Svako ima svoj sajam

26. October 2020.
Ovog oktobra knjige nisu izložene u halama Beogradskog sajma iz bezbednosnih razloga, ali se zato Sajam knjiga ipak održava, i to po čitavom gradu.
Sonja_Ciric
Sonja Čirič

Piše: Sonja Ćirić

Bila bi ovo dobra vest da je o knjigama, ali nije.

“Lagunini sajamski dani”, “Vulkanov sajam knjiga”, “Sajam knjiga Kreativnog centra”, “Mini sajam knjiga Službenog glasnika”, “Deretin mesec sajamskih popusta”, “Mali sajam knjiga” tridesetak izdavača u Domu omladine, “Mesec knjige Booka”, dvadeset pet izdavača je ponudilo “Knjige na Trgu”… Čini se da svaki izdavač ima svoj sajam.

Letos, dok se još činilo da bi Sajam knjiga mogao da se desi, naravno u uslovima nametnutim pandemijom, delovalo je da će sve biti drugačije. Gotovo idilično. Izdavači sva tri udruženja su se udružili da zajednički i unisono zatraže od Beogradskog sajma upola niže cene zakupa izlagačkog prostora, zato što im verovatno duplo niža posećenost od uobičajene ne bi obezbedila zaradu kakvu su mogli da ostvare prethodnih godina. Čak su tražili povlastice i za svoje čitaoce – duplo niže cene ulaznica. Zatim, nakon što je početkom septembra postalo jasno da od tradicionalnog Sajma knjiga neće biti ništa zato što Beogradskom sajmu ne odgovara da spušta cene, a sve pod opravdanjem bezbednosne situacije, po medijima se pojavila mogućnost izlaganja na nekom drugom mestu, na otvorenom prostoru, kao što je predložilo Udruženje profesionalnih izdavača Srbije (UPIS). Javnost je smatrala da je to odlična ideja, solidarisala se sa izdavačima koji su se suprotstavili moćnom Beogradskom sajmu i koji su našli način kako da bude dobro i njima, i čitaocima, i knjizi. Pričalo se o velikoj manifestaciji, Goran Vesić ih je podržao i ponudio da im Kalemegdan pretvori u izlagački prostor, svi su bili entuzijastični, a onda se sve raspalo.

Zašto? Naizgled, reklo bi se da su u pitanju knjižare. Ovi koji ih imaju, nemaju razloga da izlažu svoje knjige na trgu, ulažu u tezge i njihovu opremu i organizaciju celog događanja, kad sve to već imaju u knjižarama, a ovi koji ih nemaju – razumljivo je zašto se zalažu za alternativni sajam. Ali biće da nije to, zato što osim Lagune, Vulkana i Službenog glasnika koji imaju lance svojih knjižara, ostali izdavači – osim Booke, Kreativnog centra, Derete, Geopoetike, koji imaju po knjižaru do dve – nemaju svoje knjižare. Oni pokazuju i prodaju svoje knjige u pomenutim lancima ili u nekoliko samostalnih knjižara. Pa ipak, pod šatorom “Knjiga na trgu” na beogradskom Trgu Republike izlaže samo 25 izdavača. Zašto ne i ostali? Zar im nije odgovaralo da imaju svoj štand na kome će moći da izlože koje god hoće knjige a ne samo one za koje postoji interesovanje, dakle po kriterijumu koji je bitan lancima knjižara?

Verovatno da jeste, ali su, kao uostalom i sve njihove kolege, sledili neke druge razloge. Najviše ih se opredelilo po pripadnosti: članovi Udruženja profesionalnih izdavača Srbije otišli su na Trg pod šator, a ostali koji su članovi Udruženja izdavača i knjižara Srbije i Samostalnih izdavača koji su se priklonili prethodnima, odlučili su da slede vlasnike lanaca. Oni koji su se okupili u Domu omladine to rade već desetak godina, pa zašto ne bi i sada, Kreativni centar koristi oktobar kao mesec knjige da skrene pažnju na svoje dve knjižare, Geopoetika je tek nedavno otvorila knjižaru mada izlaže i na Trgu…

I, tako. Svako je za sebe. Bez želje i namere da bude drugačije čak i po cenu da im zbog toga bude teže i lošije. Tačno je da je tako bilo i pre korone, dok je Sajam knjiga bio na Sajmu. Ali biće da se zbog tog istog krova tada to manje osećalo.

Tekst je prenet sa portala nedeljnika Vreme.

Share