju svojom imovinom i samostalno investiranju na berzi. Ali moj najveći motiv je da polaznike kursa uključim u zajednicu investitora –  Senzal Alumni – gde je sad preko 200 članova. Oni razmenjuju znanja i iskustva iz oblasti u kojima su eksperti. Moja ideja je da budemo svetski šampioni u investiranju, kao što smo šampioni u sportu. Cilj je deljenje informacija u cilju najboljeg povrata na uloženo.

Šta uraditi sa EPS-om i Telekomom Srbija?

Izlazak  EPS-a na berzu je ekonomsko i političko pitanje. Kad izađete na berzu, transparentno i korporativno upravljanje se podižu na viši nivo, onda akcionari počnu da postavljaju pitanja, a njihov interes je sebičan i žele profit. Imali smo primere uspešnih i neuspešnih privatizacija komunalnih preduzeća gde je profit akcionara stavljen na prvo mesto… Pitanje je da li bi to dovelo do potresa na socijalnom i političkom spektru. Mogu da razumem,  ali ne opravdavam, zašto nijedna srpska vlada dosad nije EPS izvela na berzu.

Sa druge strane, Telekom bi bio sjajna firma na listingu. Telekom vuče dosta poteza na koje bi se pozitivno reagovalo da je na berzi. Ako je Telekom Srpske na berzi i vide se efekti toga, bilo bi sjajno da se određeni procenat akcija i Telekoma Srbija nađe na berzi. Skijališta Srbije bi takođe bila sjajna firma. Neko privatno javno partnerstvo bi bilo još transparentnije ako bi se pružila mogućnost građanima da budu akcionari.

Male i srednje privatne  kompanije bi takođe trebalo da potraže dodatni kapital na berzi, od 500.000 do pet miliona evra. Sve što je vezano za robu široke proizvodnje, čak i premijum proizvodi iz prehrambene industrije ili usluge, imaju perspektivu na berzi.

Meni je Moritz Eis bio velika životna škola. Svako ko želi da se sam bavi takvom proizvodnjom dugoročno, namučiće se. Tačno je da puštanjem partnera u firmu ti deliš dobit, ali zaboravlja se da deliš i rizik.

Zamislite da imam 25 godina, i zarađujem na internetu. U šta ulažem mali „štek“? Ili, imam 1.000  evra sa strane, dvoje dece,  stan u vlasništvu. U šta ulažem ako imam 10.000 evra ili 100.000 evra?

Već sa 1.000 evra koje vam ne trebaju, možete da investirate. Za svaki ulog koji ste naveli, kažem berza jer berza ima sve. Hoćeš rizik, imaš na berzi. Imaš i volatilne kompanije kao Tesla, koje idu gore. Imaš sjajne kompanije kao što su Amazon, Microsoft, Google, koje su po prihodima veće od država. Kod nas ljudi štede u bankama, a to je posledica neznanja. Bolje investirati u obveznice i firme koje daju dividendu. Bolje investirati u akcije tih banaka.

Sve mlađi broj ljudi želi da investira, ali u kripto. Zašto se radije bira bitcoin a ne berza?

Zato što je jednostavnije otvoriti račun i sve početi. Da biste otpočeli trgovinu na domaćoj ili stranim berzama, morate da odete fizički u banku da vas vide. Ako hoćete da trgujete kod stranih brokera, to je gotovo za sekund, ali je zabranjeno u Srbiji. Treba omogućiti da ljudi legalno otvaraju račune kod stranih brokera i onda prijavljuju prihode Narodnoj banci Srbije i Poreskoj upravi.

Kakva je budućnost investicionog savetovanja?

Meni ljudi svaki dan pišu sa pitanjem gde da investiraju. Ako je 14 milijardi evra domaće štednje u bankama, još toliko je u slamaricama. IT zajednica je vrlo aktivna u investiranju, prvo su investirali u kripto, pa su videli da je kripto volatilan, i sad razmišljaju o berzi.

Ljudi su svesni da moraju da zaštite svoju imovinu. Ja smatram da svako ko ima kapital, treba da ima neku sekundarnu nekretninu koja mu donosi određeni prihod. Na Zapadu to nije uobičajeno, ali ovde jeste i ja to prihvatam. Ali pored nekretnina, novac treba uložiti u akcije, fondove, zemljište, čak i u kriptovalute. Svako treba da napravi strukturu ličnog bogatstva u zavisnosti od toga šta su mu ciljevi: da li su to pasivni prihodi, da li je to kapital za naslednike, rana penzija isl.

Da ste danas srednjoškolac, šta biste čitali, gledali?

Danas je sve  dostupno, što je potencijal, ali i opasnost. Postavlja se pitanje ko će nam pomoći da vršimo selekciju informacija na brojnim platformama. Da sam mlad, obožavao bih gaming, ali bih radije kreirao sadržaje nego da sam folover. Mislim da su umetnost, sport i muzika nezamenljivi u budućnosti. Kreativnost je sve. Ovo je vreme gde će najuspešniji biti oni koji su iskreni, koji svoju posebnost doživljavaju kao kvalitet, a ne kao manu. Koji se ne plaše da pokažu svoj pristup životu. Uspešni će biti oni koji mogu da naprave svoj unikatni miks… Za građenje nove generacije u našem društvu koja će biti spremna za izazove 21. veka,  ne može da se radi kao pre 20 godina jer se sve mnogo brže menja. Treba uvesti preduzetništvo kao predmet u školama gde će profesori biti i ljudi iz prakse: evo ja bih rado predavao deci o biznisu i koliko vas to ispunjava.

Šta biste savetovali roditeljima kad im deca kažu da žele da budu bogati, da škola nije važna?

Ne može brzo. Može brzo kod ljudi koji su imali dobar osećaj za pokretanje biznisa, koji su bili hrabri, ali ne može svako da ponovi tu priču. Svako ko želi dugo da traje, i ne želi instant uspeh koji vodi obično do kraha, mora mnogo da uči i radi posao koji voli. Ne treba raditi nijedan posao samo za novac, nećeš biti srećan. U Kardašijan porodici su svi pametni ljudi, nema nepromišljenih poteza. Najuspešniji sportisti zarađuju više novca van sportskih ugovora, investiraju u startape. Želja klinaca da budu bogati nije loša, ali ona treba da pokrene učenje i rad.

Vrednost akcija izražava očekivanja investitora. Šta kaže svetska berza, kuda ide ovaj svet?

Berza je kao kristalna kugla, ne može sve da se vidi, ali sad kaže da je optimizam sve veći i da se recesija neće desiti. Niko ne voli recesiju, ona nije nužno loša, ali bolje da je nema. Ako centralne banke uspeju da zadrže optimalnu meru između zatezanja monetarne politike i podržanja rasta, možemo doći u fazu resetovanja. Najgora je neizvesnost. Rat u Ukrajini je sad  već uračunati rizik, svi traže druge kanale snabdevanja i izvora sirovina. Govorimo o multipolarnom svetu u kojem će biti više regionalnih sila, svaka zemlja traži neke partnere sa kojima će moći da preživi. Srbija je okrenuta regionu plus Mađarska, što nije loša odluka. Poboljšanje odnosa sa Hrvatskom koja je u EU je dobro za zemlju, za srpske biznismene je to prilika da budemo što više prisutni u Hrvatskoj. Kako prići budućnosti danas, počinje od školstva i obrazovanja. Kakav nam je rezultat,  to ćemo sve videti za 10 godina kad današnja deca u srednjoj školi budu radno sposobna i počnu da daju doprinos društvu. Zato je važno preduzetništvo, da dete bukvalno ide na ulicu da prodaje limunadu. Treba spustiti starosnu granicu da deca mogu legalno da rade lakše poslove za džeparac, naravno uz saglasnost roditelja.