Prijatelji sa nesporazumima

26. Jul 2021.
Amerikanci smatraju da Sjeverni tok 2 prijeti evropskoj energetskoj bezbjednosti, povećava zavisnost od ruskog gasa i Moskvi omogućava da politički pritiska ranjive države centralne i istočne Evrope.
bosko-jaksic-mcb
Boško Jakšić. Foto: Medija centar Beograd

Piše: Boško Jakšić

“Sjedinjene Države su se vratile. Evropa spremno čeka”, bile su reči predsednice Evropske komisije Ursule von der Leyen kada je Joe Biden postao 46. predsednik SAD-a. Bilo je to glasno olakšanje Evropljana posle četiri godine toksičnih odnosa sa Donaldom Trumpom koji je sa EU ušao u trgovinski rat, držao lekcije saveznicima iz NATO-a i otvoreno ponižavao evropske partnere ne trudeći se da prikrije lični animozitet prema Angeli Merkel.

EVROPLJANI I DALJE SUMNJIČAVI

Nemačka kancelarka uputila se prošle nedelje za Washington kako bi tokom prve posete otkako je Joe Biden ušao u Belu kuću proverila stanje prekoatlantskih odnosa. Njena 16-godišnja era pokriva četiri američka predsednika, a Biden je bio u prilici da se od nje oprosti pre nego što u septembru, posle nemačkih izbora, ode u političku penziju. “Nedostajaće mi da Vas vidim na našim samitima. Iskreno.”

Obostrano personalna toplina nije, međutim, ukinula dileme kako će dve zemlje u budućnosti pregovarati postojeća neslaganja. Američko-nemački odnosi su se promenili, moguće trajno. Amerikanci su otvoreno nezadovoljni odbijanjem Evrope da se bezuslovno pridruži strateškom udaljavanju SAD-a od Rusije i sve većem zaoštravanju prema Kini. Evropljani su i dalje sumnjičavi prema stabilnosti američke demokratije i pouzdanosti partnerstva, što je Biden samo delimično ublažio. Sa skepsom posmatraju kako se Washington okreće Aziji-Pacifiku. Kako će izgledati post-Merkel vreme, postaje manje važno od pitanja kako će u post-Merkel eri izgledati američka politika? Šta i ko dolazi posle Bidena, kako kaže Charles Kupchan sa Univerziteta Georgetown. Kako će se postaviti 74 miliona Amerikanaca koji su glasali za Trumpa?

Prijatelji sa nesporazumima, kako ih je opisao The Washington Post, složili su se da Rusiji ne sme da se dopusti da energiju koristi kao oružje, ali ne i oko svega što se tiče ključne tačke međusobnog nerazumevanja: gasovoda Severni tok 2. Projekat kojim će se ispod Baltika ruski gas dopremati do Nemačke izaziva snažan animozitet američkog predsednika koji deli sa svojim prethodnikom. Amerikanci smatraju da Severni tok 2 preti evropskoj energetskoj bezbednosti, povećava zavisnost od ruskog gasa i Moskvi omogućava da politički pritiska ranjive države centralne i istočne Evrope, posebno Ukrajinu. Iza politike stoji i želja SAD-a da prodaju sopstveni gas, a ne da Rusi za Evropu šalju 55 milijardi kubika gasa godišnje. Merkelova, s druge strane, godinama nije dopuštala da je poremete kritike projekta koje su dolazile iz njene partije, ali i iz EU. Posle aneksije Krima 2014, Poljska, baltičke države i vlast u Kijevu nisu nalazile opravdanje za gasovod koji Evropu čini energetski zavisnijom od Rusije, a Ukrajinu podložniju ucenama Moskve.

Za razliku od Trumpa, koji je odnose prema spoljnom svetu zasnivao na mantri “Amerika prvo”, Bidenu su potrebni snažni odnosi sa Nemačkom kao vodećom silom Evropske unije. U maju je, uprkos kritikama dela Kongresa, ukinuo sankcije kompanijama koje učestvuju u gradnji Severnog toka 2. Merkelova je u Washingtonu uzvratila nekim ustupcima, ali i dalje se potvrđuje da je većina nemačkih infrastrukturnih projekata poslednjih decenija imala visoku političku cenu. Rešena da svom nasledniku ne ostavi teret problema sa SAD-om, Merkelova nudi kompenzacije Ukrajini zbog gubitaka prihoda od tranzita ruskog gasa ili da investira milijarde za modernizaciju gasne mreže u zemlji koju Biden želi da vidi u NATO-u. Ključna poruka saglasnosti je da će Berlin reagovati ukoliko Rusija ne bude poštovala pravo Ukrajine kao tranzitne zemlje gasa.

Tenzija je spuštena, ali problem nije rešen jer Amerikanci ne odustaju od pritiska. Kancelarka u godinama do sada nije uspevala da ubedljivo objasni svoju poziciju, ali uz podršku socijaldemokrata nije odustajala pa je njena “ruska politika” stavljana pod znak pitanja doprinoseći slabljenju nemačkog uticaja u delovima EU. “Mnogi u EU su ljuti”, izjavio je Jean Asselborn, šef diplomatije Luxembourga, pošto je Merkelova najavila nameru da se prvi put od izbijanja ukrajinske krize sastane sa Vladimirom Putinom. Kakva je budućnost Severnog toka 2? Radovi na njegovoj konstrukciji su na samom kraju i uskoro će postati operativan. Koliko dugo će funkcionisati? Šta će uraditi nemački Zeleni koji će očekivano ući u novu nemačku Vladu, a poznati su kao odlučni protivnici gasovoda? U Nemačkoj prevladava jedan odgovor: ukoliko Putin pokuša da Severni tok 2 upotrebi protiv Ukrajine, projekat će biti blokiran. Iako bude završen.

Postoji još tačaka razlaza međusobnih interesa. Jedna od njih je Kina. Dok u SAD-u postoji opšti konsenzus za borbu protiv autoritarnog režima u Pekingu, Merkelova je poslednju godinu svoje vlasti iskoristila da produbi nemačko-kineske ekonomske veze i da krajem 2020. pokuša da progura veliki investicioni sporazum Kine i EU. Pod pritiskom Washingtona od sporazuma se odustalo, ali kancelarka je rešena da ne odustane od “merkeltilizma” ogromnih trgovinskih interesa. U SAD-u ima ocena da je nedostatak odlučnosti prema Kini mera pesimizma koji Merkelova ima prema sposobnosti EU i Nemačke da se oštrije konfrontira sa zemljom koja preti demokratskom poretku. Prošla su vremena kada je Merkelova 2007. primala Dalaj Lamu ne obazirući se na bes zvaničnog Pekinga. Tokom svojih ranijih poseta Kini nije se ustručavala da pokrene pitanje ljudskih prava i da poseti aktiviste i disidentske advokate. Poslednjih godina stvari su se promenile. Za razliku od svog prehodnika Gerharda Schrödera koji je kod Putina poziciju dobro unovčio kao predsednik Severnog toka 2, Merkelova nije vođena ličnim koristima, već brigom za opstanak kompanija poput Volkswagena i Daimlera koje su postale ozbiljno zavisne od kineskog tržišta.

BRAK IZMEĐU DVE VELIKE PORODICE

Biden je nepopustljiv pa se Merkelova pridružila kritikama Pekinga zbog kršenja ljudskih prava muslimanske zajednice Ujgura u provinciji Xinjiang i po Hong Kongu, ali bi da po svaku cenu izbegne opredeljivanje po formuli ili-ili: ili SAD ili Kina.
Dok je Merkelova u Washingtonu insistirala na neophodnosti saradnje sa komunističkim režimom oko globalnih pitanja, poput klimatskih promena, Biden je optuživao Peking za izazivanje pandemije Covid-19. Sve se završilo dogovorom o nastavku koordinacije, ali jasno je da su stavovi ostali značajno udaljeni. Severni tok 2, Rusija, Kina. Možda je najbolji opis transatlantskih odnosa u časopisu Foregn Policy dao Michael Hirsh: “75-godišnja veza između Sjedinjenih Država i posleratne Evrope pomalo liči na tradicionalni dogovoreni brak između dve velike porodice: ispunjen je napetostima, pretnjama otuđenja, povremenim spoljnim vezama (sa Kinom i Rusijom) i, s vremena ne vreme, zlostavljanjem supružnika (Trump), ali iznenađenja je malo. Razvod je nezamisliv”.

Tekst je prenet sa portala Oslobođenje.

Share