Koračaj polako, ali nikada ne koračaj unazad

4. Maj 2021.
Zabrinutost za bezbednost novinara je globalno pitanje. Širom regiona OEBS-a novinari i dalje trpe pretnje i napade zbog svog rada. Svetski dan slobode medija, koji se obeležava trećeg maja, predstavlja priliku za sagledavanje stanja medijskih sloboda, kao i za razmatranje koraka koje je moguće preduzeti da bi se situacija popravila.
475220
Jan Bratu, šef Misije OEBS-a u Srbiji. Foto: OSCE/Yllka Fetahaj

Piše: ambasador Jan Bratu, šef Misije OEBS-a u Srbiji, povodom Svetskog dana slobode medija
Izvor: Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)

Baveći se pitanjima koja se tiču slobode medija, 57 zemalja učesnica OEBS-a usvojilo je 2018. godine na sastanku ministarskog saveta u Milanu Odluku o bezbednosti novinara, koja predstavlja veliki korak napred budući da podržava sve novinare koji su izloženi pretnjama, zastrašivanju i nasilju. Ovom Odlukom se pozivaju zemlje učesnice da u potpunosti sprovedu sve smernice OEBS-a i svoje međunarodne obaveze u pogledu slobode izražavanja i slobode medija. To podrazumeva i poziv da se javno osude svi oblici napada i pretnji novinarima, a zemlje učesnice se pozivaju da javno i nedvosmisleno osude i napade sa kojima se suočavaju novinarke. Ovom odlukom pozivaju se politički lideri, državni službenici ili organi vlasti da se suzdrže od zastrašivanja, pretnji ili prećutnog odobravanja – i da eksplicitno osude nasilje nad novinarima. Odlukom Ministarskog saveta zemlje učesnice OEBS-a takođe se pozivaju da „preduzmu delotvorne mere kako bi se ukinula nekažnjivost za sva krivična dela počinjena protiv novinara/ki…, uključujući time što će obezbediti da organi za sprovođenje zakona obavljaju brze, delotvorne i nepristrasne istrage…”. Ova deklaracija Ministarskog saveta, usvojena tokom predsedavanja Italije OEBS-u 2018. godine, potvrđuje i naglašava vrednosti i ciljeve OEBS-a koji se odnose na slobodu medija i slobodu izražavanja.

Novinari su i u Srbiji platili visoku cenu. Ubistva Slavka Ćuruvije, Radislave Dade Vujasinović i Milana Pantića nerešena su i 20 godina kasnije, mada je slučaj Ćuruvije sada pred sudom zahvaljujući Komisiji za istraživanje ubistava novinara, koju je formirala Vlada Republike Srbije 2013. godine, kao i neumornim naporima predsednika Komisije, g. Verana Matića. Rad ove Komisije pokazuje da je moguće ostvariti napredak u rasvetljavanju krivičnih dela počinjenih u prošlosti protiv novinara/ki i medijskih radnika/ca. Za to je, međutim, potrebna posvećenost i istrajnost. To se može postići samo ako medijska zajednica udruženim snagama radi sa vlastima i međunarodnim partnerima na postizanju daljih rezultata u ovom procesu.

Značajan primer ovoga su zajednički napori nekoliko medijskih udruženja pod vođstvom UNS-a u Beogradu i u Prištini vis-à-vis Evropske federacije novinara, kojima se poziva na akciju u pogledu slučajeva ubijenih i nestalih novinara na Kosovu između 1998. i 2005. godine. Na godišnjem zasedanju u Lisabonu 2018. godine, Evropska federacija novinara usvojila je Rezoluciju kojom poziva na istraživanje ubistava i nestanaka novinara u periodu 1998 – 2005. godine. Ova rezolucija bila je snažan izraz solidarnosti među medijskim radnicima u Evropi, pozivajući organe vlasti na svim nivoima, uključujući i međunarodne, da sprovedu istrage kako bi se ukinula nekažnjivost počinilaca. Ne smemo zaboraviti ovu važnu Rezoluciju. Potrebno je da radimo na tome da se ona sprovede u celosti. I zaista, kao što je g. Matić izjavio prošle godine u intervjuu za Medijsku organizaciju jugoistočne Evrope, „Nerešeni slučajevi predstavljaju teret za sve nas, zato što povećavaju nepoverenje između novinara i institucija nadležnih za rešavanje slučajeva ubistava. Zbog toga je važno da mi, kao novinari, pokažemo koliko nam je do ovoga stalo.” Zaista, svima treba da nam je stalo. Suštinski gledano, to je pitanje pravde i humanosti, prema žrtvama i njihovim porodicama, ali i u odnosu na to u kakvom društvu želimo da živimo, i deo kakvog društva želimo da budemo.

U ovom trenutku, velika je usmerenost na Medijsku strategiju Vlade i Akcioni plan za njeno sprovođenje, usvojen u decembru 2020. godine. Rad na sprovođenju Akcionog plana je u toku, uz učešće novinarskih i medijskih organizacija i Misije OEBS-a u Srbiji. Svojim angažovanjem u radu Stalne radne grupe za bezbednost novinara i vladine radne grupe za bezbednost novinara, kao i inkluzivnim i transparentnim sprovođenjem Medijske strategije, naši partneri iz državnih institucija, organa za sprovođenje zakona i medijske zajednice nastoje da stvore bezbednije okruženje za rad novinara/ki.

Ohrabrujuća odluka prvostepenog suda u slučaju paljenja kuće Milana Jovanovića i nedavna brza i efikasna reakcija tužilaštva i policije nakon fizičkog napada na Daška Milinovića čvrsti su dokazi delotvornosti sistema kontakt tačaka za hitne reakcije koji je uvela Stalna radna grupa. Međutim, ako je naš zajednički cilj da ukinemo nekažnjivost, neophodno je  da počinioci ovih i svih drugih slučajeva budu adekvatno sankcionisani. To je ključni element prevencije budućih napada.

Radna verzija amandmana na Krivični zakonik koji bi trebalo da omoguće sveobuhvatniju krivičnopravnu zaštitu novinara, pripremljena uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, uskoro će biti predstavljena javnosti. Misija je takođe omogućila i pokretanje veb-sajta bezbedninovinari.rs, dežurne SOS telefonske linije za novinare u opasnosti koja radi 24/7, kao i brojne druge aktivnosti usmerene na jačanje uzajamnog poverenja i upoznavanje građana i medijske zajednice sa  rezultatima Stalne radne grupe.

Tekuća kriza izazvana virusom COVID-19 u velikoj je meri uticala na sve aktere u ovim procesima, uključujući državne institucije, organe za sprovođenje zakona i medijsku zajednicu, naročito u pogledu modaliteta rada. Međutim, uprkos veoma izazovnim okolnostima, uspeli smo da pronađemo način da održimo aktivnim sve platforme za dijalog o slobodi medija, bezbednosti novinara i medijskoj reformi u zemlji. Sa ovim ćemo nastaviti i u budućnosti.

Naravno, potrebno je rešiti još mnogo složenih i osetljivih pitanja. Reporteri bez granica nedavno su objavili Izveštaj o Svetskom indeksu slobode medija za 2021. godinu, u kome se 180 država rangira na osnovu postojećeg nivoa medijskih sloboda: Srbija zauzima 93. poziciju, kao i prošle godine. Čini se da se pad Srbije u godišnjem rangiranju zaustavio i iz ove perspektive vidimo potencijal za dalja poboljšanja u narednim godinama. Implementacija Akcionog plana za primenu Medijske strategije obuhvata period do 2022. godine. Misija OEBS-a je na sebe preuzela obavezu da doprinese sprovođenju 23 aktivnosti,  pri čemu blisko sarađuje sa Ministarstvom kulture i informisanja i Radnom grupom za praćenje sprovođenja Akcionog plana za primenu Medijske strategije.

Abraham Linkoln je jednom rekao: „Koračam polako, ali nikada ne koračam unazad.” Radujem se bliskoj budućnosti u kojoj zajedno možemo da doprinesemo većem razumevanju i poverenju između državnih organa i medijske zajednice. Sloboda medija i demokratija ne mogu postojati jedna bez druge. Samo stremeći ka medijskom okruženju u kojem je još više zastupljen pluralizam moći ćemo da koračamo ka društvu u kome novinari/ke mogu bezbedno i bez straha za bezbednost sebe i svojih porodica, da informišu građane o pitanjima od javnog značaja na profesionalan, objektivan i etički način. Trebalo bi da nam je svima stalo do ovih pitanja. Svi treba da podržimo korake koji vode ka boljem okruženju za rad medija i novinara, koji nekada mogu da budu i mali i spori. Nikada ne smemo koračati unazad, već se moramo okrenuti boljoj budućnosti, koja se stvara angažovanjem i posvećenošću.

Tekst je izašao u štampanom izdanju dnevnika Politika.

Share