Bristol: Vreme, ulice, ljudi, život

24. Mart 2021.
Ako jednom gradu date više vremena, otvoriće se njegove ulice i ljudi i pokazaće se njegova istorija i život.
nathan-riley-iOMkcADNoq8-unsplash
Foto: Nathan Riley/Unsplash

Bristol je pravo mesto gde to vredi pokušati.

U istoriji poznat po pomorcima i piratima, trgovini robovima i industrijskim dostigućima, danas je kulturni centar kao i, po mnogim mišljenjima, najbolje mesto za život u Britaniji.

Preseca ga i daje mu šarm možda najlepša engleska reka, Ejvon, desetak milja od ušća.

Na Ejvonu je bristolska luka koja je, paradoksalno, morska luka, zahvaljujući talasima plime, ovde među najvišim na svetu.

Luka je odavno van upotrebe, njena skladišta pretvorena su u muzeje i restorane, a na njenim dokovima usidreni su istorijski brodovi: „Metju“, kojim je Kabot otkrio Severnu Ameriku i prvi moderni brod na svetu, „Velika Britanija“ Izambarda Brunela.

Ovaj genijalni graditelj, koji je u anketama zauzeo drugo mesto na listi sto najvećih Britanaca (iza Čerčila, a ispred Darvina, Šekspira…) podario je Bristolu i moćni viseći most preko Ejvona i još mnogo čega.

Od piratske istorije u Bristolu preživele su dve taverne, „Landoger Trov“ i „Rupa u zidu“, u kojima su i junaci „Ostrva s blagom“ pripremali svoju nezaboravnu avanturu.

U prvoj su se upoznali Daniel Defo i Robinzon Kruso.

U drugoj su gosti kroz otvor u zidu motrili na dolazak policije.

Ako su bili toliko pijani da nisu bili u stanju da pobegnu, ukrcavani su prisilno na brodove kojima je nedostajalo mornara.

Građanin Bristola bio je i Edvard Tič, strašni gusar Crnobradi, a na otmernom trgu blizu luke živeo je Vudis Rodžers, pirat koji je oplovio svet da bi kasnije, kao uvaženi guverner, vešao sabraću.

Uspomene na mračan deo istorije Bristola, učešće u robovskoj trgovini u 17. i 18. veku su danas oživljene.

Iz luke, tada najveće na svetu, isplovljavali su brodovi koji su za plantaže u Americi pribavljali robove iz Zapadne Afrike.

To je za brodovlasnike bila poslovna, trgovačka stvar: robove su kupovali za engleske sitnice a razmenjivali ih sa plantažerima za duvan, šećer, čaj i pamuk, koje su prodavali u Engleskoj.

Profite su ulagali i radi otkupa duše u dobrotvorne ustanove.

Danas su ti „dobrotvori“, kojima se Bristol odužio spomenicima, predmet preispitivanja.

U muzeju „Skladište M“ pohranjena su svedočanstva o trgovini robovima i pokretima za njihovo ukidanje.

Muzej je posvećen životu Bristola i životu u njemu, a deo eksponata odnosi se na savremenu umetnost, posebno uličnu, u kojoj Bristol prednjači poslednjih decenija.

Ikona ulične umetnosti, Benksi, rođen je i prve radove u tehnici šablona „izložio“ je u Bristolu.

U muzeju je deo brodske oplate na kojoj je naslikana „Smrt s kosom“ jedan od prvih radova umetnika.

U uličnom kontekstu Uroš i ja pronašli smo „Veoma obdarenog ljubavnika“, koji visi na zidu bivše klinike za seks, dok ga pogledom traži prevareni suprug.

Među starim zgradama na dokovima krije se „Devojka sa probušenom bubnom opnom“, prema poznaoj Vermerovoj slici, sa alarmom umesto bisera.

Kao ni Vermer, ne zna se ni kako Benksi izgleda. Čudno je da ga možete sresti na ulici a da ne znate ko prolazi pored vas.

Članak je prenet sa portala Danas.

Članak je prenet sa portala Danas.

Share