Zavitlavanje

Piše Biljana Srbljanović

Kada je Tramp, u januaru 2018. godine, celu planetu stavio u stanje pripravnosti pretnjama Kim Džong Unu da se “ne zavitlava” kad kaže da će upotrebiti nuklearnu silu protiv Severne Koreje, izraz “messing around” su Tanjug, Rts i mnogi paradržavni mediji, smatrali prihvatljivim baš u ovom prevodu, niko se tu nije skandalizovao niti upozoravao da se deca uklone od ekrana, da ih ne bi šokirala grozna reč. Ne bih o Trampu sada i o tome koliko je opasno bilo Trampovo “zavitlavanje” pretnjama nuklearnom katastrofom, a koliko banalno i površno insistiranje na neprimerenosti kolokvijalalnog pojma, umesto na suštini pretnje, htela bih i da odbranim glagol.

“Zavitlavati se” nije nepristojna reč, ona je, u najgorem slučaju familijarna i znači – šaliti se, izrugivati se ili sprdati na nečiji račun. Nije dakle obično “zezanje” u pitanju, već zezanje NEKOG, a u ovom slučaju novinar Miodrag Sovilj, s pravom je pomislio, da kada Vučić izbegava odgovor na pitanje od javnog interesa, on se time “zavitlava” sa nama, sprda se na račun ne samo novinara, već i gradjana koji imaju pravo da znaju sve šta se u državi dogadja. To što je novinar rekao “zavitlavanje” i to što koristi mobilni umesto mikrofona, nije nikakva tema, šta više, dimna je bomba, jasno je, ali su ulozi toliko podignuti da niko odgovoran ne može da zanemari to usmeravanje diskursa i vrati se na suštinu, jer su stvari zaista otišle predaleko. Novinari znaju šta je klasična operacija zamene teza, kad ti se ne dopada tok razgovora, jednostavno promeni temu, i ćao djaci. Sad, iako znamo da je dimna zavesa u pitanju, i da razgovor mora da se vrati na ono šta je Sovilj pitao, umesto da se truća o tome da li je bio pijan u mladosti, kakva mu je fotka sa dva piva, da li je bio Instagram ili Majspejs i da li je familijaran pojam primeren u razgovoru sa predsednikom, onog trenutka kada je narodni poslanik vlasti prizvao streljanje, a kontrolisani mediji optužili da je životno ugrožio Vučića, tema Krušik postaje manje bitna od teme otvorene sezone lova na novinare. Čoveka su targetirali, pustili besne pse opšte prakse na njega, pokušali da ga posrame i pokrenuli armiju botova koja se, polako ali sigurno, otrže kontroli. Pa se sada traži da se ispita nacionalno poreklo prezimena “Sovilj”, tvrdi da je on, sa urednikom Ćosićem, “secikesa albanske mafije” koji mora da “nestane”, da nije uopšte u pitanju novinar nego “baraba i provokator” koji “namerno izaziva predsednika”, da je plaćenik, izdajnik, pijanac, divljak, to usput, dekorativno. Kao odgovor na to, usledile su normalne i odgovorne reakcije urednika i cele redakcije N1, koji se sa pravom brinu za svog novinara, targetiranog samo zato što je radio svoj posao, ali su i one potom zalivene histerijom ovih drugih, koji slat šejmuju funkcionerku što je stajala pored Vučića kad je Sovilj pitanje postavljao, šire abrove o medicinskim pretragama ili seire nad lošim zdravstvenim stanjem onoga zbog koga je Sovilj i napadnut.

Bukvalno smo otišli u duboki gaz. Svi smo postali ugroženi i nije u pitanju paranoja, danas svaki ološ može da te zove telefonom da ti preti zbog onog što misliš, kao meni prošle nedelje zbog teksta u Blicu, da ću videti šta će mi biti kad ovo prodje. Danas svaki siledžija može na ulici da ti pridje, može da povraća po tebi na mrežama, može da ti ukine pravo na dostojanstvo i da te tera da ti ceo život ode u odgovaranju na laži i uvrede. Sve to zajedno je jezivo neprijatno, ali nije ni blizu opasnosti sa kojom se suočavaju novinari. Miodrag Sovilj je radio svoj posao, na način koji nije skandalozan, naprotiv, ali i da jeste, to nikada ne sme biti opravdanje za pretnje i otvoreno targetiranje ne samo njega, nego bilo koga. Ali posebno njega.

To što sad taj čovek mora da objašnjava da je bio pijan pre 15 godina, to je degradacija javnog diskursa, pa sve da je bio pijan juče, pa šta onda? Novinar nije pop ili vaspitačica, pa da mora da se ponaša onako kako malogradjanin želi. Njegovo je da postavlja prava pitanja,na način na koji može, u prilikama koje mu se pruže, rečima koje izabere, a kojima nikog ne vredja. I mi sad, primorani da branimo čoveka od napada, odlažemo dobijanje odgovora na pitanja zbog kojih je napadnut, sve se to lepo zatrpalo pretnjama i uvredama, zaboravili smo od čega je sve počelo. Ode nam tako još jedna nedelja života na odbranu nečeg očiglednog, ugroženog po ko zna koji put po proverenom receptu tradicionalne srpske političke kuhinje – zavitlavanje gradjanina u zdrav mozak. Bez ikakvih posledica.

Komentar prenet iz dnevnog lista Blic