Posle Ukrajine, Balkan

Piše: Boško Jakšić, Politika

Uoči vojne invazije, ruski predsednik je održao govor u kojem je poricao postojanje Ukrajine i Ukrajinaca, a mnogi zapadni analitičari ocenili su taj govor kao čudan i nepovezan. Čudan, možda. Nepovezan, ne. Putinova analiza direktno je pratila misli proroka novog ruskog carstva, nacionaliste i pobornika ekstremno desnih stavova, koje neki označavaju i kao fašističke – Aleksandra Dugina.

Rusija je decenijama vođena po uputstvima teoretičara koji je povratio slavu iz vremena Velikog otadžbinskog rata i, uz primese misticizma i zahteva za pokoravanje autoritetima, objasnio da budućnost leži u preuzimanju te prošlosti od liberala i kosmopolita koji brišu istoriju, tradiciju i hrišćanstvo.

Njegova je ideja da pre nego što modernost uništi sve, duhovno motivisani ruski narod ujedini Evropu i Aziju u jednu veliku imperiju, „novi Rim” – pod ruskim vođstvom. U svom kapitalnom delu „Temelji geopolitike: geopolitička budućnost Rusije”, objavljenom 1997. godine, Dugin ide do detalja:

Ruski agenti treba da podstaknu rasne, verske i sektaške podele unutar SAD podržavajući američke izolacioniste. Po Britaniji treba promovisati istorijska rivalstva s kontinentalnom Evropom i separatiste po Škotskoj, Irskoj i Velsu. Zapadnu Evropu treba privući Rusiji oslanjajući se na naftu, gas i hranu. NATO će se sam urušiti.

Inspirišući evropsku „novu desnicu” i revolucionarnu levicu, Dugin predviđa postepenu podelu Evrope na nemačku i rusku zonu, a druga će biti dominantnija zbog energetike. Velika Britanija se raspada. Imperija Evroazije protezaće se „od Dablina do Vladivostoka”.

Putin mora da se dobro osećao kad se dogodio bregzit, kad je izolacionista Donald Tramp ušao u Belu kuću, kad je EU postala zavisna od ruskog gasa i kad su beli demonstranti upali u zgradu američkog Kongresa.

Onda se Putin još jednom obratio filozofu koji je 2014. tvrdio da je rat između Rusije i Ukrajine neizbežan i pozivao Putina da vojnom intervencijom spase „moralni autoritet države”.

„Ukrajina kao nezavisna država s određenim teritorijalnim ambicijama predstavlja ogromnu opasnost za čitavu Evroaziju” i „bez rešavanja ukrajinskog problema uglavnom je besmisleno govoriti o kontinentalnoj politici”, piše Dugin.

Putin je poslušao svog duhovnog inspiratora kako bi se sprečio prodor „Četvrtog fašističkog Rajha”, kako Dugin zove SAD, EU i NATO.

Sin pukovnika sovjetske vojne obaveštajne službe, Dugin je od mladosti pokazivao interesovanje za mistične doktrine, spiritualizam i politički radikalizam. Bio je član podzemnih organizacija koje su se protivile sovjetskom sistemu. Tokom disidentskog perioda iskazivao je divljenje za SS i prihvatio alter ego pod imenom Hans Zivers – inspirisan ličnošću ratnog zločinca Volframa Ziversa, generalnog sekretara nacističkog istraživačkog instituta Anenerbe, koji je Hajnrih Himler osnovao tridesetih godina prošlog veka.

Posle raspada SSSR-a, Dugin je stekao dva doktorata, iz sociologije i političkih nauka, i otpočeo je svoju političku aktivnost. Bio je specijalni savetnik Kremlja i osnivač Nacionalne boljševičke partije, desničarske grupe koja je boljševizam spojila s principima fašizma kako bi se uspostavila nova ruska imperija.

Skovao je termin „Novorosija” kao kulturnu, duhovnu i moralnu alternativu liberalnom poretku Zapada. Po njegovom mišljenju, kampanju protiv Zapada ne treba smatrati za političku borbu u klasičnom smislu, već kao duhovnu, egzistencijalnu bitku za rusku dušu. U proučavanju „ruske duše” posebno je inspirisan velikim nemačkim filozofom Martinom Hajdegerom, koji je imao sumnjive veze s nacistima.

Dugin je 2009. objavio „Četvrtu političku teoriju” nudeći alternativu komunizmu, fašizmu i liberalizmu. Komunizam je propao zbog materijalističkog pristupa istoriji, opsesije klasnom borbom, jeretičkim odnosom prema religiji i pogrešnim očekivanjem jednosmernog progresa. Fašizam je bio osuđen na neuspeh jer je počivao na rasnoj supremaciji i kultu države. Liberalizam, koji individuu postavlja u središte ekonomskog i političkog života, učinio je ljude slabim i nepovezanim i potkopao društvo.

Zato kaže da kampanja u Ukrajini označava novu eru koja će odlučiti da li budućnost sveta počiva na mnogostrukosti i pluralizmu ili na diktatorskom unipolarizmu pod pokroviteljstvom američke hegemonije. Odlučiće i budućnost Rusije, jer Dugin kaže: „Bez Ukrajine, Rusija nikada neće biti imperija, s Ukrajinom biće imperija”.

Dugin u svojim analizama nije ispustio zapadni Balkan, koji je Rusija još od 19. veka koristila kao rezervni front. Slavi isključivo panslovenske i panpravoslavne veze. On severni deo Balkana dodeljuje Bugarskoj. Zašto? „Srbija je Rusija. Srbi su naše ja. Uvek ćemo biti uz Srbiju”, govorio je u maju hvaleći Aleksandra Vučića.

Sem Srbije, u fokusu Moskve je Bosna i Hercegovina. Dugin najpozitivnije govori o Miloradu Dodiku, možda i zato što su obojica pod sankcijama američkog Ministarstva finansija. Prvi zbog korupcije, drugi zbog umešanosti u ukrajinsku krizu.

Predviđanja nekog koga još zovu „Putinov mozak” i ko ima snažan uticaj na vojne i političke elite u Moskvi su zabrinjavajuća. Predviđa „zaokret Srbije prema ruskoj geopolitičkoj agendi oživljavanja slovenskog buđenja. Videćete blagodeti kada formiramo svoj cilj na Balkanu. Sada moramo da završimo ono što smo započeli u Ukrajini”.

Da li to znači da će se Putin, posle završetka rata u Ukrajini, koji se opisuje kao „istorijski trenutak koji će uvesti novi svetski poredak”, okrenuti zapadnom Balkanu, kao što strahuju pojedini analitičari? Ako je, kako tvrde, Dugin ključno uticao na Putinovu odluku da krene na Ukrajinu, da li će Kremlj slediti njegova preteća uputstva da Rusi dolaze da srede Balkan?

Tekst je prenet sa portala Politika.