Kurepina kuća

Na skupu su o životu, naučnom i pedagoškom radu Đure Kurepe govorili njegovi studenti i poslediplomci, nedavno preminuli akademik Aleksandar Ivić i profesori Matematičkog fakulteta: akademik Miodrag Mateljević, Žarko Mijajlović i Aleksandar Lipkovski. Verovatno potaknut ovim događajem i činjenicom da moja porodica vodi poreklo sa Banije, odakle je i profesor Kurepa, obišao sam leta 2014. Kurepinu kuću u Majskom Poljanama pokraj Gline, u nameri da ovu napuštenu kuću fotografišem i pokušam da pokrenem inicijativu da se, ako ne i obnovi, kuća makar obeleži tablom na kojoj bi pisalo da je u njoj rođen Đuro Kurepa, kao i njegov sinovac Svetozar Kurepa, takođe istaknuti matematičar, profesor emeritus Sveučilišta u Zagrebu. Inicijativa, nažalost, nije urodila plodom. U međuvremenu, krajem decembra 2020. Baniju je pogodio katastrofalni zemljotres u kojem su teško stradali gradovi Sisak, Petrinja i Glina, kao i okolna sela. Od sedmoro poginulih u zemljotresu, petoro ih je stradalo u Majskim Poljanama. Kuće, većinom napuštene u Oluji 1995. godine, nagrižene zubom vremena, srušile su se kao kule od karata.  Stradala je tako i Kurepina kuća, koju sam uspeo ponovo da obiđem tek ovog leta.

Đuro, odnosno Đurađ (ime je promenio za vreme Drugog svetskog rata), Kurepa rodio se 1907. godine kao četrnaesto, poslednje dete u porodici Radeta i Anđelije (rođ. Mraković) Kurepa. Osnovu i srednju školu pohađao je u Majskim Poljanama, Glini i Križevcima, nakon čega upisuje studije matematike i fizike na Sveučilištu u Zagrebu, gde je diplomirao 1931. U periodu 1932-1935. boravi u Parizu. Doktorsku disertaciju odbranio je 1935. godine na Sorboni. Sledi period usavršavanja u Varšavi i Parizu, nakon čega se vraća u Zagreb, gde je 1938. izabran za docenta na Filozofskom fakultetu. U Zagrebu Kurepa ostaje za vreme rata i u posleratnom perodu (za redovnog profesora izabran je 1948. godine), sve do prelaska na Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Beogradu 1965. godine. Profesor Kurepa bio je svetski priznat matematičar. Sarađivao je i sretao se sa brojnim istaknutim matematičarima i istraživačima iz drugih oblasti, poput Kurta Gedela, Alberta Ajnštajna ili Nikole Tesle, koga je posebno cenio. Tokom karijere boravio je na Harvardu, Univeritetu u Čikagu, Univerzitetu Kalifornije u Berkliju i Los Anđelesu, Prinstonu, Univerzitetu Kolumbija u Njujorku i dr. Bio je član Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, Akademije nauka Bosne i Hercegovine i Srpske akademije nauka i umetnosti, predsednik više strukovnih društava, pokretač i urednik naučnih časopisa. Dao je značajan doprinos teoriji skupova, algebri i teoriji brojeva, kao i topologiji. U matematiku je uveo pojam levog faktorijela, a pozajmio je ime Kurepinoj hipotezi, Kurepinom drvetu, Kurepinom kontinuumu. Nije zanemarljiv ni njegov pedagoški i rad na naučnom podmlatku, kako u Zagrebu, tako i u Beogradu. Bio je mentor ili član komisija više od stotinu magistarskih teza ili doktorskih disertacija, između ostalih i akademika mlađe generacije, Aleksandra lvića i Steve Todorčevića.

Đuro Kurepa nije bio jedini istaknuti naučnik u svojoj familiji. Gen za matematiku i prirodne nauke očigledno je prisutan kroz generacije Kurepa. Legenda kaže da je neki njihov predak za zabavu, u lokalnoj kafani, napamet množio i delio troznamenkaste i četveroznamenkaste brojeve. Đuro je posebno bio blizak sa braćom Milanom i Vasiljem. Milan je imao tri sina, Božidara, Nikolu i Svetozara Kurepu (1929-2010). Božidar je kao komunista i pripadnik pokreta otpora obešen u Zagrebu pred kraj Drugog svetskog rata, Nikola je kao partizan preživeo Sutjesku, da bi preminuo ubrzo nakon rata, dok je najmlađi Sveto završio partizansku gimnaziju, potom studije matematike na Sveučilištu u Zagrebu i kasnije postao profesor i jedan od vodećih posleratnih zagrebačkih matematičara, poznat po naučnom i, posebno, pedagoškom radu (autor je nekoliko univerzitetskih udžbenika). Vasiljev sin Milan Kurepa (1933-2000), rođen u Bačkoj Palanci, bio je ugledni beogradski atomski fizičar, profesor Univerziteta u Beogradu i dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti. I tu se lista naučnika koje je neposredno ili posredno iznedrila Kurepina kuća ne završava. Milanova kćerka Jasmina Kurepa je molekularni biolog, doktorirala je u Belgiji. Svetozareva kćerka Aleksandra je matematičarka doktorirala u SAD, gde danas živi i radi, kao i Svetozarev sin Zoran, doktor medicinskih nauka. Nedavno je doktorirao i Aleksandrin sin Andrej. Đurin sin magistar Jurij-Arhimed Kurepa je takođe matematičar, asistent na Vojnoj akademiji u Beogradu.

U trenutku kada na Baniji postoje ljudu ostali bez doma koji još uvek žive u kontejnerima i kamp-kućicama, teško je pisati i apelovati na nadležne i zainteresovane da se i za Kurepinu kuću nađe mesto u obnovi, ali nadam se da će se u doglednoj budućnosti i to desiti. Sa stanovišta očuvanja kulture Srba u Hrvatskoj, ovo kuća svakako zaslužuje da se nađe ciglu uz ciglu sa obnovljenom rodnom kućom Milutina Milankovića u Dalju, rodnom kućom Nikole Tesle, odnosno memorijalnim centrom u Smiljanu ili Kulom Janković Stojana u Islamu Grčkom, koja je u vlasništvu potomaka Vladana Desnice.

Dr Bojan Arbutina
vanredni profesor,
šef Katedre za astronomiju
Matematičkog fakulteta
Univerziteta u Beogradu