Nema izlaza bez pomoći države

24. Mart 2020.
Kriza koja je na globalnom nivou već prešla u recesiju već uveliko drma i srpsku privredu, pre svega mala preduzeća, ali i hotelijere, sektore transporta i logistike.

Piše: Miloš Obradović, Danas

Prvi na udaru kao i svakoj krizi su zaposleni, a otpuštanja su već uveliko počela. Međunarodna organizacija rada procenila je da bi kriza izazvana pandemijom korona virusa mogla da dovede do otpuštanja 25 miliona zaposlenih.

Najosetljiviji su oni koji rade na crno, a u Srbiji, prema Anketi o radnoj snazi za četvrto tromesečje 2019. godine čak 518.600 ljudi je neformalno zaposleno.

Nakon monetarnih mera koje su ocenjene pozitivno, stručnjaci ukazuju da što pre treba doneti fiskalne mere, a pre svega poreske olakšice za privredu.

S druge starne, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se u četvrtak obratio javnosti sa molbom za vlasnike privatnih firmi da se suzdrže u naredna dva meseca i ne daju otkaze radnicima za vreme epidemije korona virusa.

„Biće uvećane plate za ljude sa VMA i iz vojnog zdravstva za 10 odsto. Pratim koliko je otpuštenih na Zapadu, moja molba privatnim vlasnicima je da se suzdrže dva meseca i ne daju otkaze, a mi ćemo videti da pomognemo. Što se državnog sektora tiče plate se neće smanjivati, neće niko dobiti otkaz, penzije će se isplaćivati“, rekao je Vučić dodajući da Vlada ne može da donese nikakav dekret koji bi se odnosio na privatnike, već može samo da apeluje.

„Pomoći ćemo privatnicima, daćemo deo plata pogođenima, koji to dokažu, gledati kako da nadoknadimo“.

Uz to u javnom sektoru neće biti smanjivanja plata, a 12. ili 13. aprila biće isplaćeno 4.000 dinara jednokratne pomoći penzionerima.

U petak je pak Ministarstvo finansija objavilo donošenje nove Uredbe o poreskim merama za vreme vanrednog stanja. Ipak iako naziv deluje obećavajuće ona se odnosi samo na poreske obveznike koji su već ugovorili odlaganje poreskog duga sa Poreskom upravom i sada poreznici za vreme trajanja vanrednog stanja neće poništavati reprogram niti će sprovoditi postupak prinudne naplate.

U ovom periodu neće se obračunavati kamata. Iako nesumnjivo značajna mera za one koji su već u problemima sa plaćanjem poreza, za sada privreda nije videla ništa od poreskih olakšica koje traže udruženja privrednika.

Između ostalih Američka privredna komora (Amčem) dala je niz predloga za pomoć privredi, među kojima su najvažnije poreske olakšice. Prva mera je smanjivanje poreza i doprinosa u slučaju odsustva sa rada do 30 dana zbog korona virusa, a na drugom mestu mera nalazi se oslobađanje od poreza i doprinosa za vreme prekida rada.

Zatim, kako bi se obezbedila likvidnost, Amčem predlaže umanjenje od 50 odsto akontacije poreza na dobit za 2020. godinu za pravna lica i preduzetnike.

Za najugroženije, mala preduzeća, predlažu se smanjenja poreza i doprinosa za paušalce i državne garancije za kredite za likvidnost MSP. Za privredne sektore koji su najviše pogođeni krizom predlaže se obustava plaćanja akontacije za porez na dobit za 2020.

Za očuvanje radnih mesta u Amčemu smatraju da bi država trebalo da refundira i pokrije deo troškova plaćenog odsustva zaposlenih za vreme prekida rada.

Ipak, iako deluje jednostavno, ove odluke nije lako doneti. Saša Ranđelović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu napominje da je u ovom trenutku važnija likvidnost budžeta nego likvidnost privrede.

„Likvidnost privrede je bitna, ali usluge države u vanrednom stanju su bitnije i zato je primarni cilj likvidnost budžeta. Velika su očekivanja od fiskalne politike, a pre svega poreske politike. One treba da budu takve da pomažu likvidnost preduzeća i da budu privremene, a ne trajne. To može biti privremeno umanjenje nekih poreza ili odlaganje rokova za plaćanje poreza. Država treba da pomogne da preduzeća koja imaju zdrav biznis ne bankrotiraju zato što sada nemaju prihode i što su im se nagomilale obaveze“, napominje Ranđelović.

On dodaje da je jako teško oceniti kada je pravi trenutak i koliko država treba da pomogne.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić se slaže da mere nikako ne bi trebalo da budu trajne i zato apeluje na državu da ne upadne u zamku i pristane na ustupke za koje interesne grupe lobiraju još od ranije.

„Recimo nije trebalo podizati plate zdravstvenim radnicima trajno 10 odsto, već ih nagraditi tokom ovog kriznog perioda. Takođe, hotelijeri traže smanjenje PDV-a na njihove usluge i to takođe ne bi trebalo prihvatiti. Ali recimo njima, pošto su najviše pogođeni treba smanjiti porez na imovinu u ovom periodu“, napominje Arsić.

On ističe i da bi mere trebalo da budu fokusirane na one koji trpe posledice korona virusa.

„I obustavljanje servisiranja obaveza trebalo je uvesti na one koji su pogođeni. Recimo prehrambena ili farmakoindustrija imaju rast tražnje. Takođe i poreze i doprinose treba odložiti za tri meseca, ali takođe za one koji su pogođeni krizom. Isto važi i za plaćanje akontacije za porez na dobit za ovu godinu“, kaže Arsić.

Članak je prenet sa portala Danas.

Članak je prenet sa portala Danas.