Otvoren konkurs Izazov za upravljanje bio-otpadom

10. Mart 2020.
Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) otvorio je danas konkurs "Izazov za upravljanje bio-otpadom" za inovativne projekte i poslovna rešenja za klimatski pametno upravljanje bio-razgradivim otpadom, pre svega otpacima hrane i kuhinjskim otpadom, kao i zelenim otpadom iz parkova i bašta.
Beta-nsaqem6zml.640x360_rss.jpg
Foto: Beta

Projekat se realizuje u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine Srbije i Švedskom agencijom za medjunarodni razvoj i saradnju (SIDA), a na javni poziv mogu da se jave lokalne samouprave, kompanije, naučne institucije i organizacije civilnog društva, rečeno je na predstavljanju projekta.

Istaknuto je da oni svojim rešenjima mogu da doprinesu smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte i povećaju upotrebu obnovljivih izvora energije putem prevencije nastanka, kao i ponovnog korišćenja bio-razgradivog otpada u različite svrhe, na primer za proizvodnja komposta ili biogasa.

Rok za prijavljivanje je 22. april, a pet najboljih predloženih ideja i timovi će u septembru dobiti finansijska sredstva za sufinansiranje sprovodjenja projekata i učestvovati u studijskim posetama Švedskoj, gde će iz prve ruke učiti iz najboljih evropskih primera.

Ambasador Švedske u Srbiji Jun Lundin, kazao je da je SIDA konkurs sa budžetom od oko 500.000 evra i istakao da će ovakvi projekti doprineti smanjenju neiskoriščenog otpada, smanjiti količinu metana na deponijama, omogućiti otvaranje novih radnih mesta, ali i pomoći Srbiji u EU integracijama.

“Švedska podržava ovaj projekat jer želi da proces pridruživanja Srbije EU ide brže”, rekao je on.

Podsetio je da EU od svih članica zahteva da se na deponijama nadje ne više od 10 odsto otpada, dok u Srbiji trenutno oko 90 odsto čvrstog otpada završi na deponijama.

Lundin je kazao i da se zahteva i da se prečišćava više od 90 odsto otpadnih voda, dok je u Srbiji to manje od 10 procenata.

Stalna predstavnica UNDP Fransin Pikap ukazala je da se u svetu trenutno jedna trećina proizvedene hrane baci kao otpad, što je dovoljno da se nahrani milijarda ljudi.

Pikap je navela da je otpad od hrane takodje štetan po životnu sredinu, jer na svetskim deponijama stvara oko osam odsto gasova sa efektom staklene bašte, što je po količini odmah iza najvećih svetskih država zagadjivača u tom domenu, Kine i SAD.

“Procenjuje se da u Srbiji oko 70 odsto bio-razgradvog otpada završava na smetlištu, 30 procenata odlazi na sanitarne deponije, dok se samo jedan odsto tretira na pravi način”, rekla je ona.

Naglasila je i da se u Srbiji, prema procenama, godišnje gubi oko 50 miliona evra, jer se bio-razgradiv otpad ne reciklira.

Pikap je ukazala da bio-razgradivi otpad može da se koristi za proizvodnju komposta, ali i kroz biomasu za stvaranje bio-goriva, odnosno električne energije.

“UNDP je već pomogao da se u Srbiji otvori šest pogona za biomasu u kojima se proizvodi energija”, kazala je.

Dodala je da je moguće iskoristiti i viškove hrane, kojoj još nije istekao rok, a trgovinski lanci ili ugostitelji ne žele više da je koriste, tako što bi se preusmerili na banke hrane ili narodne kuhinje.

Pomoćnica ministra zaštite životne sredine Srbije Biljana Filipović Djušić ukazala je da je u pripremi nova Strategija upravljanja otpadom od 2020. do 2025. godine, uskladjena sa pet novih direktiva EU o cirkularnoj ekonomiji, za koju se očekuje da će biti usvojena ove godine.

Kako je navela, ponovno iskorišćavanje biorazgradivog otpada u skladu je sa primenom cirkularne ekonomije u Srbiji, sa najboljom praksom u zemljama EU i sa evropskim zakonodavstvom.

Prema njenim rečima, u Srbiji se od ostataka iz prehrambene industrije, restorana, samoposluga i pojedinačnih domaćinstava, uz zeleni otpad iz bašta i parkova, godišnje skupi oko 900.000 tona bio-razgradivog otpada.

“Upravo će kroz ovaj projekat biti olakšano uspostavljanje infrastrukture za upravljanje bio-otpadom, pre svega za njegovo sakupljanje i razdvajanje od drugih vrsta otpada”, rekla je ona.

Napomenula je da su ciljevi u zemljama EU, kojima bi i Srbija trebalo da teži, da se do 2035. reciklira 65 posto otpada, kao i da se manje od 10 posto otpada odlaže na deponije.

Više informacija o uslovima učešća na konkursu dostupno je na sajtu www.inovacije.klimatskepromene.rs.