Rambo Amadeus: Od hejta nema selameta
Autor: Marko Lovrić, NIN
Antonije Pušić kaže da je njegovo umetničko ime „konspirativno-estradno“, i da ne treba u njemu tražiti druga značenja. Neka bude tako, ali pseudonim mu svejedno stoji kao po meri skrojen. Nije prezao od toga da ratuje sam, kao na „Beogradskom proleću“ 1992, kada je od srca pomenuo majke koje je trebalo pomenuti. Time nalikuje Džonu Rambu, s tim što naš Rambo vodi pravedne borbe, za razliku od američkog specijalca. I nadevak Amadeus je prikladan, jer su i onaj salcburški i ovaj novljanski zacarili smelo razvijajući muziku. Ovih dana Rambo Amadeus ljudima traži da budu smeli u ekološkim borbama. I tu je bio preteča.
Izvod iz intervjua
Kako vam izgleda Crna Gora nakon promene vlasti? Dobro, znamo da je lepa kao i uvek, nego kako vidite bratsko-nebratske odnose sa Srbijom?
Polako, zašto svi navaljuju da se uspostave „bratski“ odnosi kada su i Crna Gora i Srbija prije svega vlastite imenice ženskog roda? Zar nije pravilnije govoriti o sestrinskim odnosima? Nije valjda zato što u sestrinskim odnosima ona veća rastom nema želju za dominacijom?
Uporno podsećate na to da je ova pandemija – između ostalog – i ceh ljudske bahatosti prema prirodi. Nismo samo ignorisali upozorenja epidemiologa, nego smo širom sveta uništavali javno zdravstvo, i tako se potrudili da zarazu kao najdražeg gosta dočekamo. Mislite li da će ova šamarčina išta promeniti, ili ćemo sledeću dočekati jednako nespremni?
To su dvije teme, globalna i lokalna, bavljenje globalnim uzrocima i lokalnim posljedicama. Uzroci su jasni – globalno otopljavanje zbog prekasnog uočavanja štetnosti eksploatacije fosilnih goriva. Vidimo, međutim, da se sada užurbano radi na promjeni tehnologije. Trebaće sto godina za taj sveobuhvatni proces zamjene. Svijet je ipak ogroman sistem. U međuvremenu svako od nas mora odmah da uvodi nove navike koje su dio rješenja. Ne znam zaista kakvo je zdravstvo u drugim zemljama, volim da pričam iz ličnog iskustva. Ležao sam na Infektivnoj klinici u Beogradu zbog korone. Nisu me dali zavarati propala fasada i zidovi bolnice. Bio sam fasciniran efikasnošću zdravstvenog sistema, posvećenošću, hrabrošću zdravstvenih radnika. Rekao bih da su pacijenti ti koji su prilično nespremni za liječenje, naročito neraspoloženi za zdravstvenu preventivu.
Dobro ste primetili da „mi stari treba da se vakcinišemo što pre, jer nije pristojno da mladi budu taoci našeg neznanja i sujeverja“. Može se, međutim, tvrditi da otpor prema vakcinaciji ne potiče od starijih, već od srednjih i mlađih generacija. Zašto?
Valjda zbog toga što su stariji obrazovani u socijalizmu, pa nisu bili toliko podložni mentalnoj kloaki koja kulja sa žutih medija i društvenih mreža. Takođe, stariji se dobro sjećaju epidemije variole vere. Tada je čitava Jugoslavija bila vakcinisana za sedam dana, i niko nije dovodio u sumnju funkciju vakcine. Možda i jeste, ali nije bilo društvenih mreža da svako može bez ikakvih posljedica da iznosi paušalno mišljenje, unosi paniku i nered među radni narod.
Sa druge strane, uvek je u istoriji tačno da su mladi taoci zabluda starijih. Može li se stari pas naučiti novim veštinama, ili treba sportski prepustiti mladima da stvaraju svet u skladu sa sopstvenim zabludama?
Samo u totalitarnim društvima se pravi kult mladih, jer je mladima lakše manipulisati. Svejedno je da li si star ili mlad ako nemaš naviku da učiš.
