Okovane noge srpskog fudbala

24. November 2020.
Dok reprezentacija ni posle dve decenije neće ići na Evropsko prvenstvo, dok generacije poput moje nemaju previše vremena za čekanje i gube nadu da će gristi nokte pred TV ekranom, oni kojih se to najviše tiče ili obećavaju nebuloze ili poslušnički sležu ramenima
bosko
Foto: Medija centar Beograd

Piše: Boško Jakšić

Još boli.

Može fudbalska reprezentacija da ima loš dan i okovane noge. Događa se. Može i da ima sreće da sa Škotima izjednači u poslednjem minutu i nesreće da ne realizuje poslednji penal. I to se događa.

Nije ovde reč o (ne)naklonosti Fortune. Zahvaljujući angažmanu ministra s portfeljom da obezbedi saradnju Rusa, uspeli smo da izjednačimo rekord Marka Đurića i pobedom od 5:0 ostanemo u diviziji B Lige nacija. Ali, rezultati su prolazni, bolesti srpskog fudbala su sistemske.

Ako mislite da loptanje nema veze s predsednikom i svim strankama koje su na vlasti, grešite. Ima i te kako veze i s lečenjem pandemije, s obolelim pravosuđem, s kriminalom i korupcijom, s odnosom prema kritički nastrojenom medijima…

Srpski fudbal je godinama izvor duboke frustracije dok siroti navijači u svojoj nemoći iskazuju neiscrpne rezervoare mazohizma i tvrdoglavog patriotizma. Ako problem postoji, a to je više nego evidentno, zašto se nadležni ne potrude da ga reše?

Kad bolje razmislim, možda i pokušavaju, ali na način koji samo produbljuje krizu. SNS je FSS predao svojim lojalistima omeđenim ličnim ambicijama, zakovanim sopstvenim interesima, uvezanim novcem.

Dok reprezentacija ni posle dve decenije neće ići na Evropsko prvenstvo, dok generacije poput moje nemaju previše vremena za čekanje i gube nadu da će gristi nokte pred TV ekranom, oni kojih se to najviše tiče ili obećavaju nebuloze ili poslušnički sležu ramenima.

Dovoljno je da nacionalni stadion bude predsednikova želja koju predstavlja kao „nasušnu potrebu”. Kakva nasušna potreba dve trećine građana Srbije koji žive u siromaštvu, a velika većina ostalih na jedvite jade sastavlja kraj s krajem!

„Promenile su se potrebe ljudi”, nastavlja Vučić, jer ljudi hoće da idu na stadione i „uživaju s porodicama, da im bude lepše”. A zašto bi išli na stadione? Valjda da uživaju u fudbalu, a ne da, poput posete muzeju, razgledaju spoljnu čeličnu konstrukciju, unutrašnje drvo i prirodne materijale mauzolejskog objekta koji bi Srbiju, više od bilo čega drugog, približio standardima Evropske unije.

Ići će ljudi na stadione kad ovde fudbal ozdravi, a neće tako što će stotine miliona evra biti uzete od građana Srbije, a da ih niko ne pita. Nisam čuo ni šta fudbalska struka misli o toj megainvesticiji. Kakav nacionalni stadion? To je kao da razmaženom detetu kupujete skupe igračke ni bi li prestalo da se besno bacaka po podu. Svaki školski psiholog reći će ko je tu kriv: roditelji. Tako i s „roditeljem” našeg sveopšteg života.

On, roditelj nacije, najavljuje neke dugoročne promene u Fudbalskom savezu Srbije (FSS). „Moraćemo da popravimo struku.” Time se još jednom potvrđuje bolna istina da svet politike – suprotno stavu UEFA, koji je striktno protiv mešanja politike u sport – ima određujući uticaj na svet fudbala. Zašto Vučić, a ne fudbalski znalci? Zato što i medicinska struka tokom dramatične krize s virusom korona mora da sluša političare. Sistemsko oboljenje.

Brljao je Vučić po fudbalu kad je pretio da država neće dati ni dinar Zvezdi i Partizanu pošto se oni „definitivno moraju privatizovati”. Kad je shvatio da ne može da se privatizuje nešto što je već privatno – udruženje građana – odustao je i danas obećava milione evra pomoći i jednom i drugom klubu. Nastavlja da sedi s onima koje niko ne sme da pita gde su nestali milioni i kako su uništene dve fudbalske institucije.

Ko će biti na čelu ili začelju srpskog fudbala, važno je samo onima koji od toga imaju korist. SNS je sve stavio pod svoje, pa zašto ne i fudbalsku struku. „Sve se svelo na to ko će koga da prevari, ko će više da namesti SNS utakmica, ko više da zaradi od prodaje igrača i na kladionicama”, opisuje stanje nekadašnji reprezentativac Ognjen Koroman.

„Popravljanje struke” moguće znači promenu na čelu FSS. Pominju se biznismen Milija Babović i direktor Crvene zvezde Zvezdan Terzić, čovek koji je uručio počasni dres ratnom zločincu kapetanu Draganu i koji je optužen za malverzacije u fudbalu. „Popravljanje”, ali ne i izlečenje u fudbalskom svetu.

Sadašnji šef FSS Slaviša Kokeza, koji je 2019. reizabran na četiri godine pod spornim okolnostima, trebalo bi da ide na lukrativno mesto direktora izgradnje nacionalnog stadiona. Pamti Vučić druženje iz radikalskih vremena s Kokezom. On štiti svoje lojaliste. Može reprezentacija da ne ide na Evropsko prvenstvo, može mlada reprezentacija da doživi sličan debakl u kvalifikacijama, ali porazi nisu razlog za kaznu. Ako te šef SNS-a dovede, onda ćeš ostati u vrhu šta god da si činio.

Kokeza je svoje odradio, sad treba da postane dispečer 250–300 miliona evra. Njegov posao je da novac bude pod kontrolom naprednjaka, a za fudbal neka brine narod, valjda nema preča posla.

U svet fudbala preslikani su odnosi iz politike. Kontrolisani mediji ne usuđuju se da objave kritičke analize stanja u nogometu. Strahuju da će se zameriti nekom iz FSS za koga znaju da iza sebe ima vlast. TV komentatori nas zasipaju bujicom priča o „tranziciji igre”, ali hrabre i stručne analize trebalo je praviti pre, a ne posle serije poraza.

Javna je tajna da selektori nisu u poziciji da samostalnije odlučuju o sastavu tima: vlast ima svoje miljenike, a biznis i pojedini igrači od kalibra svoje investicione interese. Ko ne želi da to ukomponuje, brzo će izgubiti klupu. Kako selektor da dobije neophodan autoritet i autonomnost kad pamti šta se desilo Slavoljubu Muslinu uoči Svetskog prvenstva u Rusiji?

Javna je tajna i da su „navijači” potporni stub vlasti. Zato su obilato nagrađeni jer organi unutrašnjih poslova očito imaju direktive da ih ne diraju dok diluju drogu i bave se svim mogućim delatnostima razgranate industrije organizovanog kriminala.

„Nasušna potreba” nije nacionalni stadion, već iščistiti društvo od štetočina u politici, pa će se iščistiti i štetočine u fudbalu. Otužna dijagnoza sa skenera srpskog društva. Vučić hoće da menja srpski fudbal kao i vladu. Isti ljudi na zamenjenim pozicijama. FSS treba predati predsedniku, koji će podržati selektora s vizijom, koji će se okružiti pravim saradnicima, koji će reprezentaciji vratiti status ozbiljne i poštovane kuće.

Predsedniče, nastavite da polažete kolokvijume za košarkaškog trenera i manite se reformisanja fudbala.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Tekst je prenet sa portala Politika.

Share