Nema zemlje za izbeglice

Piše: Momir Turudić

Nisu se tada samo mediji digli na noge. Sećajući se 2015. godine uzbunila se čitava Evropa, naježena od straha, obećavajući Grčkoj brda i doline ako zaustavi talas izbeglica. Suzavac, molotovljevi kokteli, vodeni topovi na granici bile su udarne vesti u prvih par nedelja marta. Nešto ranije, na samitu svetskih lidera u Davosu od 21. do 24. januara, glavne teme su bile rat u Libiji, rat u Siriji i pomenuta izbeglička kriza.

No dobro, logično je da su sve te vesti utihnule pred invazijom korona virusa i da su zbog pandemije sve druge krize, privremeno, nestale. U međuvremenu, sve izbeglice i migranti u Srbiji su zatvoreni u izbegličke kampove koje obezbeđuje vojska, bez mogućnosti da iz njih izlaze, sa obrazloženjem da je to deo borbe protiv epidemije. Slučajevi zaraze, srećom, u kampovima nisu do sada zabeleženi. No, posledica zatvaranja su porast napetosti, sukobi, tuče i manje pobune koje sve češće izbijaju, poput one u kampu u Obrenovcu, gde su morale da intervenišu vojska i policija. Nikome u ovakvoj situaciji nije lako, ni “običnim” ljudima u izolaciji, a kamoli službenicima Komesarijata za izbeglice koji o zatvorenim izbeglicama brinu, ali teško je i zamisliti kako je onima koji ionako spadaju u najranjiviju populaciju, zatvorenim već više od mesec dana u pretrpanim kampovima, sa perspektivom da u takvim uslovima ostanu ko zna koliko dugo.

Usred brige o svemu drugom, ministar odbrane Aleksandar Vulin našao je vremena da juče obiđe i Prihvatni centar za migrante u Obrenovcu. U centru su prošireni kapaciteti za smeštaj migranata, što je zaista dobro. Agencije su prenele da je novi objekat na tom prostoru donacija preduzeća “Milenijum tim” (beše li se taj tim bavio nekim poslovima po Savamaloj i Beogradu na vodi?). Prilikom posete, Vulin je izjavio: “Ovde će biti smešteni migranti i to jeste pomoć migrantima, ali na prvom mestu to je pomoć svim građanima Srbije. Da oni nisu smešteni ovde, da nemaju odgovarajuće uslove koje im je obezbedio Milenijum tim oni bi danas bili na ulicama naših gradova, predstavljali bi bezbednosni i zdravstveni rizik za svakoga od naših građana. Na ovaj način mi omogućavamo da oni nesmetano provode svoje vreme, ali i da mi budemo na svaki način zaštićeni i da nijedan građanin Srbije ne bude zdravstveno ili bezbednosno ugrožen”.

Teške li su i opasne reči ministra odbrane. Kakav bezbednosni i zdravstveni rizik za svakoga od naših građana su do sada izbeglice predstavljale, dok nisu bile zatvorene? Da li to znači da samo u dvadesetčetvoročasovni karantin zatvorene izbeglice nisu rizik za građane, i da će tako ostati? Šta Vulin poručuje građanima o tim ljudima?

Reklo bi se da samozvani levičar ovim govorom skače u usta i ovdašnjim vlastima i sebi, jer se izbeglicama bavio i tokom najveće krize 2015. godine kada se Srbija, u odnosu na mnoge zemlje regiona i Evrope, pokazala kao država koja razume izbegličke muke. No, ni po muke da je samo do Vulina, koji u vanrednom stanju uniformu sa svojim imenom izgleda ne skida ni kada spava, ostvarujući snove onoga ko za vojsku nije bio sposoban, a misli da uniforma sama nadoknađuje karakter i izaziva poštovanje. Ko je Vulinovu karijeru pratio od julovskih vremena do danas, ništa ga ne iznenađuje.

Mnogo veći problem su mnogobrojni komentatori vesti austrijskog javnog servisa ORF, koju su juče preneli ovdašnji mediji. U toj vesti se kaže da postoji sporazum između Austrije i Srbije po kome, ukratko, Austrija planira da šalje odbijene tražioce azila koji su došli balkanskom rutom u Srbiju, u skladu sa sporazumom koji su dve zemlje postigle 24. aprila 2019. godine. Pominjući ranije taj sporazum, Boško Obradović, Saša Radulović i njihovi istomišljenici su optuživali vlast da hoće da naseli stotine hiljada migranata u Srbiju i tako menja strukturu stanovništva, itd itsl, u skladu sa standardnom antimigrantskom retorikom koja buja širom Evrope; “liberalna” javnost je njihove tvrdnje komentarisala kao desničarska buncanja, a vlast se nije oglašavala.

Kada je, međutim, juče preneta vest ORF-a o sporazumu, pomenuti komentatori i na ovdašnjim “liberalnim” medijima su se obrušili na vlast sa potpuno istim argumentima kao i “branioci hrišćanske Evrope” koji su, je li, njihovi smrtni ideološki protivnici. Citiraju se tu “proverene vesti” da se u vreme policijskog časa po Beogradu i Srbiji kreću konvoji autobusa sa migrantima pod policijskom pratnjom, da je vanredno stanje uvedeno da bi se migranti pod okriljem policijskog časa zbrinuli i negde naselili, da migranti usred centra Beograda iznajmljuju stančuge od 80 kvadrata u kojima puštaju užasnu “orijentalnu” muziku, postavljaju se pitanja li te stanove plaća Vlada Austrije, konstatuje se “da se nešto debelo iza brda valja” i tvrdi da je, zbog svega toga, “ovo zločinačka vlast, najgora u istoriji”… Dobro, nisu komentatori vesti na portalima i društvene mreže jedino merilo javnog mnjenja, ali nekako se takvi glasovi sve češće čuju sa obe strane inače raspolućene Srbije.

To što do sada u Srbiju po pomenutom ugovoru još nije prebačen nijedan azilant, a i ako ih prebace nema te sile koja će ih naterati da u Srbiji ostanu jer to ne žele, kao što ni do sada nisu želeli; to što su i oni malobrojni koji su do sada ostali ljudi koji se svojski trude da se uklope u društvo i rade; to što su takvi ogromnom većinom i oni koji su ostali u Zapadnoj Evropi, makar i promenili tamo “strukturu”, nisu argumenti na koji takvi glasovi reaguju. Biva da ljudi u vremenima krize pokazuju ono najbolje, ali mnogo češće najgore što kriju u sebi, ne shvatajući da kraj sveta još nije došao, ali i ako dođe, da nije svejedno kako se ko ponašao i šta je pričao pre tog kraja.

Vredi se nadati da je Vulinov govor u Obrenovcu bio samo ispad neiživljenog adolescenta u zrelim godinama koji se previše uživeo u ulogu, a ne zvaničan stav vlasti. U protivnom, biće vrlo teško zvati se izbeglica u Srbiji kada korona prođe, a i do sada to nije bilo lako.

Tekst je prenet sa portala nedeljnika Vreme.