Danica Popović: Koliko su uzeli penzionerima, toliko sad dele svim građanima

1. Maj 2020.
Optimisti misle da će linija oporavka imati oblik slova V: tu ekonomska aktivnost najpre ide strmoglavo nadole, ali se taj pad kasnije brzo nadoknadi. Malo manji optimisti kažu da će oporavak ići po putanji slova U: da će ekonomija malo duže da se zadrži na dnu pre nego što krene u veoma brz oporavak. Pesimisti smatraju da će kriza biti u obliku slova L: da neće biti oporavka, te da ostajemo na dnu, kaže za Danas profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Danica Popović. Ipak ekonomska istorija pokazuje da imamo razloga da budemo optimistični.
N1_1000x0
Danica Popović. Foto: N1/Snimak ekrana

– Za vreme „španske groznice“, koja je najsličnija ovom događaju, kriza je bila u obliku slova V. To je logično zato što se nikakav šok nije desio u privredi, već je naišao tornado, spolja, i ukočio privrednu aktivnost. Kada se privreda otkoči, imamo dobre šanse da se vratimo tamo gde smo bili, poručuje ona.

* Koji su rizici za našu privredu u tom procesu?

– Rizik za Srbiju nije veći nego za druge, čak je i manji u odnosu na zemlje koje, recimo, jednim delom žive od saobraćaja ili turizma – kao što su Hrvatska, Crna Gora ili Grčka, koje će biti u problemu jer ljudi ove godine verovatno neće masovno ići na more. Ono što je inače loše – a to je da nismo uvezani u velike lance vrednosti – sada deluje kao prednost: kada ti lanci popucaju, treba vremena da se ponovo uspostave, a nekada se to ni ne desi. Mi nismo deo tih lanaca, pa ćemo imati manje problema nego razvijene zemlje.

* Da li vam deluje da smo spremni da odgovorimo na te izazove?

– Srbija nikada nije oskudevala u uličnoj pameti, da se snađe u sekundi i da popravi nešto. To smo uvek umeli. Nama problem nastaje kada je potrebno da sistematski idemo napred, uz poštovanje zakona i bez ubijanja institucija.

* Vlada je donela paket ekonomskih mera za pomoć privredi. Kakva je Vaša ocena?

– Mere su u osnovi dobre. Važno da se spreče eventualni stečajevi onih firmi koje u epidemiji nisu mogle da rade, kao i to da se privrednim subjektima i stanovništvu omogući odlaganje plaćanja obaveza do vremena kada  epidemija prođe. Iako se na taj način stvara fiskalni deficit, on je neminovan, i u razumnoj vladi to izaziva pojačanu štedljivost, gde god za to postoji prilika.

* Jedna od mera koja je čini se izazvala najviše polemike je 100 evra za svakog punoletnog građanina. Kako vidite tu meru s obzirom da skoro niko u svetu nije tako neselektivno delio novac?

– To je toliko populistička mera da je to strašno. Pa smanjenjem penzija Srbija je pravila uštedu od nekih 300 miliona evra – a sad se toliko para poklanja svakom punoletnom građaninu – koji to hoće? Takvo trošenje nema pokriće u budžetu i to će biti problem na koji je i Fiskalni savet upozorio. Otkuda Srbiji tih 100 evra za svakog stanovnika, kada je jasno da je već došlo do oštrog privrednog pada, do automatskog smanjenja javnih prihoda, do rasta budžetskog deficita i samim tim, posledične potrebe da dođe do novog zaduživanja! Kud sad da se pare poklanjaju? Da zaključim, jasno je da je ovo predizborna mera – pa je jasno i to da se od nje neće odustati.

* Takođe plasirana je ideja o korporativnim obveznicama i to da će država pomoći javnim i državnim preduzećima, kao i privatnim, otkupljujući te obveznice. Kako Vam deluje ta ideja da država finansira direktno javna, ali i privatna preduzeća?

– Ideja korporativnih obveznica je da ih velike, ugledne firme emituju na tržištu a da ih kupuju banke i domaćinstva koji žele da za svoj novac ostvare prinos koji je veći od kamatnih stopa u bankama. I sa tim država nema nikakve veze. A ovako, kada te obveznice kupuje država, možemo da dođemo u situaciju da firma za koju niko nije čuo i čije papire niko normalan ne bi kupio – da takva  dođe do državnog novca, i onda lepo bankrotira i nikada ne vrati državi pare. To bi onda veoma ličilo na slučajeve zabeležene u Fondu za razvoj, gde je ovakva praksa bila prilično česta. Ideja da država kupuje obveznice državnih preduzeća je poziv da se pravi što veći deficit. Uz jednu specifičnost: očekuje li neko da se među firmama čije bi hartije država kupila nađe bilo koja privatna firma koja podržava opoziciju?

* Šta nedostaje u merama koje je vlada predložila?

– U napadu daražljivosti, predsednik je obećao po 100 evra svakom punoletnom glasaču, a za zaštitu kulture, koja se u doba epidemije jednostavno ugasila – predsednik je predvideo pomoć u iznosu od – nula dinara (i isto toliko evra). Ljudi koji žive od predstava, knjiga, komponovanja i izvođenja muzike potpuno su izbačeni sa tržišta. A izgleda da mnogo kritikuju i samog predsednika, pa ih se pri davanju para nije mi setio. A ako je nešto bitno za neki narod – to je kultura. Kultura donosi i svima poklanja najsnažnije ideje koje nas čine ljudima. Ali to nama izgleda ne treba, pa se za to kod nas neće izdvojiti ni dinar.

* Imamo procenu MMF-a da će Srbija najbolje proći u ovoj krizi u Evropi sa padom od tri odsto. Da li je to izvesno?

– Procena MMF-a se zasniva na pretpostavkama koliko će trajati kriza, ali i na činjenici da nemamo more, niti razvijen avio-saobraćaj, pa da neće biti ugrožena važna privredna grana kao što je turizam. Računali su da će i poljoprivreda da krene naviše, što je sumnjivo jer bi to bila treća godina zaredom da poljoprivreda raste, a to se ne dešava često. Ta procena je reklo bi se iz rukava, ali drugačije nije ni moguće procenjivati u ovom trenutku. Očigledno je da ćemo kao prilično zatvorena zemlja imati manje problema nego otvorene ekonomije. S te strane nije ni nelogično da imamo manji pad od razvijenijih zemalja.

* Prošle godine Svetska banka je u studiji Nova agenda rasta za Srbiju ocenila da je moguć dugoročan rast od sedam odsto za srpsku privredu. Šta kažete na to?

– Međunarodne finansijske institucije, pre svega MMF i Svetska banka govore o ogromnim potencijalnim stopama rasta, hvale nas da smo odlični – a mi nikako to da primetimo! Kada su pitali direktorku Svetske banke da li je svesna da dugoročna stopa od 7 odsto, za koju govori da je ostvariva u Srbiji, da tu stopu niko nikada u Evropi nije postigao – ona je odgovorila „svesna sam „. A pretpostavka koju je imala u tom proračunu bila je ta da Srbija ima – nemačke institucije! Znači, nekome ko je na vlasti osam godina i stalno radi isto, Svetska banka savetuje da treba da ima državu kao u Nemačkoj! A to ne može sa ovakvim parlamentom, sa ovakvim sudstvom, a prvo i osnovno ne može sa predsednikom koji je uzeo sva ovlašćenja u zemlji. Jedino mu to nisu rekli!

* Na početku ove krize predsednik Srbije rekao je da će kurs biti stabilan. Šta nam to govori o nezavisnosti NBS?

– Šta ima predsednik države sa deviznim kursom? Osnovno pravilo o nezavisnosti centralne banke koje se nalazi u udžbenicima je da je nezavisna centralna banka ona čiji guverner može predsedniku države ili predsedniku vlade da kaže – ne. Da li možete da zamislite da se to odnosi na Srbiju? Inače, devizni kurs u Srbiji nije stabilan nego dinar stalno apresira. To znači da se sve više isplati uvoznicima, a sve manje izvoznicima. A ne postoji nijedan model privrednog rasta koji se vodi bazira na uvozu! Kao što ne postoji nijedan predsednik države i ozbiljnom svetu koji javnost obaveštava o promenama deviznog kursa, dok guverner – ćuti li, ćuti!

* Mnoge institucije, među njima i Fiskalni savet u analizi kako do bržeg privrednog rasta navodi potrebu za većim investicijama u obrazovanje. Vi ste profesor, pa kako vidite ulogu obrazovanja u privrednom rastu?

– Obrazovanje stvara ljudski kapital i to je osnovno što jedna zemlja koja kreće u razvoj mora da ima. Obrazovanje donosi kompetenciju i ličnu slobodu ljudima. Zato je ono opasno za sve totalitarne režime, jer obrazovan svet lako uočava svaku vrstu manipulacije.

E tu nailazimo na problem privatnih univerziteta u Srbiji gde su kriterijumi užasno loši, na kojima se često dobijaju diplome sa niskim nivoom znanja, gde se stvara gomila plagijata, čiji počinioci posle sede na jako važnim mestima u zemlji. Što je najgore, ostavljate plagijatore na bitnim mestima i time poručujete svakom studentu – zašto da ideš na strogi državni fakultet kada možeš da dobiješ diplomu od lakšeg fakulteta. Možeš i da napišeš neki doktorat, ispostavi se da je plagijat i onda će predsednik reći „pa šta, ne dam Stefanovića, ne dam Jorgovanku, ne dam Malog“ i na kraju će mlad čovek videti da u Srbiji ne mora da se uči, da je dovoljno da se bude poslušan vladaru. A ko neće može slobodno da emigrira, i posle može slobodno da šalje pare, a za ostale slobode, recimo, da sme slobodno da se u zemlju vrati, e, to ćemo da vidimo!

Članak je prenet sa portala Danas.

Članak je prenet sa portala Danas.