Odgovor advokata Viktora Gostiljca na tekst Zborno mesto

A P O S T O L    R E V O L U C I O N A R N E    P R A V D E

–  Zato bih voleo da je predsednik Aleksandar Vučić kao građanin bio danas sa nama u sudnici. Verujem da bi kao diplomirani pravnik mnogo bolje razumeo i od mene koliko je sve danas u Plati pravde bilo pogrešno“ –  kaže g. Veran Matić, specijalni izaslanik Predsednika Republike i stalni posetilac srpskih sudnica.

U jednoj od tih sudnica, u postupku protiv Dragoljuba Simonovića, koji ostavljam po strani  jer mu ovde nije mesto, odbrana je reagovala na tekst g. Verana Matića „ Zašto ste imali više zavesa od prozora“, u kome se inplicira nedostatak „moralnih i ljudskih postulata“ advokata, jer se odbrana, eto, usudila da obavlja svoj posao u sudnici postavljanjem „sramnih“ pitanja, iako su „dokazane krivice kroz istražni postupak, svojevoljno, zakonito datim priznanjima i presudom(!)“. Reagovao sam kao branilac okrivljenog naravno, a ne kao predsednik AKS-a, kako to misli g. Matić, jasna stvar, jer se komora  ne bavi konkretnim sudskim postupcima a još manje autorom teksta.

U protekle tri godine, mnogo puta sam govorio i pisao da kod nas postoji jedno nerazumevanje uloge advokata u krivičnom postupku koje advokate smešta u saučesnike okrivljenog. Naša laička javnost, u tom smislu, ne pokazuje mogućnost da shvati važnost prava na odbranu, i najboljem i najgorem članu društva. Međutim , kada ovako nerazumevanje i neznanje pokažu i oni koji su intelektualno spremniji, koji su poznata novinarska imena, onda to mora da nas zabrine.

Negujući najveće tradicije sovjetskog modela prava, pred nas je, odjednom,  izronio lik političkog komesara iz 45- te godine, koji vedri i oblači srpskim pravosuđem, koji šamara i levo i desno, koji ocenjuje i presuđuje. G-din Matić apsolutno stoji na pozicijama sovjetskog tužioca Andreja Višinskog, ili srpskog  vojnog tužioca Miloša Minića. Obojica su priželjkivali advokata – saradnika, branioca koji ne brani klijenta već opšte,  više državne interese, branioca koji, zapravo, ne brani zakon. Zato g. Matić i zamera braniocima što „relativizuju krivicu svojih klijenata (!), pozivanjem na nakaradne zakone“! Zato izgovara rečenicu koja je za svakog pravnika nonsens – da je krivica okrivljenih dokazana u istražnom postupku! Ko ovo napiše, taj ne razume ne samo advokaturu, već i osnove bilo kog pravnog postupka i poretka. Taj neće suđenje, taj traži brzo izvršenje narodne pravde, jer je po njemu ,uvek, sve jasno, sve poznato, i nema potrebe da se bezpotrebno gubi vreme na pravne smicalice i advokatske manevre. Značaj tih pravnih smicalica g. Matić bi shvatio za čas, kada bi i se i sam našao na udaru krivičnog postupka i cele javnosti – tada bi shvatio značaj i važnost svih onih načela koje stoje u našim zakonima, o pravima okrivljenog, o prezumciji nevinosti, o jednakosti oružja, o teretu dokazivanja, o pravičnom suđenju.

Zašto sam kao branilac okrivljenog bio dužan da reagujem i skrenem pažnju Sudu na nastup g. Matića?

Zato što se radi o formalnom predstavniku vlasti koji otvoreno priznaje da predstavlja vansudski faktor u postupcima, što znači da on to može biti i u postupku u kome ja branim okrivljenog. G-din. Matić je u svom tekstu ponosno izneo tvrdnju da bi dokazi tužilaštva u jednom drugom predmetu, bili eliminisani iz sudskog postupka „da nije bilo njegove intervencije“. Kakva je to intervencija? Kako je to moguće? Ako se misli na direktnu intervenciju, ona je kažnjiva. Ako se misli na posrednu intervenciju putem kreiranja  javnog pritiska na Sud, to je takođe nedozvoljeno. Kada ovakva priznanja izgovara, ne tabloidni novinar, nego specijalni izaslanik Predsednika Republike i kada i sam poziva predsednika u sudnicu, to ima posebnu težinu, i tada odbrana mora da reaguje ako je odbrana. U suprotnom, okrivljeni ne bi u sudnici imao svog branioca nego advokata – saradnika, „prijatelja suda“.

Suština je neuhvatljiva za g.Matića, a ona je u sledecem: U Republici Srbiji ni jedan građanin, bilo koji, i bilo kada, ne bi smeo biti osuđen samo zato što svi misle da je kriv! Niko ne bi smeo biti osuđen a da mu se krivica  ne dokaže u zakonitom sudskom postupku! I to važi za sve, u svim postupcima, bez izuzetaka!

Verujem da kod g. Matića nema zle namere. On iskreno veruje u svoju revolucionarnu pravdu.

Verujem da su novinarstvo i advokatura dva stuba slobode u jednom društvu. Advokatura je danas slobodna i nezavisna. Za novinarstvo – ne bih stavio ruku u vatru.