Da li je presuda protiv KRIK-a po Gašićevoj tužbi upozorenje za sve novinare?

Sudije Apelacionog suda u Beogradu pravosnažno su osudile novinarku Milicu Vojinović i urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića zbog objavljivanja vesti sa suđenja kriminalnoj grupi Zorana Jotića Jotke, u kojoj su citirali prisluškivani razgovor članova ove grupe o tadašnjem direktoru BIA Bratislavu Gašiću.

Presudom je zaključeno da su novinari morali biti tolerantniji prema Gašiću kao funkcioneru, a sud je zauzeo stav da novinari smeju samo da prenose informacije, ali ne i da ih tumače.

„U svojoj novinarskoj karijeri nisam se susreo sa ovakvim otvoreno zaštitarskim odnosom sudije prema političarima i javno izabranim ličnostima. Upravo javno izabrane ličnosti, naročito one koje raspolažu moćnim pozicijama kao što je Gašićeva, moraju da budu tolerantniji na novinarsku kritiku. U profesionalno urađenom izveštaju sa važnog sudskog procesa, novinarka Krika prenela je verno sadržaj dokaza u predmetu, i pojasnila termin na jedino mogući način“, kaže za Danas Veran Matić član Stalne radne grupe za bezbednost novinara.

Kako dalje navodi, reč je o činjenicama koje su neprijatne za bivšeg šefa Bezbednosno informativne agencije i visokog funkcionera vladajuće stranke.

„Umesto da se preispitaju navodi iz dokaznog materijala iz ovog predmeta, koje su neugodni za Gašića, sud nastoji da presudom KRIK-u, umanji važnost citirane komunikacije. Dakle, umesto da sud, kroz omogućavanje medijima da ispunjavaju ključnu ulogu i funkciju koju imaju u društvu, onemogućavaju ih i stvaraju novu praksu koja vodi ka ukidanju novinarstva kao profesije“, kaže Matić.

Prema njegovom mišljenju, paradoksalno je očekivati da novinari i mediji budu toleratniji prema funkcioneru kada iznose činjenice, jer bi trebalo da postoji veća tolerancija za kritiku funkcionera.

„Ovo je vrlo direktna i jasna poruka novinarima da se samocenzurišu kada je reč o izveštavanju o moćnicima, da neće biti zaštićeni ni oni ni medij za koji izveštavaju. I da će biti sankcionisano svako profesionalno i kritičko izveštavanje, a privatni interes moćnika stavljen ispred javnog interesa“, kaže Matić.

Dodaje i da se stiče utisak kako je KRIK, kao jedna od najprofesionalnijih istraživačkih redakcija, odabran da bude pokoren kroz podizanje optužnica od strane političara i tajkuna bliskih vlasti.

„Pored nepravednih sudskih presuda, sudije i same tuže ovu redakciju, zahtevajući drastične kazne koje za cilj imaju uništavanje budućnosti cele redakcije. To su poruke svim novinarima i medijima, šta ih čeka ako budu dosledno poštovali novinarski kodeks, ako kritički izveštavaju i istražuju“, naglašava Matić.

Perica Gunjić, urednik portala Cenzolovka, smatra da ova sudska odluka ima izuzetno važne posledice za srpsko društvo.

On ocenjuje da deo sudstva očigledno i po ko zna koji put pokazuje da nije nezavisan i da sud ne presuđuje prema zakonima, već u skladu sa interesima moćnih.

„Da sudije nisu nezavisni stubovi društva koji nam donosi toliko željenu pravdu (o toj želji najbolje govore ovako masovni protesti na ulicama), nego služe da odbrane vlastodršce. Koliko je to važno, koliko je to potencijalno opasno, ne mogu dovoljno da naglasim. Nije teško sada zamisliti i sudije koje traže razumevanje za državne funkcionere koji su odlučivali u vezi sa nadstrešnicom u Novom Sadu“, dodaje Gunjić.

On smatra da sud otvoreno pokazuje nameru da uređuje medije i da ovakva presuda nije upozorenje samo za KRIK, već za sve novinare.

„Praktično se ukida istraživačko novinarstvo – ne samo što ne smete da objavite ono što otkrijete i što je u interesu javnosti, nego to ne smete ni da objasnite i da stavite u kontekst“, upozorava Gunjić.

Prema njegovim rečima, ovo nije prvi put da sud kroz presude KRIK-u pokazuje kako nešto „mora biti napisano“.

„Ako to već nije bilo jasno, eto još jednog razloga zašto i novinari danas moraju da budu na ulicama“, zaključuje Gunjić.

Bojan Cvejić, novinar i urednik medija BG24, takođe izražava zabrinutost zbog presude i njenog uticaja na novinarsku profesiju.

„Ne znam šta tačno znači da novinari treba da budu tolerantniji prema osobama na određenim funkcijama“, kaže Cvejić.

On podseća da novinari nisu samo prenosioci informacija, već da imaju zadatak da pruže kontekst i analizu.

„Novinari nisu puki prenosioci informacija, već se u svim školama uči da novinari moraju osim informacija i da pruže kontekst. To je uloga i zadatak novinara. Ovakva presuda šalje lošu poruku da novinari ne treba da obavljaju svoj posao profesionalno već se ograničavaju“, ističe Cvejić.