Svetlana Slapšak – Banket u Požegi, orgije u SKC
Autorka: Svetlana Slapšak, Izvor: Peščanik
Iz nepovezanih izjava, može se zaključiti da je glavni sponzor dva žrtvena vola i stotinjak privilegovanih u šatoru, sa sve muzikom koja je uporno prekidala bivšeg predsednika republike, bio Informer – bar se događaju najviše veselio zlobni hrčak sa prekratkim rukicama. Profesionalno grozno, potpuna zbrka, odabrani suviše gladni da bi zaćutali za vreme govora: prava slika ove vlasti i njenih navika, da ne kažemo kulture. I onda, u kontrastu sa ponašanjem dvora, strahota u SKC posle izbacivanja šestomesečnih rezidenata. Ne zna se kada se, ako se, obavio policijski uviđaj, šta radi novinarka ako se nije obavio, gde je zvanični izveštaj, šta u vezi s tim znači „konceptualna izložba“, zašto novinarka dodiruje predmete, i još desetak sličnih pitanja: sve kazuje na još jednu medijsku brljotinu, koja na kraju još i razveseljava. Novinarka naime otkriva sado-mazo kostim, koji savršeno odgovara uobičajenoj opremi voditeljke Pinka tri puta nedeljno. Da bi ludilo bilo potpuno, voditeljka u donjem vešu u studiju proglašava skandalom nalaženje donjeg veša u SKC.
Pouka građaninu Srbije jednostavna je i duboko sluđujuća: vlast može sve kad joj se hoće, ostali ne smeju ništa pre nego što im se dopusti, jer nikad se ne zna šta je za njih dopušteno; slike i snimci nikada ne potvrđuju ocene predstavnika vlasti i „analitičara“; tajkunski mediji optužuju ostale da su loši i zlobni… tajkunski mediji; ispadi ludaka jedino se pojavljuju u dvorskim medijima; broj ratnih zločinaca i ostarelih udbaša u „razgovorima“ uništava svaku iluziju uverljivosti; bivši predsednik republike sve češće nastupa u telefonskim izjavama i u spotovima dostojnim severnokorejskog stila (a bez profesionalne preciznosti), jer u direktnim nastupima gubi živce i izdire se na publiku posle drugog pitanja; bivši predsednik vlade mnogo se češće pojavljuje u medijima od sadašnjeg. Konačno, nikakva posebna sposobnost opažanja nije potrebna da se jasno vidi da je najveći neprijatelj Srbije univerzitet, posebno humanistika. A u pozadini, oni sa boljim sluhom već čuju pohlepno dahtanje mogućnih autora budućih patriotskih udžbenika iz oblasti humanistike na nižem nivou obrazovanja, dok će na višem humanistika tiho otići u istoriju na privatnim i stranim univerzitetima.
Kultura „nijednog podignutog pendreka“ nije samo kultura laži, u kojoj postoji mogućnost da neko i ne veruje, već je to kultura prisilnog guranja glave u laž i kažnjavanje svakoga uhvaćenog da ne veruje. Pendrekom, pre svega, sem drugih hiljada načina uvežbanih u trinaest godina postepene prevlade kulture laži. I kad je puklo po rubovima, puklo je i u centru sistema. Nijedan dosadašnji pokušaj iz centra nije uspeo – bio je uistinu moguć samo na rubovima. Zato ne verujem da je pokret neuspešan, još manje da je uspeo: pokazao je samo da je sistem kapilarnog preuzimanja vlasti ranjiv i razrušiv upravo u onome što je smatrao svojim najjačim sredstvom – u prostaštvu, neznanju, toksičnoj samouverenosti. Bivši predsednik republike hteo je državu po svome liku: svako se može uveriti u to ako pročita ustav i poseban zakon o predsedniku države i uvidi da se bivši predsednik republike ponaša ne samo suprotno, nego nakaradno drugačije nego što ustav i zakon određuju, odnosno da je naprosto samodržac. To nije samo njegov način, isto se ponaša i bivši predsednik vlade, kao i predsednica parlamenta. Na vlastitom putu kroz krize pa nadole, bivši predsednik republike povukao je celo društvo i ono nije imalo drugog izlaza nego da se pobuni, i to upravo u onim geopolitičko-psihičkim područjima na koja je bivši predsednik republike najviše računao. Dostignuće je po sebi neverovatno, prava revolucija, izvesno vidljiva na sledećim izborima. Nema boljeg dokaza od obrta na dodatnom glasanju u Kosjeriću. Bivši predsednik republike bi pridobio nešto da je pustio da izgubi – ali on to ne može da razume.
Situacija izgleda potpuno drugačije u pravom centru menjanja mišljenja, na univerzitetu: profesori nikada ne mogu biti jedinstvena grupa, studenti još manje, već zato što su na početku sticanja etičke zrelosti. I od jednih i od drugih se to ne može zahtevati, ali se itekako mora zahtevati da ne uništavaju dostignuto. Drugim rečima, druga faza učenja bi trebalo da sadrži produbljene analize promena u društvu i formulisanje osnovnih potreba koje treba ostvariti novim politikama. Počinje postdiplomsko studiranje.
Kako god da se stvari okrenu, posle banketa u Požegi i izvlačenja porno odeće pred kamerama, da bi ih slično stilizovana voditeljka na Pinku proglasila skandalom, ne ostaje više baš niko ko bi mogao istovremeno biti na dve strane. Izbori su rešeni u psihologiji mnoštva.
Tekst prenet sa portala Peščanik.
