Branka Veselinović otvorila vrata doma: ovde živi najstarija srpska glumica, kuća u srcu Vračara je puna uspomena

Malo ko se na prostoru Srbije može pohvaliti da je ove godine sa torte oduvao 102. svećice. Među retkima je glumica Branka Veselinović, koja već korača ka 103. godini, a kako napominje za dugovečnost je zaslužna genetika, ali i zdrav život koji je vodila, te jutarnja gimnastika koju često praktikuje i sada.

Vremešnu glumicu smo posetili u njenom domu u srcu Vračara, te je zatekli kako ispred kuće uživa u dvorištu, a društvo joj pravi rođaka.

– Uđite, deco. Dobro mi došli. Ovde se malo odmaram. Volim kada je iole lepo vreme da sam napolju. Ovo je moja oza mira. U centru sam, a kao da nisam. Zelenilo je oko mene, mir i tišina. Desi se da neko ko zna da ovde živim dođe da mi se javi ili čujem: “Branka, mi te volimo”. Drago mi je što me ljudi toliko vole i cene – kaže za “Super TV” Branka, koja živi u stanu punom uspomena.

Na sve strane se mogu videti detalji koji su obojili Brankin život vedrim bojama. Knjige, fotografije, lutke i pokoji beli papir, gde glumica svoje misli često zna da pretoči.

– Volim da crtam, pišem, čitam. Po kući ima puno detalja koje sam dobijala, donosila sa putovanja. Mlađa i ja smo dosta putovali, igrali po inostranstvu. Išli smo i sa Desankom Maksimović u Ameriku. Na naš nagovor je išla – priča nam Branka, koja kaže da na drugom spratu svog doma ima veliku kolekciju lutaka.

U prizemnom delu kuće sve je u starinskom ruhu. Glumica živi od fotografija, jer je one vraćaju na neke lepe, bezbrižne dane. Pomoć ima u kući, ali ništa ne želi da baci. Svaka stvar, kako kaže, joj je bitna jer je vezuju za određene ljude ili mesta. Međutim, lutke posebno voli. Donosila ih je sa raznih putovanja. Dosta njih je poklonila, većinu prodavala u humanitarne svrhe.

Presudan trenutak u Brankinom životu odigrao se u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, kada je upoznala drugog supruga Mlađu Veselinovića. Prvi brak je bio sa u to vreme budućim inženjerom šumarstva Andonovićem, od kog se razišla kada se on vratio u Ameriku. Ipak, u drugom braku pronašla je sreću. Mlađa je, kako ona kaže2012. godine otišao, a ne umro.

– Nikada nisam bila usamljena. I sada imam prijateljicu koja dolazi da me obiđe. I jutros je bila kod mene. Moj Mlađa je tu u mojim mislima. Nije umro, on je otišao. Zauvek. Mi smo se toliko voleli, i sada kada izgovorim Očenaš, uveče i ujutru, ja pomenem njega – priča setno ova glumica, koja kaže da se brak i danas može očuvati.

Fotografije po zidovima i policama krase enterijer, a na njima ona mlada, nasmejana i sa prijateljima. Branka se osim glume bavila i pisanjem poezije za decu, a kako nam je istakla Ljubivoje Ršumović joj je kao posvetu za jednu njenu knjigu napisao: “Branki sa dušom od svile”. Svi oni koji su je upoznali slažu se sa ovim rečima, jer je glumica održala bezbroj humanitarnih akcija za najmlađe, ali i za penzionere.

– Nedavno sam bila u Novom Sadu, gde imam ključ tog grada. Družila sam se sa decom. Kada me vide, ponašaju se kao da sam njihova vršnjakinja. Osim toga, idem kod penzionera, imam svoje glumačke performanse. Uživam da se družim sa ljudima. To me održava uvek vitalnom – kaže Branka.

Bilo je situacija kada joj život nije bio naklonjen, kada su je vetrovi tuge šibali, ali se trudila da ustane jača, pokušavajući da sebi i drugima bude bolja.

– Nemojte stalno biti ljuti i očajni. To ne valja. Srećna sam i ponosna što sam i dalje vitalna. Što mogu da izađem iz kuće, prošetam, zaigram pred publikom. Ne dozvoljavam da nešto bude bolno. Zato često idem po bolnicama, domovima, na dečje manifestacije i družim se s ljudima – priča Branka.

Pre nekoliko godina, imala je nezgodu kada je povredila nogu i od tada se uz štap kreće, ali je to ne ometa da ujutro odradi nekoliko vežbi u svom domu, koji je njena teretana.

– Još uvek vežbam, čitam bez naočara, čujem dobro. Radim vežbe za održavanje tela. Svaki dan radim čučnjeve. Mogu da uradim po 10 čučnjeva – ističe ona.

Tekst je prenet sa portala lista Blic.