Sofija Mandić – Slučaj RTS i novosadska šestorka

Autorka: Sofija Mandić, Izvor: Peščanik

 

Radio televizija Srbije više ne funkcioniše – sami to priznaju. U jučerašnjem Dnevniku 2, koji je „krpljen“ od raznih priloga i audio sadržaja navodi se da RTS „radi u najtežim uslovima od bombardovanja“, te da je „onemogućen televizijski program“. Režimsko medijsko utvrđenje je srušeno samom činjenicom da su ga okružili nezadovoljni građani predvođeni studentima.

Pomalo bizarno zvuči ocena da je RTS-u onemogućen televizijski program. Ova kuća već duže od decenije nema televizijski program, makar ne onaj koji bi bio u skladu sa Ustavom i zakonom, koji od javnog servisa zahteva da poštuje načela 1) istinitog, nepristrasnog, potpunog i blagovremenog informisanja; 2) nezavisnosti uređivačke politike; 3) nezavisnosti od izvora finansiranja; 4) zabrane svakog oblika cenzure i nezakonitog uticaja na rad javnog medijskog servisa, redakcije i novinara; 5) primene međunarodno priznatih normi i principa, a naročito poštovanja ljudskih prava i sloboda i demokratskih vrednosti; i 6) poštovanja profesionalnih standarda i kodeksa.

Da li je RTS „pao“ kao nebranjena teritorija, odnosno kao pokazna vežba? Moguće. Poslednjih meseci, iako nije izveštavao u skladu sa zakonom, RTS se ipak nije ni dovoljno udvarao predsedniku, što je dotični više puta zamerio. Ako je RTS i pao iz tih razloga, to pokušava hitno da ispravi. U jučerašnjem „krpljenom“ Dnevniku Vučićev monolog je trajao preko 5 od ukupno 20 minuta (Instagram monolog 3:15 minuta, Monolog iz Ćacilenda dodatnih 2 minuta), i to bez prisustva ijednog drugog političkog aktera koji govori tokom tih 20 minuta.

Kako god da se završi pokušaj privođenja RTS-a zakonskim načelima, ostaje pitanje – kako nam danas zvuči plan aktivista uhapšenih 15. marta koji su, između ostalog, u stranačkim prostorijama PSG razgovarali o opcijama „upada u zgradu RTS-a“ i „podrške iz mase“ ideji prelazne Vlade?

Kako mesec dana kasnije zvuče ove ideje – naročito ako imamo u vidu da je program RTS-a potpuno onesposobljen (prema svedočenju samog RTS-a), a o ideji prelazne Vlade (u formi ekspertske Vlade) su se studenti otvoreno pozitivno izjasnili.

Novosadska šestorka pominjala je i nekakve štangle i Molotovljeve koktele, ali izuzev toga, cilj je bio isti onaj koji vidimo ovih dana – onesposobljavanje uobičajenog i redovnog programa RTS-a. U razgovoru koji su objavili provladini mediji se čuje da je „ključna tačka RTS“, dok se upadi u druge institucije ne razmatraju. Za smenu predsednika se eksplicitno kaže – da ova grupa nema legitimitet da ga smeni.

Ipak, novosadsko tužilaštvo „otkačilo“ je ruku pa je planove iz snimljenog razgovora kvalifikovalo kao pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije.

Javnost i dalje nije obaveštena koje su konkretno delo protiv ustavnog uređenja pripremali aktivisti. Elementarnim sistemom eliminacije, u kombinaciji sa snimkom koji su objavili tabloidi, pažnju bismo privremeno mogli zadržati na diverziji iz člana 313 Krivičnog zakonika. Ali i to samo privremeno – jer je za ovo delo, kao i za svako drugo iz ove grupe, potrebna namera ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije. Iz snimka koji smo svi čuli jasno je da aktivisti nisu imali nameru da upadom u RTS ugroze ustavni poredak, već upravo da prekinu redovni program.

Zašto je sve ovo važno? Zato što je očigledno da je posledica prekidanja programa nastupila, da studenti i građani bezbrižno slušaju muziku i farbaju jaja ispred RTS-a, dok šestoro ljudi svoj drugi mesec provodi u pritvorskim ćelijama, praktično bez prava na odbranu.

Od odbrane smo prvo čuli da nisu imali nikakav uvid u spise predmeta. Tek nakon pritiska javnosti (?!) advokati su se uverili da je snimak delo BIA (ako je iko sumnjao), te da se ne radi o posebnim dokaznim radnjama odobrenim u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku. Drugim rečima, nijedan tužilac nije zahtevao prisluškivanje novosadskih aktivista – to je učinio direktor BIA.

Zakon o BIA je jasan – ukoliko ova agencija dođe do materijala koji ukazuje na krivično delo u odnosu na koje se mogu odrediti posebne dokazne radnje, takav materijal se dostavlja nadležnom javnom tužilaštvu. Tužilaštvo zatim može predložiti posebne dokazne radnje. Sva je prilika da se to nije desilo, već da se rekreativno prisluškivanje BIA na silu „kači“ na krivični postupak.

Ako je RTS pao kao Vučićeva nebranjena teritorija, novosadska šestorka je pala kao studentska nebranjena teritorija. Da ih se studenti nisu instant odrekli, ovi ljudi danas ne bi bili u pritvoru pod izuzetno teškim (i preteranim) optužbama. Možda bi se branili sa slobode zbog nekog daleko lakšeg dela, a možda se protiv njih nikakav postupak ne bi ni vodio – imajući u vidu (ne)zakonitost snimka kome su pristup imali prvo provladini mediji, a tek onda odbrana.

Program RTS-a je prekinut, ali još uvek nije prekinuta gromoglasna tišina u vezi sa sudbinom ovih šestoro ljudi (i još šestoro koji zbog istih optužbi ne mogu da se vrate u zemlju). Potrebno je tražiti njihovo hitno puštanje na slobodu. Ako ne dođe do skorog puštanja, režim će uraditi sve da neko od pritvorenika prizna teško delo koje im se stavlja na teret, a koje oni izvesno nisu učinili. Kako se dolazi do priznanja u srpskim pritvorskim jedinicama nam je poznato; priznaju se i daleko lakša dela kako bi se prekinula agonija i ugledala sloboda. Pritvorske jedinice ne samo da nisu prijatne, nego su i opasne po život – primera za ovakvu tvrdnju ima dovoljno. A vremena su takva da se ranije postojeće opasnosti multiplikuju.

Ako neko iz novosadske šestorke prizna delo koje im se stavlja na teret, onda je za vladajuću strukturu ceo slučaj zatvoren: režim je taj koji štiti ustavni poredak, dok ga mi na ulici rušimo. Zatim svako može završiti u istom montiranom procesu, zaboravljen od svih. Baš kao što je svako mogao biti i pod nadstrešnicom. Mislite o tome.

 

Tekst je prenet sa portala Peščanik.