Oslo: Vikinzi i njihovi naslednici

17. Mart 2021.
Doba osvajanja i doba istraživanja, koja svedoče o pomorskoj moći i veštini Norvežana u kontinuitetu od hiljadu godina, povezuju tri muzeja u otmenom kraju Osla.
800px-Oslo,_Fram_museum,_Gjøa_(2)
Fram. Foto: Palickap / CC 4.0

Vikinški čamci, brodovi polarnih istraživača i splavovi od balse i trske koji su savladali okeane, ukotvljeni su u posebno podignutim zgradama, sa predmetima koje su nosili i slavom koja traje.

Doba osvajanja Vikinga, između 750. i 1050. godine, neodvojivo je od njihove  pomorske veštine. Norveški Vikinzi plovili su nemirnim vodama Severnog ledenog mora, prema  Irskoj, Islandu i Grenlandu.

Njihovi brodovi, veći čamci na vesla i jedra, sačuvani u Muzeju vikinškog broda, bili su ratnički.

Napravljeni od čvrste hrastovine, mogli su da prime tridesetak veslača pod oružjem; dovoljno za famu Vikinga.

Ali, oni nisu izvađeni s morskog dna, nego su iskopani iz zemlje.

Povučeni s mora, poslužili su kao poslednje počivalište plemenitih Vikinga ili njihovih žena, zajedno sa saputnicima u večnost: oružjem, kolima i konjima, sankama i psima.

Nedaleko je Muzej broda Fram („Napred“), koji je imao manju posadu, ali isto tako odlučnih naslednika Vikinga.

Fram je ušao u istoriju polarnih istraživanja kao jedini koji je doplovio najbliže i Severnom i Južnom polu.

Istovremeno je bio i najjači drveni brod na početku dvadesetog veka, jer je pravljen tako da može da izdrži okove leda.

Nešto slično hvatanju koštice lubenice, pritisak leda ga je izbacivao na vrh santi, tako je mogao da plovi zajedno sa njima.

Projektovao ga je čuveni istraživač Fritjof Nansen, da bi dokazao da postoji severna morska struja – nadao se da će ga sante odvesti do Severnog pola.

Sigurno najveći polarni istraživač u istoriji, Roald Amundsen, preuzeo je Fram da bi ponovio pokušaj, ali ga je aprila 1909. godine preduhitrio Robert Piri.

Onda je Amundsen usmerio Fram prema Južnom polu i započeo trku osvajanja sa engleskom kapetanom Robertom Skotom.

Osvojio je Južni pol 11. decembra 1911. godine.

Skot je, sa svojim timom, tragično izgubio život na povratku s cilja, na koji je stigao mesec dana kasnije.

Sećanje na čuvene plovidbe Tora Hejerdala čuva Muzej Kon Tiki.

Izložen je čuveni splav od balze, nazvan po bogu Inka, kojim su šestorica avanturista (i papagaj) 1947. godine prevalili razdaljinu od blizu sedam hiljada kilometara po Tihom okeanu, od Perua do Polinezije.

Nošeni morskom strujom, sa skromnim jedrom i krmenim veslom, dokazali su da su to mogli da urade i preevropski stanovnici Amerike.

Dramatičan dokumentarni film svedoči o stodnevnoj plovidbi  Kon Tikija.

Muzej čuva i Hejrdalov čamac Ra, napravljen od papirusa, kojim je uspeo da pređe Atlantski okean, da bi pokazao da su stari Egipćani, potomci boga Ra, možda pomogli američkim žiteljima da sagrade piramide.

Iako su posvećeni brodovima, muzeji Osla svedoče pre svega o ljudima i njihovoj upornosti da se bore s morem, nezavisno od razloga i motiva zbog kojih su se na njega otiskivali.

Članak je prenet sa portala Danas.

Članak je prenet sa portala Danas.

Share