‘Vječiti derbi’ u sjeni kriminala

Piše: Milojko Pantić

Srpsko društvo je i zvanično po standardu stanovnika najsiromašnije na Starom kontinentu. Srbi, dakle, žive u bedi – i materijalnoj, i duhovnoj. U tu bedu uveli su nas lažni političari, lažne patriote, kvazi nacionalisti, a ustvari profiteri svake vrste – od rata, preko fudbala do takozvane tranzicije. Na taj svoj bedni profiterski nivo sveli su i utakmicu svih naših utakmica”, nekadašnji “Večiti derbi”, susret između Crvene zvezde i Partizana.

Nekada, recimo posle Drugog svetskog rata, siromaštvo je bilo veće, ali je u ljudima živela nada da će biti bolje. Derbi je tada bio praztnik fudbala, jer je igra bila slobodna, neopterećena imperativom da se mora opravdati nekoliko stotina hiljada evra uloženih u igrače sumnjivog kvaliteta. Rajko Mitić, Dragoslav Šekularac, Bora Kostić, Stjepan Bobek, Miloš Milutinović, Branko Zebec… igrali su za aplauze navijača.

Današnja imitacija fudbala liči na one koji ga vode; a vode ga politički podobni marginalci, lažni ministri, koji su do juče bili šoferi ili konobari I, što je najgore, profesionalni navijači, odnosno vođe navijača kao produžena ruka “Službe”. Kakva je to fudbalska organizacija koju vodi Slaviša Kokeza, nekadašnji perač automobila i kafedžija, potom telohranitelj vladara Srbije iz radikalskih dana, a danas jedan od najbogatijih Srba? Ta fudbalska organizacija je privatizovana i pretovrena u agenciju za međunarodne transfere igrača. Klubovi nisu privatizovani, već uzurpirani od kvazi političara i njihove pretorijanske garde navijača.

Ko je veći Srbin i pravoslavac?

Možete li da zamislite Pari Sen Žermen, u čijoj upravi sedi francuski ministar energetike i čiji navijači na tribinama, umesto klupskih zastava i obeležja, ističu simbole crkve Notr Dam, kao što to rade navijači Zvezde i Partizana u takmičenju ko će biti veći Srbin i pravoslavac? A da paradoks bude veći, u nazivu Partizana i dalje stoji Jugoslovensko sportsko društvo. Sve je to dokaz da fudbalski klubovi i dalje funkcionišu po pravnoj nomenkloturi iz doba socijalističkog samoupravljanja.

Baš bih voleo da mi neko objasni po kom to kriterijumu Milorad Vučelić, najveći ratni profiter na ovim prostorima i stručnjak opšte prakse, vodi Partizan. I to ne samo Fudbalski klub, već u isto vreme i Sportsko društvo. Čime je on to, kojim to zaslugama, dobio Partizan maltene u vlasništvo?  Da li mu je to deda ostavio bivše vojne klubove? Ili, na drugoj strani, na osnovu čega Zvezdin Alfa doktorant Zvezdan Terzić upravlja najpopularnijim klubom na Balkanu? Taj kriterijum, po kome on raspolaže Zvezdinim parama, i na jeziku doktoranata zove se šlihtanje vladaocu Srbije. I o čemu mi to onda pričamo kad danas govorimo o Zvezdi i Partizanu?

Lepo je na to ne tako davno ukazivao Filip Cepter, najznamenitiji Srbin u svetu biznisa: “Naše nekada velike klubove Zvezdu i Partizan danas vode nesposobni mali ljudi, ljudi sa margine društva, ljudi kojima je bilo kakav profit i lični interes u bilo kojoj formi, a pogotovu finansijski, iznad svakog drugog intersa. Kada bih ja bio vlasnik Zvezde, moj jedini motiv i interes bio bi da Zvezdi vratim staru slavu, jer meni Zvezdin novac nije potreban.” Cepter je u tri rečenice objasnio suštinu problema, ne samo u srpskom fudbalu.

Šema Španija – Belgija – Kipar – Srbija

Ako nekog interesuje ko je bio uspešniji od dva trenera početnika, Dejan Stanković ili Savo Milošević: i jedan i drugi su bili bolji, jer je utakmica završena bez pobednika.

Što se evropske fudbalske scene tiče, rekoh li ja u prošlonedeljnom tekstu da ogromni kapital u fudbalu proizvodi korupciju okeanskih razmera? Pre dve nedelje Ligu šampiona i poraz evropskog prvaka Liverpula u Madridu od Atletika u senku je bacila afera oko izbacivanja Mančester Sitija na dve godine iz evropskih takmičenja zbog kršenja takozvanog finansijskog fer pleja. Prošle nedelje opet su događaji na terenu bili u drugom planu, iako je taj isti Mančester Siti napravio iznenađenje pobedivši Real u Madridu.

Španske vlasti pokrenule su istragu protiv fudbalskih menadžera Falija Ramadanija i Nikole Damjanca, zbog mogućeg “pranja novca” i utaje poreza. Istragu vodi Civilna garda, odnosno Specijalno odeljenje španske policije zaduženo za organizovani kriminal. Prema saopštenju Civilne garde, Ramadani i Damjanac se sumnjiće da su finansijskim malverzacijama oštetili ne samo Španiju, nego i Belgiju, Kipar i Srbiju. Španski list El Pais piše da je, nakon detaljnog pregleda i praćenja porekla novca na međunarodnom nivou, Civilna garda otkrila da je reč o kriminalnoj organizaciji, koja je, preko klubova u Belgiji, na Kipru i u Srbiji, fiktivnim transferima stekla veliko bogatstvo i nanela velike štete klubovima i budžetima zemalja gde su utajili porez.

Sumnjiva ‘reprezentacija Ramadanija’

Primera radi, Ramadanijeva menadžerska agencija Lian Sports sumnjiči se da je, između ostalog, napravila sporni transfer Luke Jovića iz Crvene zvezde u Apolon iz Limasola 2016. godine. Kiparski klub je za milion i nešto evra od Zvezde najpre kupio 74 posto, a potom i ostalih 26 posto vlasničkih prava nad Jovićem a zatim ga prodao lisabonskoj Benfiki za više od pet miliona evra. Jović, dakle, nije ni video dres kluba iz Limasola iako je pet dana bio njegov član. Sličnih putem su preko Limasola pre Jovića prošli i Nikola Maksimović iz Zvezde u Torino i Andrija Živković iz Partizana u Benfiku.

Civilna garda je istragu protiv Ramadanija i Damjanca započela zbog gradnje velikog broja nekretnina u Španiji, u koje su investirali velike svote novca, kao i zbog kupovine luksuznih jahti i automobila. Šta će biti – videćemo, ali moja Sportska galaksija može s ponosom da podseti da smo još 2013. godine upozoravali na Ramadanijevu menadžersku agenciju. U jednom trenutku Ramadani je imao toliko igrača u reprezentaciji Srbije da smo tu selekciju nazivali “reprezentacijom Ramadanije”.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Tekst je prenet sa portala Al Jazeera Balkans.