RSE: Pobeda opozicije na Grenlandu – kineski projekat na ledu

Istovremeno, izbori su ukazali na rastući geopolitički značaj teritorija gde su povećanje temperature i topljenje leda otvorili mogućnost novih brodskih ruta u Arktičkom moru, kao i vadjenje novoprisupačnih resursa, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) ocenu svetskih medija.

Grenland je postao teren za geopolitički meč izmedju Amerike i Kine zbog svojih znatnih naslaga uranijuma i retkih zemnih metala, koji su neizostavni u modernoj elektronici, ukazuje londonski Tajms (The Times), dodajući da se za jugozapadni region Kvanefjeld, ispod Arktičkog kruga, veruje da sadrži neke od najvećih rezervi ovih minerala izvan Kine.

Pre dve godine američki predsednik Donald Tramp (Trump) je predložio kupovinu Grenlanda od Danske u pokušaju da obezbedi pristup SAD resursima ali se konkretna ponuda nije ostvarila.

SAD su, ističe list, prošle godine ponovo otvorile konzulat u glavnom gradu Nuuku, u pokušaju da se eksplicitno suprotstave kineskom i ruskom uticaju.

Poluautonomnoj vladi te teritorije udvarala se i Kina koja je, dodaje Tajms, dobila nekoliko dozvola za istraživačke i rudarske baze na ostrvu. Rudarski bazen Kvanefjeld je u vlasništvu australijske kompanije Grenland minerals, čiji je najveći dioničar Šenge risorsis, firma bliska kineskoj vladi.

Iako su ankete pokazivale da je većina stanovništva protiv tog projekta, socijaldemokratska partija Napred, koja je vladala preko 35 godina, tvrdi da bi projekat bio važan izvor prihoda.

Spor je doveo do pada vlade u februaru, što je dovelo do vanrednih izbora na kojima je 6. aprila pobedila levičarska Zajednica naroda.

Očekuje se da će 34-godišnji lider Zajednica naroda Mute Egede, otkazati projekat ako postane premijer.

Ipak, ocenjuje Tajms, natezanje oko ležišta retkih zemnih elemenata na Grenlandu verovatno se neće uskoro završiti. Kineski geolozi izdvojili su “mineralne robe” na Grenlandu kao “one koje su Kini hitno potrebne”.

Njene banke pomogle su u finansiranju velikog rudnika cinka u Citronen fjordu na severnoj obali ostrva, u sklopu šire strategije “ledenog puta svile” za dobijanje minerala s Arktika.

Ambicije Kine da poveća svoj globalni uticaj na retke zemne elemente naletele su na lokalnu politiku na Grenlandu usred sve veće kontroverze oko uticaja projekta na životnu sredinu, piše Volstrit džurnal.

Kina iskopava preko 70 odsto retkih zemnih elemenata na svetu i odgovorna je za 90 odsto složenog procesa da ih pretvori u magnete, navodi nezavisna organizacija za istraživanje minerala i metala Adamas intelidžens.

Predvidja se, dodaje list, da će globalna potražnja za retkim zemnim mineralima porasti, dok se zemlje zalažu da ispune svoje obaveze iz Pariskog klimatskog sporazuma.

Prema pisanju Vostrit džurnala (The Wall Street Journal), kineski gigant za retke zemne elemente Šenge risorsez i australijska firma Grenland Minerals bili su na vrhuncu razvoja rudnika u Kvanefjeldu kada je vlada Grenlanda raspisala vanredne izbore.

Očekivalo se da će rudarski projekat Kvanefjeld proizvesti 10 odsto retkih zemlja na svetu. Koncesija ipak uključuje naslage uranijuma, za koje meštani strahuju da bi mogle da budu puštene u netaknuti prirodni pejzaž i farme u toj oblasti.

Prema prognozama, projekat bi povećao emisiju ugljen-dioksida na Grenlandu za 45 odsto.

Iako su tenzije oko rudnika na Grenlandu usredsredjene na potencijalnu ekonomsku blagodet nasuprot ekološke cene poslovanja, rezultati aprilskih vanrednih izbori takodje ukazuju na rastući geopolitički značaj arktičkog regiona zbog zagrevanje planete, piše Njujork tajms (The New York Times).

Polarna mora postaju ploveća i led koji se topi otkriva novopristupačne resurse, uključujući retke zemne minerale koji igraju suštinsku ulogu u proizvodnji mnogih alternativnih izvora energije, dodaje Njujork tajms.

S obzirom na dominaciju Kine nad globalnom proizvodnjom i snabdevanjem retkim zemnim mineralima direktor londonske Inicijative za polarna istraživanja i politiku Dvejn Menezes rekao je da bi zapadne zemlje trebalo da traže načine da unaprede svoje partnerstvo s Grenlandom bogatim resursima kako bi ga održale u “svojoj sferi uticaja”.

Grenland je na prvoj liniji klimatskih promena, a naučnici su prošle godine prijavili rekordan gubitak leda.

To zauzvrat, ukazuje BBC, ima značajne implikacije za niske priobalne oblasti širom sveta.

Osim što je povećalo mogućnosti za rudarstvo, topljenje leda proširilo je mogućnosti novih brodskih linija kroz Arktik, što bi moglo da smanji vreme isporuka.