Matić i Crnobrnja u emisiji Jutro na Blicu: RTS mora da se vrati zakonima i ulozi javnog servisa (VIDEO)

Izvor: Blic

Blokada zgrada Radio-televizije Srbije (RTS) u Takovskoj i Košutnjaku nastavljena je i danas, čime je javni medijski servis, i deseti dan protestnih akcija studenata i građana, primoran da prilagodi svoju programsku šemu otežanim uslovima rada.

“U ciklusima se ponavlja ta tema RTS-a i u decembru, kad smo vi i ja pričali, i tada sam rekao da će RTS doći na red kao nešto što mora da se reši, i sad je ta svest sazrela u pokretu otpora da kažemo da je centralni medij, koji pripada svima nama, načelno, taj koji treba prvi da se formira kao jedan stvarni javni servis, a ne kako ga zamisli ovaj ili kako ga je zamislio onaj i to nije lako. To uvek dugo traje. Prošli put, ako se sećate, bilo je tragično. Bilo je paljenja, bilo je žrtava, svega je bilo. Ja se samo nadam da neće morati ponovo da dođe do toga, ali RTS će morati da se menja. Tako da je to jednostavno jedan prirodni razvoj događaja u sklopu svih ovih otpora, svih ovih gibanja, kako se to nekada govorilo, i svih ovih političkih želja da se stvari promene. Jer na tom putu promena uvek se nekako sklopi da glavni medij smeta, da doliva ulje na vatru, da nije dovoljno objektivan, nije profesionalan, govorimo o informativnom delu, i ne radi ono što treba da radi, a to je da razjašnjava situaciju, da je smiruje, a ne da spinuje, što, kao što vidimo, radi svaki dan”, objasnio je Crnobrnja.

Sagovornik Blica Veran Matić ističe pak da RTS krši Zakon o javnim servisima i krši Ustav.

“Znači, sve je propisano šta RTS treba da bude u ovom društvu, dakle da objektivno izveštava, da bude raznovrstan, da omogućava pluralitet mišljenja, stavova, kultura, politika na javnom servisu. Svega toga nema. Nema ni u tragovima. Nema ni ozbiljnih pokušaja da se bude javni servis. Stalno imamo nekako u nekom ciklusu u početku obećanja i želje, ali vrlo brzo dolazi do tog kvarenja”, istakao je Matić.

Ovih dana je objavljena analiza koja se bavi informativnim programom RTS-a u poslednjih 12 godina. Matić ukazuje da ona pokazuje da je prisutnost predsednika Vučića u najvažnijim vestima postala gotovo svakodnevna, sa čak šest dana u nedelji, što je, kako kaže, “potpuna okupacija”. Podaci govore da se, na primer, bivši predsednik Boris Tadić pojavljivao na svaka dva dana, ili bivši premijer Mirko Cvetković na svakih sedam dana.

“Ova pobuna je vezana za to što se jednostavno kod RTS-a najbolje pokazalo šta sve ne valja u društvu i koliko je daleko otišlo i koliko je, ustvari, to nepopravljivo bez radikalnog pomaka. Dakle, vraćanje slovu zakona, onoga što je definisano zbog čega postoje javni servisi, i to je suština, između ostalog, svih zahteva studenata. Dakle, vratimo se poštovanju zakona, nemojmo izlaziti iz okvira tih zakona”, rekao je predsednik ANEM-a.

RTS je kroz decenije bio centar brojnih protesta, počevši od 1990. godine, kada je književnik Borislav Pekić bio pretučen. Protesti su se nastavili i 1991, 1992. i 1993. godine, da bi kulminirali velikim demonstracijama 1996. i 1997. godine. Veran Matić ukazuje na nedavno ponovo objavljeni jedan od izveštaja iz 1996. godine, koji podseća na trenutnu situaciju sa RTS-om, kada su studenti i protesti i tada diskreditovani na sličan način. Nakon bombardovanja RTS-a 1999. godine, u kojem je stradalo 16 zaposlenih, i paljenja zgrade 2000. godine, RTS nije doživeo suočavanje sa prošlošću. Prema Matiću, RTS je morao da prođe kroz potpunu transformaciju.

“Ovde je zaista postojalo puno razloga da se tih deset godina analizira i zbog novinarstva, i zbog toga što smo trebali da uđemo u novu fazu, da vaskrsne novinarstvo ono profesionalno i da postane utemeljeno. Ne, tadašnja nova vlast je preuzela RTS, preuzela je samo upravljanje RTS-om na svoj način, nešto drugačije od perioda Miloševića, i onda se opet gomila gnev i ljutnja na neprofesionalizam, odnosno zloupotrebu od strane političara RTS-a, i to je ono što se najviše može zameriti rukovodstvu RTS-a sada, upravo to podleganje političkim pritiscima i stvaranje jednoumnog, da tako kažem, informativnog programa. I zbog toga, vidimo, studenti su to pročitali dobro – da je to suština, da odatle, ako se to ne promeni, sve ove druge promene opet će se vratiti jednog dana u neregularno stanje. I zbog toga se kreće i od REM-a i RTS-a”, objasnio je Matić.

RTS je saopštio da nije bio u mogućnosti da prenosi Uskršnju liturgiju i misu zbog blokade, ali sagovornik Blica Crnobrnja kaže da to nije istina i da je RTS mogao da prenosi i liturgiju i misu – “to je direktno proizvodnja fejk njuza od glavne medijske organizacije u državi”.

“To pokazuje, faktički, kako je to sve zalutalo u jedan ćorsokak koji se oslanja na neke stare obrasce propagande koji su davno prošli i koji su i tada bili neuspešni, a kamoli sada. Tako da upravo sada, u ovom trenutku, u ovom slučaju, u ovoj konfrontaciji ispred Takovske ulice, mi vidimo koliko je taj sistem zaostao u vremenu koga je pregazilo vreme i koliko on ne ume, ili neće, ili ne sme da se prilagodi vremenu i da postane vršilac svoje funkcije onako kako je to dato. I on ne bi imao apsolutno nikakav problem ni sa čim”, rekao je Crnobrnja.

Dodaje da ovde možda po prvi put postoji Monti Pajtonovska situacija.

“Vi ste videli da u ovim talasima pobune počinje da kontrira ova druga strana, znači vlast, prosto mimikrijom tako da i oni imaju zahteve prema RTS-u. Tako da možda po prvi put u celoj našoj političkoj istoriji poslednjih 30 godina, da se i  jedni i drugi žale na RTS. Tako da je to mali novitet u spinovanju i proizvodnji, ustvari, konfuzije. Jer vidite, ustvari se sada žale oni koji drže taj medij pod čvrstom kontrolom – on im je dobar, ali on treba da se menja. Tako da je to sada jedna interesantna metodologija zbunjivanja gledalaca, zbunjivanja javnosti, zbunjivanja profesije: koji su sad to stvarni problemi vlasti sa RTS-om”, istakao je Crnobrnja.

Ministar informisanja i telekomunikacija Srbije u čestitki za Uskrs pozivao je da se Radio-televiziji Srbije i njenim novinarima “omoguće redovni uslovi rada” i dodao da bi “pad RTS-a pod pritiskom blokadera imao smisao ‘državnog udara’, odnosno pada društvenog poretka”. Matić ističe da je to “apsolutna propaganda i huškanje na studente”.

“Vi vidite da oni ne mogu da sastave ozbiljne odgovore na studentske zahteve, nego ih diskredituju, pokušavaju pojedine studente da diskredituju, govore o krivičnim prijavama, da će ih tužiti, zatvorske kazne… Znači, padaju iz greške u grešku. Dakle, ta nekakva spirala u koju su oni ušli je zaista nepovratna. Čini mi se, nema nikakvog konstruktivnog reagovanja, pokušaja da se uspostavi dijalog, pokušaja da se uspostavi neka određena vrsta ispunjavanja. Nije ispunjavanje zahteva, nego dovođenje stanja u regularnu situaciju. Dakle, mi imamo neregularnu situaciju na mnogim nivoima, ali ovde su potpuno u pravu. U dugom vremenskom periodu država je odbijala svoju obavezu da ispuni, a to je da formira regulatorno telo, koje je veoma važno u ovoj sadašnjoj situaciji”, rekao je Matić.

Dodaje da bi situaciju rešio izbor Regulatornog tela za elektronske medije.

“Mi imamo sada jednu situaciju u kojoj je potpuno jasno da mora proces da se vrati na početak. Mislim da je predsednik Vučić nešto obećao Fon der Lajen u Briselu oko REM-a – da će biti brzo izabran. Mislim da je njihova ideja, a to čujemo i od bivše predsednice Saveta REM-a, da se dovrši ovaj proces koji je započet, bez obzira na ove koji su napustili REM. Čak i da ih se sada vrati, neki tu i ne mogu da se vrate – Aleksandar Krstić je izabran za prodekana na fakultetu, Vuk Stanković je izabran za ministra – tako da i tu imamo problem sa kandidatima. I ovo je potpuno neregularna situacija. Ne može se nastaviti. Oni mogu sada da nastave ovaj proces i za mesec dana da imamo REM, ali nismo rešili problem REM-a. Dakle, to neće zadovoljiti nikoga”, objasnio je Matić.

Predsednik ANEM-a veruje da se ovo oko izbora članova regulatornog tela dešava zbog toga što “postoji namera da se i dalje kontroliše REM”.

“To je ključna stvar – da imaju sve svoje kandidate. Namera je da se izabere… ne da bude tu tri, četiri nezavisna kandidata nego svi da budu pod njihovom kontrolom, da bi mogli sve ovo da nastave dalje. Dakle, da na isti način upravljaju RTS-om i na isti način da gledaju kroz prste ovim drugim emiterima, koji krše iz dana u dan sve moguće propise, sve moguće medijske zakone, ali ne samo to, nego i Ustav i druge zakone”, istakao je Matić.

Na pitanje Blica koliko mi kao građani Srbije znamo šta znači pojam javnog servisa, odgovara da stariji shvataju, a da mladi počinju da shvataju značaj javnog servisa.

“Mislim da ovi malo stariji dobro to razumeju. Mladi su sad počeli to da shvataju zato što su to uvezene stvari. Jer ta količina propagande koja izlazi iz RTS-a i ta vrsta krivog informisanja, ta vrsta sad etiketiranja, vređanja i tako dalje – ona eskalira. I tu ne može da ostane… niko ne može da ostane imun na to. Čak i ovi najmlađi ljudi koji svi govore, komuniciraju preko novih medija, preko mreža i tako dalje i oni shvataju da je promena te ključne institucije ta koja bi dovela do toga da postoji jedan verodostojan medij. Jer ovo što ste rekli – situacija je takva da mi faktički ne možemo da pokažemo: ‘E, ovo je verodostojan medij.’ I ova priča kao slobodni mediji, slobodno novinarstvo – to ne postoji”, zaključio je Crnobrnja.