Srbi i Albanci – jaz nepoznavanja

Piše: Virgjil Muçi

Taj naziv je u isto vreme i moto ove inicijative, jedinstveni Otvoreni Balkan za razmenu robe, kapitala, ljudi, posebno mladih.

Prvi put u istoriji ovih zemalja, posle pada Osmanskog carstva, Balkan bez granica, inspirisan modelom Evropske unije, otvoriće vrata za mlade, koji će imati prilike da se zaposle u bilo kojoj od ovih zemalja i da u njima žive kao evropski građani.

„Otvoreni Balkan“ je iznad svega politički projekat koji će, pored slobodnog kretanja, olakšati ekonomsku i trgovinsku razmenu između zemalja regiona sa Evropom i šire ali, kao što je Gete rekao: „Ono što politika razdvaja ujedinjuje kultura“.

Tako bi i ovaj politički projekat, bez kulture kao svog suštinskog elementa, bio nepotpun. Kultura i ljudi koji je proizvode i šire su kao graditelji mostova, koji spajaju dve obale – metafora koju je najbolje od svih u svom delu iskoristio Ivo Andrić.

S obzirom da je Otvoreni Balkan, kao što smo gore naveli, inspirisan modelom Evropske Unije, nama je veoma lako da zamislimo kako bi današnja, ujedinjena Evropa, izgledala kad bi projekat ujedinjenja bio samo politički i privredni, bez kulture kao sastavnog dela njenog genetskog koda .

Zbog istorijskih razloga, diktatorskih režima i hermetičkog zatvaranja, postoji veliki jaz nepoznavanja između Srba i Albanaca ali i nedostatak i slaba razmena informacija.

Ova teška hipoteka za dva naroda postaje još štetnija, kad uzmemo u obzir predrasude koje postoje među nama, zbog različitih političkih, istorijskih i kulturoloških razloga.

Koristeći opet metaforu mosta možemo da kažemo da samo kultura i umetnost mogu da smanje i prevaziđu taj jaz: kultura i umetnost su najbolji ambasadori međusobnih upoznavanja i poštovanja naših vrednosti, stvaranih vekovima i onih koje danas stvaraju pisci, glumci, slikari, vajari i muzički umetnici.

Činjenica je da su Albanci i Srbi danas dva bitna naroda, gde god živeli na Balkanu.

U obavezi smo zato da napravimo iskorak i stvaramo važnu sinergiju umetnosti i kulture, da bi približili naše narode i ostavili iza nas drame prošlih konflikata.

Naša dva naroda treba da rade, ni manje ni više, ono što su pre više godina radili Francuzi i Nemci da bi lečili rane dva svetska rata: da saradjuju ne samo politički i privredno, već i u sferi umetnosti i kulture, i tako postavili temelj onoga što danas zovemo Evropska unija.

Prvi korak u kulturnom približavanju se desio prilikom međusobnih poseta direktorke „Centra knjige i čitanja“, gospođe Alde Bardili (Alda Bardhyli) Beogradu krajem decembra prošle godine, i direktora Narodne biblioteke Srbije, gospodina Vladimira Pištala Tirani ovih dana.

Mislim da se ove posete najbolje mogu opisati, parafrazirajući reči Nila Armstronga kad je kročio na tlo Meseca: „Ovo je mali korak za čoveka ali ogroman korak za Balkan“. Nadam se da ovo približavanje znači da će, u ne tako dalekoj budućnosti, mnogo više dela albanskih, srpskih, crnogorskih, makedonskih i bosanskih pisaca cirkulisati, prevoditi se i biti izdavano u svakoj od naših zemalja.

Punih 30 godina posle pada Berlinskog zida i gvozdene zavese između zapada i istoka, još jedan mali zid i još jedna zavesa, iako ne gvozdena, nastavlja da stoji između balkanskih naroda.

Umetnost i kultura, iznad svega književnost i pisci, su najbolji alati za konačno raščišćavanje ruševina prošlosti i pomoć u integraciji u veliku evropsku porodicu, što nam se danas čini kao fatamorgana. Nadamo se ne zauvek.

Autor je poznati albanski književnik, publicista i diplomata, donedavno prvi sekretar Ambasade Albanije u Beogradu.