Rat svih protiv svih
Piše: Dragana Pejović
U prvih pet dana protesta, uglavnom ispred Narodne skupštine u Beogradu, ali i u drugim delovima zemlje, oko 30 novinara, snimatelja i foto-reportera bilo je napadnuto, povređeno, ometano u radu ili zastrašivano. Medijski radnici brzo su postali prve žrtve nasilja na protestima, sve dok nije počelo da se čini da su, ipak, veće žrtve slučajni prolaznici kojima se izgleda, ovih dana, napunio Centralni zatvor. Od svega nad čim se srpska javnost do pre neki dan zgražavala gledajući brutalnost američke i crnogorske policije prema demonstrantima, ostalo je da se oprobamo još samo u jednom – u hapšenju novinara u živom prenosu.
Do noći kada se dogodio do sada najteži među tim incidentima – napad policije na novinara agencije Beta Žikicu Stevanovića, koji je mirno primajući udarce pendreka uzvikivao da je novinar na zadatku – do tog, drugog dana protesta, incidenti su se rapidno nizali i hvatali zalet.
Vesti o razbijenim glavama, opremi, zaplenjenim telefonima, opendrečenim rukama, pljuštale su naročito prva tri dana demonstracija, kojima, ispostaviće se, mediji, od početka do ovog momenta, nisu bili ni tema ni motiv, kao što su bili dobrom broju skorijih protesta. U ovom kratkom momentu činilo se da su mediji nasilnicima kolateralna šteta za kojom ne vredi plakati. A u skladu sa odnosom i statusom koji se sistematski gradio godinama.
Kompletan članak potražite u novom broju NIN-a.
