Susret opozicije, svjetlost iz tame

Piše: Boško Jakšić

Odavno iz države u kojoj nacionalno-verski koncept decenijama guši građansko-sekularni nije stigla tako ohrabrujuća vest: opozicione stranke iz dva entiteta Bosne i Hercegovine dogovaraju usaglašen angažman u pripremi za opšte izbore 2022. “Izdaja”, uglas su povikali lideri tri nacionalne stranke koji sebe predstavljaju kao ekskluzivne zaštitnike Bošnjaka, Srba i Hrvata. Njihova iznuđena višetaborska paljba odmah je otvorila raspravu o tome ko je izdajnik, a ko zaštitnik nacionalnih interesa. Dogovor šest opozicionih stranaka, prvi te vrste, otvara sasvim nove perspektive iako na nivou zavnobihovske državnosti to ne bi značilo stvaranje neke ideološki koherentne opozicije. Opozicionari samo nameravaju da privuku birače političkim programima, što znači da se obraćaju Bošnjacima, Srbima, Hrvatima i drugima. Tako se stvaraju spone koje uvezuju Bosnu po linijama demokratskog građanskog društva.

SVE SUPROTNO

To je kvalitativna razlika u poređenju sa periodom od završetka rata kada su vladajuće tri nacionalne partije okupirale čitav politički prostor omogućavajući rast međuetničkih i međuverskih netrpeljivosti i onemogućavajući da BiH profunkcioniše kao normalna država.

Da bi nastala građanska Bosna, preduslov je eliminacija stranaka koje počivaju na nacionalnim osnovama. Oduvek sam smatrao da višepartijsko premrežavanje određenog prostora ima fuziono dejstvo: desnica, centar i levica bore se za vlast, ali svima je stalo da u slučaju pobede vlast vrše na celokupnom državnom prostoru. Političke partije deluju kao amalgam koji ljude spaja po ideološkim sličnostima, a tvrditi da su ideologije izumrle je besmislica. Sve suprotno od nacionalističkih partija i njihovog fisionog efekta: ukidaju ozbiljan politički život umesto koga nude pojednostavljeno svođenje birača samo na njihovo etničko poreklo ili veru – kategorije koje su dobili rođenjem, a ne slobodnim učešćem u političkom životu.

Navodno je sve zakuvao Mladen Ivanić, počasni predsednik Partije demokratskog progresa, rekavši u jednom intervjuu da bi bilo dobro da opozicione stranke iz Republike Srpske pronađu partnere u drugom entitetu. Prvo su predstavnici tri opozicione stranke RS-a na sastanku na Jahorini dogovorili zajednički nastup na izborima 2022. Ubrzo su se oglasili predsednici tri opozicione stranke iz Federacije najavom da bi BiH mogla dobiti “široku političku platformu na nivou cele države”. “Otvaraju se vrata za mogućnost pravljenja širokog bloka, platforme za izbore! Naša želja je da pružimo novu nadu, da vratimo šansu, da svako bude ponosan pripadnik svog naroda. Malo više Bosanac i Hercegovac! Da gradimo BiH”, izjavio je Nermin Nikšić, predsednik Socijaldemokratske partije BiH.

Počelo je okupljanje čiji je plan da se, uprkos ideološkim razlikama, usmere na borbu protiv korupcije, za obrazovanje, bolji život, ostanak mladih. Takav program podržava i predsednik Srpske demokratske stranke i bivši predsednik RS-a Mirko Šarović uz ogradu da “Imamo dosta razlika oko krupnih pitanja, to je uvek zamka za saradnju. Ako sarađujemo, ne znači da smo u savezu”. Dosad najpoznatiji pokušaj ujedinjenja političara i javnih ličnosti na nivou BiH bio je Pokret za promene u kome su delovali intelektualci iz svih naroda, ali i mnogi danas aktivni političari iz vladajućih i opozicionih stranaka. Kakva će biti sudbina novog pokušaja? Institucionalizovano ili ne, opoziciono partnerstvo ozbiljno je iznerviralo lidere Stranke demokratske akcije (SDA) u Sarajevu i Stranke nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) u Banjaluci, dok u Mostaru nema previše uzbuđenja pošto je Hrvatska demokratska zajednica BiH (HDZBiH) uspela da tokom godina demontira ili sebi privuče svaku važniju opoziciju.

Lider SDA Bakir Izetbegović ozbiljno je načet aferama i raspadom zdravstvenog sistema kojim, zvanično ili nezvanično, upravlja njegova supruga, pa u inicijativi opozicije vidi veliku opasnost. Socijaldemokratija u FBiH je jedina prava brana njegovom konceptu tronacionalne podele, a nije se kompromitovala u korupcijskim aferama ili sumnjivim političkim aranžmanima. Njeno širenje je “izdaja” Bosne, grmi Izetbegović dok preti novim ratom. Lider HDZBiH Dragan Čović ima svoje planove oko Herceg-Bosne, a opoziciono okupljanje ne ide u prilog njegovim očekivanjima o trećem entitetu u vreme konflikta sa Bošnjacima oko Izbornog zakona. Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik i lider SNSD-a odavno tvrdi da će Beograd i Banjaluka u budućnosti biti u jednoj državi pošto je to “prirodno, fer i pošteno”, i uporno brani tezu o “mirnom razlazu”. Dodik prepoznaje da okupljanje opozicije na nivou države ozbiljno ugrožava njegov separatistički projekat jer ta inicijativa direktno demantuje njegove reči da “u BiH nema nikakvog kohezionog elementa koji bi mogao da okupi konstitutivne narode” i da je “građansko uređenje apsolutno neprimenljivo u BiH”.

PRVI MOĆAN SAVEZNIK

Podvodi ga pod mrsku mu “unitarizaciju”, pokušava da “prodatu” opoziciju u RS-u ogadi zbog “naklonosti” prema Sarajevu, a moguće zajedničko delovanje opozicione šestorke vidi kao “pamet stranaca, američke ili britanske ambasade”. Moguće je da je Dodik i u pravu i da je inicijativa potekla negde iz inostranstva. Od koga? Svakako od snaga koje žele da se suprotstave klerikalnim, ksenofobnim nacionalističkim desničarima, anonimnim koautorima non-papera Janeza Janše. Grupa poslanika kritikuje EU oko evropskih integracija i reformskih procesa, što je pljuska šefu Delegacije EU u BiH, koga sumnjiče da blagonaklono gleda na antievropske predloge koji dolaze od HDZ-a, a podržava ih SNSD. Da li to znači da se Bosna aktuelizuje kao periferni evropski front na kome liberalna Evropa, uz očekivanu podršku administracije Joea Bidena, želi da zaustavi nalet desnice koja ponovo pokušava da promoviše etničku politiku?

U ovom pravcu već dugo razmišlja nemački političar Christian Schwarz-Schilling, nekadašnji visoki predstavnik i autor knjige “Proigrani mir u Bosni – evropski neuspeh na Balkanu”, koji tvrdi da se varaju oni koji misle da je Biden zaboravio BiH. Poruka je jasna: Zapad ne sme ponovo da toleriše dezintegrativne procese. Udružena BH opozicija mogla bi da bude prvi moćan saveznik. Antidot rastućem nacionalizmu i idejama o prekrajanju granica država Zapadnog Balkana koje neodoljivo podsećaju na 1990-e.
Okupljanje opozicije mnogo je više od političkog paktiranja. Ono deluje kao melem rastrzane zemlje. Kopanje po starim ranama neće Bosnu izlečiti od pandemije niti oporaviti ekonomiju.

Za sada nije poznato kad će tačno doći do prvog sastanka opozicionih lidera iz oba entiteta, kada će biti jasnije da li sadašnje najave BiH otvaraju novu šansu, novi početak zasnovan na približavanju nacija i pojedinaca, uz međusobno poštovanje i uvažavanje sopstvene tradicije jer nacionalno osećanje nije zločin, već duboka potreba i pojedinaca i zajednica.

Tekst je prenet sa portala Oslobođenje.