Profesor Ignjatović: Izgradnja naselja na Makišu ostaviće Beograd bez vode za piće

27. December 2020.
Profesor Ljubiša Ignjatović s Fakulteta za fizičku hemiju uputio je molbu odbornicima Skupštine Beograda da u utorak ne glasaju za usvajanje Plana detaljne regulacije Makiškog polja jer bi bilo kakva izgradnja na tom području ozbiljno ugrozila vodosnadbevanje Beograda.
6092_Beta-33ej9romk6_1609065515.640x360_rss.jpg
Foto: Beta

Gradske vlasti planiraju da na 700 hektara zaštićene higijensko-sanitarne zone na Makiškom polju dozvole gradnju 4,5 miliona kvadrata stambeno-poslovnog prostora.

U intervjuu agenciji Beta, profesor Ignjatović kaže da će u tom slučaju, ako počne stambena gradnja u blizini reni bunara na Makiškom polju, veći deo Beograda sigurno ostati bez pijaće vode, a stanovnici će biti upućeni na kupovinu flaširane vode u marketima.

“Odbornici bi trebalo da pokažu odgovornost prema Beogradu i pre svega budućim generacijama ovog grada. Nažalost, ja ne verujem da će oni interes Beograda staviti iznad stranačkih interesa i interesa potencijalnih investitora, a vreme će vrlo brzo pokazati da je stručna javnost koja bila protiv gradnje na Makišu bila u pravu”, rekao je Ignjatović.

Odbornici Skupštine Beograda su, dodao je profesor, naši sugradjani i komšije i ne bi trebalo da dozvole da se jednog dana stide zašta će u utorak da glasaju.

On je naveo da se u zaštićenoj zoni Makiškog vodozahvata planira izgradnja naselja od 13.000 stanova za više od 40.000 stanovnika, i sa bezbroj pratećih sadržaja.

Veliki uticaj na zagadjenje podzemnih voda, rekao je Ignjatović, imaće i izgradnja podzemne železnice na tom području, sa stanicama i depoom za metro.

“To novo naselje bi veoma brzo zagadilo vodu u reni bunarima koji se nalaze u neposrednoj blizini i grad bi ostao bez vode za piće”, rekao je Ignjatović koji na Fakultetu za fizičku hemiju predaje Zaštitu životne sredine.

On ističe da je voda najbitniji resurs jedne države.

“Ako ovaj resurs koji Beograd poseduje sada uništimo, on će biti uništen za sva vremena. Nema dileme da će Beograd zadesiti sudbina Zrenjanina gde gradjani već skoro dve decenije nemaju vodu za piće”, naglasio je profesor.

Ignjatović kaže da je o eventualnoj gradnji na području zaštićene zone Makiškog vodozahvata morala da se vodi najšira moguća javna diskusija i da se konsultuje struka, a ne da se gradjani pred gotovo svršen čin informišu preko medija.

“Od pedesetih godina pošlog veka pa do danas, ta s razlogom velika higijensko-sanitarna zona se pažljivo čuvala i Beograd je sve vreme imao kvalitetnu pijaću vodu. Zahvaljujući tim zaštićenim reni bunarima pored Save, Beograd je gotovo jedina evropska prestonica u kojoj je česmovača zdrava za piće”, objasnio je Ignjatović.

Na pitanje Bete da li je vlast konsultovala struku, profesor ističe da vlast, osim Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi”, nije konsultovala ostale naučne institucije, a trebalo je da se za stručno mišljenje obrati Univerzitetu u Beogradu.

“Reni bunari pored Save imaju horizontalne drenove i voda koja stiže u njih se filtrira kroz višeslojne sedimente prirodnog porekla. Kada se ti sedimenti zagade nikada više neće moći da se očiste ili regenerišu”, kazao je profesor Ignjatović.

Na pitanje Bete da će biti ugroženo svih 100 reni bunara u priobalju Save iz kojih se snadbevaju pogoni za preradu vode, profesor je kazao da će voda u 39 reni bunara koji se nalaze na potezu Makiš – Ada Ciganlija biti veoma brzo zagadjena, već u toku prvih gradjevinskih radova.

“To zagadjenje će biti različitog porekla, biće teških metala, ali i stabilnih organskih zagadjivača”, rekao je Ignjatović.

On je podsetio da je Makiški vodozahvat sa više desetina reni bunara dubine 20-30 metara nekada bila velika investicija.

“To je bilo remek delo geo-struke i gradjevinarstva. Izgradnja tih reni bunara u svetu je bila poznata i cenjena kao ’Beogradska metoda’. Beograd je po broju reni bunara, u odnosu na broj stanovnika i površinu, prvi na svetu”, kazao je on.

Na pitanje kako da se stanovnici Beograda ponašaju u situaciji kada se nalaze pred ostajanjem bez vode za piće, Ignjatović kaže da posao naučnika nije da poziva na bunt i proteste, ali da bi gradjani od gradskih vlasti trebalo da zahtevaju transparentnije donošenje odluka koji se tiču njihovog zdravlja.

“Mi nismo čuli nikakvu diskusiju i nismo imali na uvid nikakve gradjevinske planove. Samo su saopštene cifre i rečeno nam je da će biti nešto ’velelepno’. Ne znamo ko će i koliko od tog posla imati dobit, ali sigurno je da će Beogradjani pretrpeti ogromnu štetu. Čovek bez svega može, ali bez vode ne može da živi”, zaključio je profesor Ljubiša Ignjatović.

Click