Zatvaranje bagre je uslov za pošteno društvo

7. May 2020.
Jovana Popović, 24-godišnja studentkinja iz Kikinde, postala je poznata zbog autorske pesme Bagra. Ova antirežimska himna „pomogla“ joj je da bude još čuvenija: zbog nje je provela više od četiri nedelje u Zabeli, a na ime navodnog kršenja mera izolacije, što su čerečili i prenosili razni mediji.
view_image

Jovana se vratila iz Crne Gore sa nastupa duvačkog orkestra na kom je pevala, uoči proglašenja vanrednog stanja, kad su je na granici samo usmeno upozorili da se uzdržava od kontakata, ukoliko dolazi sa prostora gde se korona razbuktala. Što nije bio njen slučaj.

Ali, stigla je golgota koju nije sasvim svarila – hapšenje kao da je terorista, 13 sati u ledenoj marici, nedostojanstveni uslovi u pritvoru, optužnica na bazi falš dokumenata, odbijanje žalbi po oslobađanju i intervjui za medijske kuće voljne da čuju njenu stranu priče. I čekanje procesa pred Višim sudom u Zrenjaninu.

Ledena limenka/Dan u marici

Autokratija je prepuna nepismene, megatrend i polupismene bagre, koja leči ozbiljne komplekse. I onda im vođa takvima, lakima, objavi uzbunu i saopšti vežbu – „Hajde da vidim da li možete da pronađete i pohapsite 75 neodgovornih koji ne znaju da su u evidenciji, nisu obavešteni, ali su mogli da se raspitaju kod odgovornih komšija. Hajde gas, da ih sve spakujete i po zakonu osudite, najkasnije do dnevnika”. I onda zarđala „pravna“ pešadija ispuni njegova očekivanja 200 odsto.

Pogrešno misleći da potiskujem strah, u toj marici sam satima pevušila i pevala u sebi, iako sam želela da urlam, vrištim. Čak sam imala utisak da se tako malo i grejem. Posle 13 sati u toj limenoj konzervi, toplomer u Zabeli je pokazao 35 stepeni, a za taj pad temperature, strah, prehladu i maltretiranje moraće da odgovaraju. I to ne neki, već, SVI i ne pre ili kasnije, nego prvih dana slobode.

Poltronski lanac/Zločinačko udruživanje za „suzbijanje“ epidemije

Bilo mi je svejedno da li me drže ljudi pod fantomkama ili pod maskama epidemije. Histerični i preplašeni imali su samo jedan cilj – da svojim strahom uteraju naciju u pritvor. A u skladu sa tim da se jadni ljudi povuku što dalje od prozora prema TV informeru, da memorišu stručne kanale, ali ne zbog njega, već zbog njegove struke.

Kada pravosuđe koristi usluge „moje“ advokatice po službenoj dužnosti, a ne ja, onda je sve od tog trenutka državni kriminal. Taj nivo obespravljenosti apsolutno upućuje na kidnapovanje, a ne na hapšenje. I dozvoljeni telefonski razgovor sa porodicom podseća na procedure otmičara. S predumišljajem su se udružili da, nevernicima u usmene mere, unište živote, što svakako nije naučno ni strukovno već je zločinačko, udruživanje radi „suzbijanja“ epidemije.

Strah postaje neizbežan kad shvatiš da ceo taj poltronski lanac veruje da će vođa uskočiti u avion i lično pilotirati do Kine kako bi oteo respiratore i spasao sve svoje i žive i mrtve glasače.”

Dragana Nikoletić

Više u štampanom izdanju NINa ili elektronskom ako se pretplatite na adresi www.nin.co.rs

Click