Srbija ili Hrvatska – ko je auto sila?

Piše: Miša Brkić

Porit je kao glavni inženjer 16 godina radio na razvoju sportskih i električnih vozila u Aston Martinu, bio je potpredsednik za inženjering u Tesla Motors i vođa grupe za razvoj autonomne vožnje u kompaniji Apple.

Ovaj transfer potvrdio je ambiciju vlasnika kompanije Mate Rimca da učvrsti vodeću poziciju na tržištu superbrznih sportskih automobila i električnih sistema za njihov pogon.

Tu ambiciju nije sprečila ni korona kriza.

Rimac je sve zaposlene poslao da rade od kuće i saopštio da neće davati otkaze: „Svi zaposleni rade i svi će dobijati plate. Moj je zadatak da firma ostane stabilna. Plan je da radimo do 12 meseci u najcrnjem scenariju.“ Posla ima nikad više.

Slika druga: Radnici kragujevačke fabrike Fijat Krajsler automobili Srbija (FCA) ponovo su 21. jula poslati na plaćeno odsustvo koje će spojiti s kolektivnim godišnjim odmorom i neće se vraćati na posao do početka septembra.

Oni su se u hale vratili 7. jula posle tromesečnog prinudnog odmora koji je počeo odmah po širenju epidemije. Neizvesnost oko sudbine fabrike mogla bi da se produži sve do kraja godine jer se model 500L jedva prodaje.

Ove dve vesti iz dve susedne države nameću poređenje dva razvojna koncepta. S jedne strane, Srbija ima višedecenijsku tradiciju, uz stalnu državnu podršku, u proizvodnji automobila ali se suočava s neizvesnom budućnošću te proizvodnje.

S druge strane, Hrvatska, do skoro nije imala nikakvu tradiciju u autoindustriji ali je, isključivo zahvaljujući mladom preduzetniku Mati Rimcu, postala svetski poznata a čeka je i uzbudljiva budućnost.

Iako su iz različitih proizvodnih formata, sudbine dva proizvođača automobila – uspona Rimac Automobila i posrtanja FCA Srbija – jasno pokazuju prednost preduzetničkog duha nad državnim intervencionizmom u privredi.

Kompanija Rimac automobili grabi ka mestu globalnog tehnološkog lidera u premijum segmentu autoindustrije (električna mobilnost i superbrzi automobili), a FCA Srbija suočava se s neizvesnom budućnošću u masovnoj proizvodnji automobila za koje postoji sve manje interesovanje na tržištu.

Potvrda ambicije Rimac automobila je i dovođenje Krisa Porita, visoko kotirane face u industriji superbrzih automobila.

„Započeli smo putovanje u državi koja nije poznata po auto-industriji. Želimo razvijati automobile koji podižu lestvicu, zabavni su i kvalitetni“, nije krio zadovoljstvo Mate Rimac, a Porit je uzvratio: „Rimac je savršeno mesto za dobro iskorišćavanje mojih kombinovanih iskustava u razvoju superautomobila u Aston Martinu i električnih automobila u Kaliforniji.“

Dan-dva pre ove vesti iz Hrvatske, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, upitan da li postoji rezervni plan za FCA ukoliko se Fijat povuče iz Kragujevca, izjavio je da „takav plan ne može da postoji jer je fabrika italijanska“.

Krajem prošle godine predsednik je ipak bio malo optimističniji: „Očekujemo važne vesti iz Fijata i za Kragujevčane i našu zemlju u celini. Svi ljudi u Fijatu i svi u Kragujevcu mogu da računaju sa daljom pomoći i podrškom države Srbije. Ako bude zavisilo od toga koliko će subvencija država da ponudi, možete da računate na maksimalnu pomoć naše zemlje.“

Važna vest trebalo je da bude novi model koji će se proizvoditi u Kragujevcu.

Početkom ove godine spominjala se đardinijera, ali kako je stigla ekonomska kriza tako niko više ne spominje novi model iz Kragujevca. Stručnjaci, sindikati i političari gube entuzijazam i veruju da kompaniju FCA Srbija i Srbiju, kao njenog trećinskog vlasnika, čekaju teška vremena.

A FCA je bila industrijska uzdanica Srbije.

Kad je, krajem 2008. nastala zajednička fabrika u Kragujevcu država se galantno otvorila prema partneru iz Italije.

Šef Fijata Serđo Markione pristao je da kupi dve trećine propale firme Zastava automobili tek pošto je Srbija ušla s jednom trećinom vlasništva i izašla u susret Italijanima za sve što su tražili: unela je 100 miliona evra keša, 50 miliona evra u zgradama i opremi, izdala garancije za kredite kod EIB na 500 miliona evra, subvencionisala svako radno mesto s 10.000 evra, platila po 1.000 evra za obuku radnika i na 10 godina oslobodila firmu poreza na zarade, poreza na imovinu i taksi lokalnoj samoupravi.

FAS je 2013. i 2014. od države primio više od 50 miliona evra pomoći, za 2017. dobio je subvencije od oko 16 miliona evra a 2018. subvencije od oko 23 miliona evra bile su veće od neto dobiti (12,7 miliona evra).

U javnoj upotrebi je podatak da je država Srbija s više od milijardu evra pomogla proizvodnju automobila u Kragujevcu. Inače, fabrika je projektovana za godišnju proizvodnju od 200.000 automobila, ali je dosad samo 2013. dostigla 117.000 vozila. U 2018. napravila je 60.000 vozila, 2019 – 40.000, a plan za ovu godinu je 20.000.

Godinu dana posle nastanka FAS u Kragujevcu, Mate Rimac je osnovao firmu Rimac automobili. A prototip prvog električnog superbrzog automobila Concept_One (prvog automobila proizvedenog u Hrvatskoj) predstavio je 2011. na štandu Sajma u Frankfurtu koji je platio očevom pozajmicom. Pre nego što je u firmu ušao prvi investitor Rimac je stalno bio na rubu opstanka.

U pomoć je 2013. priskočila Hrvatska banka za obnovu i razvoj s 500.000 evra kredita.

Ubrzo su se pojavili anđeoski investitori – vlasnik časopisa Forbs i zastupnik Ferarija/Maseratija za Kolumbiju i 2014. uložili 10 miliona evra venture capital. U 2017. počinje značajnija saradnja s čuvenim brendovima Aston Martin i Kenigseg (Rimac Automobili osmislili i proizveli bateriju za Kenigsegov superautomobil Regera).

Te godine u Rimac automobile ulaže i kineski Camel, proizvođač baterija za automobile, poljoprivredne mašine i bicikle. Stižu zatim i investitori iz branše zainteresovani za mobilnost – Hjundai ulaže 64 miliona dolara, KIA 16 miliona dolara a Porše s 30-ak miliona evra kupuje 15,5 odsto vlasništva.

Za dve godine Rimac je dobio 150 miliona evra u kešu za ulaganje u razvoj.

„Mi smo firma koja se razvija, koja puno ulaže u razvoj novih proizvoda pa trošimo dosta novca. Ali smo i u dobroj situaciji jer naši partneri ulažu gotov novac. Njima je u interesu da mi rastemo, ne zbog finansijskih rezultata, već zbog vrednosti koja se postiže kroz razvoj naših proizvoda i tehnologije“, objasnio je Mate Rimac.

Njegova kompanija dobila je u proteklih osam godina i dva miliona evra državnih podsticaja (za to vreme uplatila je u budžet 13,8 miliona evra poreza) i oko 2,5 miliona evra podrške iz fondova EU.

Zahvaljujući tim investicijama Mate je mogao da se posveti strukturiranju firme, rastu i konkretnom proizvodu.

Inače, Rimac automobili pored razvoja i proizvodnje superbrzih automobila Concept_One i Concept_Two, osmišljava i pravi električne baterije kao jedan od najvažnijih elemenata čiste mobilnosti.

Primera radi, firma iz Svete Nedelje snabdeva baterijama četiri od pet proizvođača superautomobila.

Početkom ove godine čuveni Aston Martin predstavio je novi model Valkyrie u kome je Cosworthov motor uparen s električnom baterijom koju je razvio Rimac.

„San svakog inženjera je da se pridruži Rimac automobilima. S obzirom da je gotovo svaka ključna komponenta konstruisana i osmišljena u samoj kompaniji, imamo punu slobodu da stvorimo nešto što je potpuno različito od bilo čega drugog do sada razvijenog u svetu“, kaže Kris Porit.

Za razliku od Svete Nedelje, model u Kragujevcu je drugačiji.

Da bi se sklopio fijat 500L moraju da se uvezu motor, menjač, elektronika, limarija, odnosno svi ključni delovi.

„Naši radnici i stručnjaci su isključeni iz bilo koje važne delatnosti u proizvodnji automobila. Sve se svodi na sklapanje delova“, primetio je jednom prilikom Ljubodrag Savić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta.

Nad fabrikom u Kragujevcu ponovo se nadvila neizvesnost.

„Očekivali smo da će krenuti s novim modelom. Tržište je zasićeno i očekivano bi bilo da se pojavi novi model“, sumira perspektivu Zoran Mihajlović, nekadašnji sindikalni lider kragujevačke fabrike koji je avanzovao na mesto sekretara Samostalnog sindikata Srbije.

U stručnoj javnosti posao koji je država sklopila s Fijatom smatra se poslovnim promašajem, ali u Kragujevcu još tinja nada da bi spajanje Fijata i Pežoa moglo da porodi dugo priželjkivani novi model koji bi se (opet, samo) sklapao u kragujevačkim halama.

Niko ni u Beogradu, ni u Kragujevcu nema poslovni instikt i viziju Mate Rimca, koja ga je lansirala među svetske lidere, o neophodnosti transformacije klasične auto fabrike u tehnološku kompaniju, sposobnu da odgovori na izazov budućnosti.

Dok FCA tumara u poslovnom mraku, Rimac automobili osmišljava nove modele, širi proizvodnju i investira u nove pogone.

U junu 2019. otvorena je fabrika u Velikom Trgovišću koja ubrzava proizvodnju prototipova za konačnu validaciju i testiranje potrebnih za homologaciju širom sveta.

Nova proizvodna linija omogućava da se Concept_Two sklapa upola brže od statične proizvodnje van proizvodne linije.

U fabrici će se od iduće godine proizvoditi 150 ručno izrađenih C_Two. Krajem 2019. Rimac je udružio snage s firmom Lastinski inženjering i u Novom Mestu otvorio visokotehnološku fabriku (hiper e-kar lab) za testiranje baterija, pogonskih elektromotora i elektronike za baterije električnih vozila visokih kapaciteta.

Slovenačko Ministarstvo privrede pomoglo je s 3,4 miliona evra u okviru Nacionalne strategije pametne specijalizacije.

„Auto-industrija se u potpunosti menja i mogu se uočiti ključni trendovi. Automobili će se koristiti prema potrebi, ljudi ih neće posedovati, možda neće ni naučiti da ih voze, najveći broj će do 2030. postati autonomni, svi će biti povezani na internet a dogodiće se i jača elektrifikacija. Mi danas postojimo ne zato što znamo dobro napraviti vrata za auto, to se radi već sto godina, nego zato što smo krenuli u nešto sasvim novo. Uprkos ovoj krizi, ne nameravamo odustajati od naših planova. Kao firma uzdamo se u sebe“, kaže Mate Rimac.