Aleksandra Davidov Temerinski – Šta je zgrešila Petrova crkva kod Novog Pazara

Autor: Aleksandra Davidov Temerinski, Izvor: Peščanik

Zapravo, nema razlike; u oba slučaja sve je, kažu učesnici, bilo po zakonu i prema stručnim preporukama, iako se radikalno intervenisalo, odnosno interveniše na kulturnim dobrima od izuzetnog značaja. Za tzv. K-distrikt danas je valjda svima jasno da bi oni koji su omogućili njegovo ostvarenje jednoga dana trebalo da odgovaraju za nenadoknadivu štetu nanetu najznačajnijem kulturnom dobru Beograda – Beogradskoj tvrđavi – tj. štetu nanetu Beograđanima, njihovim gostima i svim građanima Srbije – nebrojenim generacijama koje dolaze. Jer kako bismo drugačije okarakterisali uništavanje jedinstvenih vizura Beograda podizanjem stambenog bloka na samom najvažnijem kulturnom dobru ovoga grada i to pre završenih arheoloških istraživanja?

Ali kakva je situacija kada je reč o Petrovoj crkvi, koja je u ovoj prilici naša tema? Kako je moguće da stanovnici Novog Pazara, tačnije Zbor građana Novog Pazara, u novogradnji unutar porte najstarije crkve u Republici Srbiji vide agresiju i surovi napad na kulturno dobro, da arheolozi rezignirano i ljutito ističu kako arheološka istraživanja nisu završena, dok sa svoje strane nadležna služba, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, ne samo da prepreke i probleme ne vidi već aktivno učestvuje u projektovanju i izgradnji?

Na portalu A1-Net Novi Pazar 18.12.2025. objavljen je tekst Zerine Torbić pod naslovom „Projekat revitalizacije severne građevine Petrove crkve sproveden u skladu sa međunarodnim smernicama“. Naslov ovog teksta je odgovor na pitanje koje se posle reagovanja Zbora građana Novog Pazara učestalo postavlja u javnosti: da li izgradnja objekta dužine 37m u nevelikoj porti crkve Svetih Petra i Pavla kod Novog Pazara, spomeniku kulture od izuzetnog značaja i upisanog na UNESCO-vu listu svetske baštine, može dovesti do skidanja sa te liste? Odgovor je ne, jer su stručnjaci ICOMOS-a, savetodavnog tela UNESCO-a navodno smatrali da je ovoliki objekat unutar porte prihvatljiv, što je toliko van svakog stručnog i razumnog rezonovanja da se moramo zapitati kako je do takvog stava došlo. Kako to da su stručnjaci ICOMOS-a naprasno zaboravili kriterijum očuvanja autentičnosti, istoričnosti i integriteta kulturnog dobra, odnosno karakteristika koje je neophodno poštovati kada je reč o kulturnim dobrima upisanim na UNESCO-vu listu svetske baštine?

U porti Petrove crkve još uvek nisu završena arheološka istraživanja koja bi potvrdila ili porekla pretpostavke vezane za ovaj višeslojni lokalitet. Ta saznanja sada su postala nemoguća ad infinitum. Evo šta o tome kaže dr Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva, u svom postu na FB-u:

„U porti crkve Svetih apostola Petra i Pavla gradi se jedan grandiozan objekat. Biće dug 37m, savremenog izgleda i ’leći’ će preko stotina i stotina godina istorije tog mesta. Nići će na mestu i u gabaritima kakvi nikada tu nisu postojali… Ostaci severne građevine (koja se navodno rekonstruiše, prim A.D.T) bili su daleko manjih gabarita i detaljno su razrušeni 2020. godine u pripremi za ovu izgradnju. Zaštitna arheološka istraživanja, koja su usledila, ukazala su da ispod ima još objekata, ali ova ’rekonstrukcija’ sa tim veze nema. Kao da je neko odlučio da usred Hilandara digne savremeni objekat. Ili da bi zbog turista trebalo nešto sklepati na Akropolju u Atini.“

Reakcija uglednog arheologa, iskazana jezikom FB posta, jasno pokazuje da je reč o vandalizmu, neodbranjivom sa stručnog stanovišta.

Tragična situacija još je bizarnija kada se uzme u obzir da se severoistočno od crkve spušta prazna parcela na kojoj je mogao biti podignut objekat, koji bi zbog pada terena bio manje primetan i ne bi bio građen na još neotkrivenim arheološkim ostacima i starim temeljima konaka. Kako to da su stručnjaci Republičkog zavoda, kao i ICOMOS-a, došli do zaključka da je prihvatljivo da se ogroman objekat podiže baš u porti umesto izvan nje, zaista je veoma teško objasniti profesionalnim argumentima. U tom smislu neozbiljno je i u najmanju ruku licemerno pozivati se na divlju gradnju u okolini crkve, što bi trebalo da posluži kao opravdanje masivne izgradnje unutar same porte i tik uz Petrovu crkvu, o čemu su se poslednjih dana izjasnili stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture (snimak od 16:30).

Ako želimo da razumemo šta se dešava u porti Petrove crkve, potrebni su nam odgovori na neka pitanja. Kako je uopšte došlo do gradnje? Ko je nadležan da odobri ili odbije da se išta gradi u porti spomenika kulture ranga Petrove crkve, odnosno kulturnim dobrima od izuzetnog značaja? Odgovor glasi da je za to neophodna saglasnost direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i zato je to najodgovornija funkcija u sistemu spomeničke zaštite.

U konkretnom slučaju odgovorna je prof. dr Dubravka Đukanović, direktorka Republičkog zavoda od januara 2021. do juna 2024, koja je odobrila projektovanje i izvođenje objekta dužine 37m u nevelikoj porti najstarije crkve na teritoriji Republike Srbije. U pitanju je ista osoba koja je 2024. odbila da prihvati izradu dokumenta koji bi preporučio skidanje zaštite sa Generalštaba i koja je zato bila prinuđena da podnese ostavku na svoju poziciju. Stoga je deo profesionalnih medija i šire javnosti danas slavi kao veliku borkinju za profesionalizam, istinu i pravdu.

Drugo najvažnije pitanje glasi: koja je namena budućeg objekta? Na građevinskoj tabli stoji da je investitor Raško-prizrenska eparhija, a finansijer Ministarstvo turizma i Turistička organizacija Novog Pazara. Iako se zvanično vodi kao „rekonstrukcija i revitalizacija severne građevine“, što ništa ne znači, na osnovu videa Huseina Memića koji je na čelu Turističke organizacije Novog Pazara, na njegovoj FB stranici od 29.9.2025, moglo bi se razumeti da je građevina namenjena da služi kao turistički objekat, jer se u videu pominje samo smeštaj turista. O eparhijskom domu – ni reči. Kome je zaista namenjen objekat na neprimerenom mestu i neprimerenih dimenzija? Da li će se „vizitorski centar“ pretvoriti u smeštajni objekat za turiste posebno željne drevne duhovnosti i spremne da to iskustvo plate? Da li će novoizgrađeni objekat služiti Turističkoj organizaciji Novog Pazara ili Raško-prizrenskoj eparhiji? Ili će, po uzoru na srednjovekovnu simfoniju države i crkve, dobit deliti po pola?

Ukoliko ne nastavimo da reagujemo, postavljamo pitanja i tražimo odgovornost ispašće da nam je kao društvu svejedno šta se dešava u porti Petrove crkve kod Novog Pazara u kojoj je Stefan Nemanja kršten po pravoslavnom obredu, gde su održavani državni sabori i gde se veliki župan Stefan Nemanja odrekao prestola, a njegov sin Stefan Prvovenčani krunisan krunom iz Rima 1217. godine. Neuporedive su istorijsko-umetničke vrednosti crkve sa njenom jedinstvenom arhitekturom i višeslojnim ostacima slikarstva u rasponu od 9. do 13. veka. Otuda je neshvatljivo i ponižavajuće za naše najvrednije nasleđe što je bez zaštite osuđeno da trpi postupke koji trajno menjaju izgled svetog mesta od strane naših savremenika koji imaju moć da satru ono što je ostalo od autentičnosti ovog kulturnog dobra. Moramo se zato zapitati gde su stručnjaci upućeni u konzervatorske principe i poštovanje međunarodnih konvencija, gde su stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture? Kako to da su svesni potrebe da se na sve načine zaštiti Generalštab dok istovremeno smatraju ispravnim pretvaranje porte Crkve Svetog Petra i Pavla kod Novog Pazara u veliko gradilište?

Poruka zaposlenima u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture: ako ne dozvoljavate rušenje Generalštaba u Beogradu, ne biste smeli da se mirite ni sa teškom degradacijom Petrove crkve kod Novog Pazara. Ne treba valjda da vas građani uče elementarnim postulatima naše struke? Najzad, ne treba zaboraviti da visoki predstavnici države i crkve mogu da traže odobrenje za intervencije na kulturnim dobrima od izuzetnog značaja, ali samo institucija Republičkog zavoda može da ih prihvati ili odbije.

Tekst je prenet sa potala  Peščanik.