Bong Džun Ho: Korejski Hičkok

11. februar 2020.
Sigurno bi se mogao napisati ceo jedan tekst samo od nagrada koje je film „Parazit“ dobio od kada je premijerno prikazan u Kanu u maju prošle godine.
Bong Joon-ho
AP Photo/John Locher

Pobrojati ih sve počevši od Zlatne palme, iziskivalo bi malo više stubaca od predviđenih za ovu rubriku.

Pa zašto je onda toliko neobično da je baš ovaj naslov i Američka akademija proglasila najboljim i uz to mu dodelilajoš tri Oskara?

Možda zato što nikada pre Holivud nije priznao da se dobri filmovi ne snimaju samo u Americi.

Do sada je tu šansu imalo samo deset ostvarenja (među kojima i „LJubav“ i „Život je lep“) snimljenih van engleskog govornog područja, kako se često rogobatno kaže.

„Kada prevaziđete barijeru visine jednog inča, upoznaćete toliko mnogo neverovatnih filmova“, izjavio je Bong Džun Ho prilikom neke od ceremonija dodela nagrada poslednjih meseci, aludirajući na čitanje titlova kao što je i on odavno učinio učeći film od Skorsezea i Tarantina.

Sam je, iako se uvek pojavljuje sa prevoditeljkom, snimio i dva filma na engleskom jeziku – „Okja“ i „Ledolomac“.

Ipak, povratak u Južnu Koreju i film o domovini doneo mu je najveći uspeh.

„Južna Koreja na površini deluje kao veoma bogata i glamurozna zemlja, sa IT tehnologijom i jako brzim internetom. Ali razlike između bogatih i siromašnih postaju sve veće. Mlade generacije su posebno osetljive. Na njima se vidi očaj“, objašnjava reditelj zašto se odlučio da snimi film „Parazit“.

Priča o porodici Kim koja živi u suterenu siromašnog dela grada čiji članovi jedan po jedan na čudne načine počinju da rade za bogate Parkove, iako se možda tako ne čini, zasnovana je na brojnim činjenicama.

Od stana porodice Kim sa niskim plafonom, čiji prozori često služe kao toalet prolaznicima, pa do podatka da je 500 diplomiranih Korejaca apliciralo za isti posao čuvara.

Društveni jaz je tema kojom se Džun Ho često bavi, u raznim žanrovima. I, iako je u svojim izjavama uglavnom neutralan, u filmovima je uvek na strani slabijih.

Tako se siromašna porodica bori sa čudovištem nastalom u reci koju je američka vojska zagadila u „Domaćinu“, dok „Okja“ govori o seljančici koja se sukobljava sa velikom korporacijom ne bi li spasila jedinog prijatelja – ogromnog prasca.

Sam je, kako kaže, dete srednje klase. Rođen je 14. septembra 1969. u porodici profesora umetnosti.

Završio je Korejsku akademiju umetnosti. Svetsku slavu stekao je početkom dvehiljaditih, zajedno sa svojim kolegama Park Čan Vukom, Li Čeng Dongom, Kim Ki Dukom, koji su svetskoj kinematografiji ponudili mračne priče, inspirisane mešavinom holivudskih i azijskih uticaja.

Zbog mešanja raznih žanrova u jednom filmu, kao u „Parazitu“ gde ima i crne komedije, trilera i horora, često ga porede s Hičkokom.

Članak je prenet sa portala Danas.

Članak je prenet sa portala Danas.