Plemenita vizija sveta
Piše: Dragan Jovićević, NIN
Nedavno promovisan zbornik Život bez kompromisa za umetnost i mir. Jelena Šantić: Eseji, zapisi, komentari predstavio je sveobuhvatno tekstove, komentare, beleške, kritike, eseje, i brojnu dokumentaciju iz baletske umetnosti, pedagogije i humanitarne aktivnosti Jelene Šantić kao balerine i koreografkinje i rediteljke, ali i Jelene Šantić kao mirovne aktivistkinje. Stoga knjiga sadrži intervjue, kritike, eseje i teorijske tekstove o baletu i savremenoj igri, planove i izveštaje o humanitarnim i mirovnim projektima, apele, komentare, fotografije, biografiju i bibliografiju Jelene Šantić (1944-2000), balerine, istoričarke baleta, ali i borkinje za mir i ljudska prava.
Za Amru Latifić, priređivačicu ovog po svemu specifičnog i jedinstvenog izdanja, Jelena Šantić bila je osobena pojava u kulturi našeg podneblja ali i našeg doba. „Neiscrpno vrelo inspiracije i pokretačku energiju pronalazila je u snažnoj ljubavi prema umetnosti, u bliskom okruženju i ljubavi prema čoveku, naročito u ratnim godinama na kraju 20. veka, kada se pokazala ne samo kao empatična osoba, već preduzimljiva i izrazito hrabra“, veli Amra Latifić. „Knjiga u celini predstavlja jedan specifičan uvid u umetnost, aktivizam, sociologiju, kulturu i sam život osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka na našim prostorima. Jelena je nesumnjivo bila jedan od naših najboljih poznavalaca istorije i teorije baleta, ali je znala i univerzalno i lokalno da definiše probleme u umetnosti i u društvu, a to je potreba za akademskim baletskim obrazovanjem, reformom baleta, pojačavanjem obrazovanja i promocije baleta i pored svega podizanje odgovornosti svih nas kada je balet u pitanju. Bila je vizionar i strateg. Ona je pozivala na odgovornost pedagoge, igrače, kritičare, direktore institucija, Beogradski univerzitet koji još, dvadeset godina nakon Jelenine smrti, i dalje nema akademiju za baletsku umetnost. Pored toga što ova knjiga može da bude istovremeno udžbenik istorije baleta i o tome kako se pišu baletske kritike, svedočanstvo o mirovnom aktivizmu devedesetih godina prošlog veka, ona je namenjena i najširoj publici. Duhovno i etički budna ljudska bića koja promišljaju o budućnosti društva i o daljem napretku kulture u Jeleninim zapisima će naići na mnoge odgovore. Ona je do kraja sledila svoju plemenitu viziju sveta, kojoj će bez kompromisa posvetiti svoj život.“
Knjiga je nastala kroz projekat Aktivistično nasleđe, kao zajedničko izdanje Grupe 484 i Fonda „Jelena Šantić“, preko kojih se može i nabaviti, a sam doprinos dali su i njeni savremenici i saradnici Goran Božičević, Ivana Stefanović, Marija Janković Šehović, Marijana Cvetković, Milena Dragićević Šešić, Svenka Savić i Vesna Golić. Recenzenti knjige bili su Gordana Nikić, Marijana Prpa Fink i Ratko Božović, dok su tehničke urednice Irina Ljubić i Irina Subotić. Suština njene ličnosti predstavljena je brojnim raznolikostima sadržanim u ovoj knjizi, koja je bogato ilustrovana što fotografijama, što brojnim drugim prilozima.
Osvetljavanje istorije baleta Narodnog pozorišta Jelene Šantić s razlogom se smatra neprocenjivim doprinosom kulturi sećanja. U njoj su se našli i ruski umetnici koji su tu istoriju utemeljili, a nisu izostala ni velika imena naše baletske scene. Pored toga što je obznanila mišljenje o značajnim ličnostima iz baletske istorije kao što su Marijus Petipa, Serž Lifar, Marta Grejam, Rudolf Nurejev, njene refleksije o baletskim ličnostima Dušanu Trniniću i Magi Magazinović i njihovim knjigama predstavljaju markantne tačke njenog stvaralaštva i istraživačkog pregnuća. Umetnički projekat o Isidori Dankan, predstava koju potpisuje Jelena Šantić kao libretista, koreograf i reditelj, izvedena na sceni Ateljea 212 u okviru 25. Bitefa pod embargom 1992. godine doživljena je kao „estetski šok“ i veliki umetnički iskorak u kome nije bila prisutna samo modernost na klasičnoj osnovi već i iskustvo postmoderne u oslobađanju od „terora stilova“. U tom duhu je bila redukcija narativa i fragmentacija kao dotadašnje prekoračenje moderne. Pored toga, u ovoj predstavi autorka je iskazala nadmoćnu kreativnost svoje estetski prefinjene i maštovite ličnosti.
A nesebični humanitarni rad na ratom zahvaćenim područjima bivše Jugoslavije i kao pokretača antiratnih mirovnih aktivnosti, Jelenu Šantić je predstavio kao ličnost visoke moralne kulture i kao heroinu naših smutnih vremena. Njen aktivizam bio je čin nesebičnosti, plemenitosti, požrtvovanja i empatije. Bilo je to najdublje saosećanje za ljude koji su u nevolji i koji pate. Njen altruizam je pokazao da ima najviše smisla kad se za njega preuzme odgovornost i kad je namenjen onima koji su bez svoje krivice zapali u beznadežnu životnu situaciju, kad su ih okolnosti učinile bespomoćnim i društvenim gubitnicima. Projekti Pakrac, Grupa Most, Grupa 484 stoje visoko kao ostvarenja koja su odbranila vrednosti čovečnosti. Snagom neverovatne hrabrosti i odvažnosti, Jelena je branila prava na život svih ljudi, svih ugroženih. Poštovanje njihove slobode i ljudskog dostojanstva u devastiranoj nekad zajedničkoj državi smatrala je moralnom obavezom. „Moja životna filozofija je nenasilje“, isticala je Jelena Šantić. Stoga se žestoko usprotivila mržnji, nasilju, ratu, nacionalizmu i šovinizmu.
U knjizi Život bez kompromisa za umetnost i mir našlo se sve što je bilo bitno za stvaralaštvo i društveni angažman naše primabalerine, sve što je ona činila kao velika umetnica i veliki karakter u vremenima našeg svekolikog propadanja. Od briljantnog uvodnog teksta Amre Latifić do kraja ovog opsežnog dela našlo se sve što je bilo relevantno i za ličnost i za vreme u kome se nepristajanje na apsurde zlog vremena nije postavljalo samo pitanje slobode i samoodlučivanja, nego i kao pitanje savesti i čoveštva.
Članak je prenet sa portala NIN.
