Intervju sa Marijom Mitrović, direktorkom za filantropiju i partnerstva Trag fondacije

28. April 2021.
“U proteklih desetak godina ostvaren je značajan pomak u razvoju filantropije u Srbiji, što se može videti kroz povećanje broja akcija i iznosa donacija. Međutim, potrebno je i dalje raditi na razvoju filantropskih aktivnosti, za šta su preduslovi strateško planiranje, umrežavanje različitih aktera i njihova koordinisana aktivnost u smeru zajedničkog cilja. Sve navedeno ukazuje na to  da je neophodan sistemski pristup, koji podrazumeva angažovanje građana, institucija, poslovnog sektora i medija, kao i uvođenje teme filantropije u formalno školsko obrazovanje”, izjavila je Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije.
22-696x1045.jpg

Ove godine u maju Trag fondacija 14. put zaredom dodeljuje VIRTUS nagradu za filantropiju. Cilj tog prestižnog priznanja jeste da se istaknu i podrže kompanije, kao i mala i srednja preduzeća i pojedinci, koja su tokom 2020. godine činili dobra dela, pokretali i podržavali filantropske inicijative i tako doprinosili razvoju zajednica u kojima žive i posluju.

  1. Kakva je uloga i značaj neprofitnih organizacija u razvoju dobročinstva u Srbiji?

Neprofitne organizacije rade izuzetno važan posao u zajednicama u kojima deluju. One kroz brojne i raznovrsne inicijative motivišu i mobilišu građane i kompanije da ih podrže u naporima da ostvare pozitivne promene u velikom broju oblasti i pruže pomoć širokom dijapazonu korisničkih grupa. Neprofitne organizacije godišnje prime ili daju podršku u oko 30% svih akcija, koje se organizuju u Srbiji.

Određeni broj organizacija i fondacija koje su već godinama prepoznate i aktivne, nastavlja da razvija svoje delovanje i radi na promociji tema koje zastupaju, dok darodavci jasno iskazuju sve veće poverenje u njih i spremnost da ih podrže. To, kao i činjenica da se broj takvih organizacija polako uvećava, predstavlja svojevrsno ohrabrenje da se sa ovom praksom nastavi i u budućnosti.

Uprkos činjenici da je zastupljenost određenih tema i korisničkih grupa veoma ograničena, treba imati u vidu da bi bez rada i angažovanja neprofitnih organizacija koje se bave primarno njima, te oblasti i njihovi korisnici ostali prilično zanemareni ili ne bi bili uopšte podržani.

  • Filantropija se često pojavljuje kao deo zajedničkih aktivnosti neprofitnih organizacija i vladinih institucija, koje izdvajaju finansijska sredstva ili pružaju pomoć pri rešavanju određenih problema u društvu. Kako biste ocenili saradnju između ta dva  sektora?

Istraživanje, koje je za Trag fondaciju 2020. godine uradio IPSOS, pokazuje da su predstavnici civilnog sektora nezadovoljni trenutnim nivoom angažmana države po pitanju filantropije, navodeći da njena uloga treba da bude mnogo aktivnija, te da država treba da pokaže veći stepen zainteresovanosti za filantropiju i da bude spremnija da se uključi u aktivnosti i kampanje. Pored toga, predstavnici udruženja očekuju i konkretniju pomoć države specifično za udruženja.

Dodatno, situaciju otežava nedostatak sistematičnosti u filantropskim akcijama, a pored toga što je većina aktivnosti „ad hoc“, problem je i u konstantnoj neizvesnosti sa kojom se udruženja suočavaju. Zaviseći od projektnog finansiranja, donacija i grantova, bez ikakvog stabilnog izvora sredstava, organizacije ne mogu dugoročno da planiraju aktivnosti, te se filantropske akcije sprovode u skladu sa mogućnostima. Ukoliko bi država izdvajala makar minimalni deo sredstava, koji bi bio stabilan izvor finansiranja za ove organizacije, to bi bar u izvesnoj meri povoljno uticalo na veću sistematičnost i veći stepen dugoročnog planiranja filantropskih akcija.

  • Na koje načine bi država još mogla da doprinese unapređenju ambijenta za donatorstvo?

Od države se očekuje, pre svega, unapređenje normativnog okvira i aktiviranje mehanizama koji bi pospešili filantropiju, što između ostalog podrazumeva uvođenje poreskih olakšica za filantropska davanja i ukidanje PDV-a na doniranje hrane, kao i druge stimulativne mehanizme. Zemlje članice EU su primeri dobre državne prakse po pitanju filantropije, posebno u kontekstu poreskih olakšica i stimulativnih mera, te bi bilo dobro preuzeti takve modele.

Za očekivati je da bi država trebalo strateški da rešava probleme u oblastima koje su trenutno najčešće sfera angažovanja drugih aktera, kao što su: zdravstvo, socijalna zaštita, ekologija, obrazovanje i infrastruktura u lokalnim sredinama. U ovom momentu, neke filantropske aktivnosti služe kao korektiv nedovoljnog angažmana države u pomenutim oblastima. Država bi trebalo da unapredi svoju efikasnost u ovim oblastima, jer je to prosto sfera u kojoj je ona u obavezi da deluje. Istraživanja pokazuju da veliki broj građana smatra da je država ta, koja kroz budžet treba da se postara za pomoć ugroženima, najpre ekonomski ugroženim građanima, bolesnim ljudima i deci oboleloj od teških i retkih bolesti.

  • Više fondacija i organizacija su formirale Koaliciju za dobročinstvo. Koji je bio cilj?

Koalicija za dobročinstvo formirana je krajem 2017. godine s ciljem da razvije i ojača filantropsku infrastrukturu, podstakne održivi rast davanja za opšte dobro i pomogne u razvoju međusektorskih partnerstava. Predvodi je Fondacija Ana i Vlade Divac, a ostali članovi koalicije su Trag fondacija, Catalyst Balkans, SMART Kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije. Članovi Koalicije su zaslužni za sprovođenje brojnih konferencija i kampanja od kojih se posebno ističu godišnja Nacionalna konferencija o filantropiji, Nacionalni Dan davanja, Trka dobrote koja se organizuje u saradnji sa Beogradskim maratonom i DobroČiniTim, kampanja koja okuplja istaknute filantrope i promoviše njihov doprinos kao inspiraciju drugima da slične inicijative pokrenu ili podrže u budućnosti.

  • Trag fondacija u saradnji sa partnerima okupljenim oko projekta SIGN učestvuje u razvijanju regionalnih Standarda za transparentnost u fandrejzingu. Šta to konretno znači za razvoj filantropije?

Regionalni Standardi za tranparentnost u fandrejzingu se odnose na transparentnost i odgovornost organizacija civilnog društva u procesu prikupljanja i trošenja sredstava za aktivnosti od javnog interesa. Ideja SIGN mreže jeste da se kroz njih unapredi poverenje građana u aktivnosti organizacija civilnog društva i omogući bolji uvid u njihovo funkcionisanje. Ovi standardi pomažu organizacijama civilnog društva da uvećaju svoju mrežu podrške i legitimitet, čime unapređuju svoju održivost i uticaj na pozitivne promene u zajednici. Verujemo da je budućnost filantropije u obnovi i jačanju filantropske svesti i društvene odgovornosti, kako kod kompanija, poslovnog sveta, tako i kod samih građanki i građana.

  • Sa kojim međunarodnim institucijama i organizacijama ste ostvarili najbolju saradnju?

Istakla bih saradnju sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj – USAID, koja podržava Koaliciju za dobročinstvo i njen „Projekat za unapređenje okvira za davanje”. Ova koalicija, čiji je deo i Trag fondacija, svojim delovanjem radi na unapređenju pravnog okvira za razvoj podsticajnog i transparentnog davanja pravnih i fizičkih lica i promoviše dobročinstvo i kulturu davanja u Srbiji i dijaspori. „Projekat za unapređenje okvira za davanje” do sada je ostvario značajne rezultate. Trag fondacija, kao i ostale članice Koalicije su dobile podršku i od mnogih drugih međunarodnih institucija i organizacija za sprovođenje velikog broja kampanja, kojima se podržava i promoviše ideja filantropije u Srbiji.

Članak je prenet sa portala Nedeljnik.

Članak je prenet sa portala Nedeljnik.

Share