Jednoumlje vodi u propast

Piše Boško Jakšić

Deluje kao protivprirodni blud nad umom. Zašto bi svi Srbi sa Kosova, ama baš svi, trebalo da se postroje u kolonu i na vanrednim parlamentarnim izborima 6. oktobra glasaju isključivo za Srpsku listu?
Takvim jednoumljem, koje se niko i ne usuđuje da nametne Srbima van Kosova, može da se pohvali samo Kim Džong Un čiji kandidati pobeđuju sa 99,99 odsto dobijenih glasova. Zašto Beograd deo Kosova pretvara u Severnu Koreju?
Ponovo su na snazi mehanizmi koje je koristio Slobodan Milošević: svesti ljude na jedan jedini identitet – nacionalni. Kada se pomrači sve ostalo, sve ide lakše. Manipulacije u kombinaciji sa strahom prolaze.
Dokle marginalizacija svih koji su sopstveni identitet, sem onog stečenog rođenjem – etničkog, verskog – dopunjavali čitavog života ne dopuštajući da budu svedeni samo na jednu „suštinu”? Onih koji imaju mnoge sastavne delove ličnosti, a ne jedan, kako im zapovedaju. Onih čiji je identitet sačinjen od mnoštva elemenata koji se ne ograničavaju na podatke zabeležene u matičnim knjigama.
Kosovski Srbi su tako nov primer opitnih kunića u političkoj laboratoriji stvaranja uniformnog društva u kome je srpstvo svje i svja. Voleo bi režim da stvari tako funkcionišu i širom Srbije, ali to već teže ide. Veći je broj neposlušnih koji se ne plaše kada ih etiketiraju kao „izdajnike”, „otpadnike”, „nepatriote”.
Direktor nadležne kancelarije za KiM ima objašnjenje: „To nisu izbori na kojima se odlučuje između više stranaka, kao klasično u centralnoj Srbiji gde možemo da se delimo na hiljadu i jedan način, ovde prema Albancima moramo da budemo monolitni, da se okupimo oko Srpske liste”.
Monolitni u frontu protiv Albanaca! Kako onda da dođe do normalizacije, kako do priželjkivanog saživota predstavnika dve etničke zajednice? Ako Beograd ohrabruje Srbe da ostanu na svojim istorijskim ognjištima, zašto ih postrojava? Čijim interesima služi Srpska lista: Beograda ili Srba sa KiM?
Srpska lista (SL) treba da učestvuje na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima na Kosovu kako bi „pobedila i izborila se za interese Srba”, poručuje Aleksandar Vučić. Glasanje za SL proglašeno je za meru „jedinstva i sloge” sa Beogradom, kao da oni iz Gračanice žive na Vračaru a oni iz Goraždevca na Zvezdari.
Sumnjam da Lista zastupa stavove, mišljenja i opredeljenja svih kosovskih Srba. Zašto bi jedina bila „dovoljno srpska”? Bilo bi protivno zdravoj pameti ne pretpostaviti da ima ljudi što rešenja svog života i statusa vide drukčije od kilometrima udaljenih političara u Beogradu koji bi da kosovske Srbe drže u gvozdenom zagrljaju.
Aktuelna srpska vlast ima svoje razloge zašto tako zdušno podržava Srpsku listu
U Beogradu tvrde da na Kosovu postoje Srbi „koji bi želeli da razvale srpske interese u južnoj srpskoj pokrajini”, kako kaže Vučić. Ko su ti ljudi? Ko su Srbi koji su od stranaca „po kafanama” dobijali novac da bi se kandidovali protiv Srpske liste? Da li su na platnom spisku Prištine, kao što su bili poslanici Srpske liste koji su podržavali vladu Ramuša Haradinaja?
Ima ih koji ne pristaju na jednoumlje, svedoči Rada Trajković koja najavljuje da će novoformirana koalicija izaći na izbore i učestvovati u „teškoj i neravnopravnoj borbi”. Ne protiv većinskih Albanaca, kako bi neko mogao da pomisli, već protiv Srpske liste. Ambasadori zemalja Kvinte traže prestanak zastrašivanja srpskih birača koji se ne svrstavaju uz SL.
Kosovom vladaju klanovi, nepotizam, zastrašivanje, pritisci na medije, reketiranje, kriminal, endemska korupcija, pranje novca, narko-biznis i ljudski trafiking, a izbori su prilika za dekriminalizaciju društva. To je,, po logici stvari, šansa i za dekriminalizaciju oblasti u kojima žive Srbi, ali o takvoj agendi se ne priča.
Umesto toga, vlasti u Beogradu ratuju sa „neposlušnim Srbima” sa Kosova? Zašto toliko rizikuju – jer ukoliko se ispostavi da njeni favoriti pritiskaju birače, prete im oko radnih mesta, kupuju glasova i obećavaju javne funkcije – onda odgovornost pada na Beograd a ne na izvođače radova u Kosovskoj Mitrovici.
Kakva je priroda tih spona? Patriotska? Teško. Ideološka? Možda, pod uslovom da se pragmatizam prihvati kao jedina vladajuća ideologa. Interesna? Treba samo pratiti tokove novca.
Ako se, s mnogo razloga, formiranje nove koalicione većine posle izbora vezuje za kupoprodaje glasova poslanika, gde će tu biti Srpska lista? Da li će učestvovati u „poslovnim aranžmanima” čime će kako albanske tako i srpske birače gurati sve dublje u stanje apatije?
Srpska lista bi mogla glasnije da postavlja pitanje zašto do sada nije podignuta nijedna optužnica Specijalnog suda i Specijalnog tužilaštva u Hagu? Da li se plaše sopstvenog kredibiliteta kada aklamacijom za predsednika biraju Milana Radoičića (što je on odbio)? Čoveka koji „nije cvećka” (Vučić) baš za predsednika!
Kosovski Albanci dobijaju priliku da se slobodno izjasne. To što većina podržava Pokret Samoopredeljenje Albina Kurtija govori o tome šta misle o vlastima u Prištini. Kosovskim Srbima se takva mogućnost uskraćuje. Oni izlaze na referendum o Srpskoj listi, o Vučiću i Đuriću, ne na slobodne izbore.
Koncept jedinstva i monolitnosti kosovskih Srba koji promovišu vlasti u Beogradu je isti kao i u matici: Srbi, okupite se oko SNS-a i njegovog vođe. Svako drugo „jedinstvo” je „izdaja”.
Jednoumlje koje je ambicija vlasti vodi u propast. Svaka vrsta opresije je znak slabosti a ne snage. Politička moć koja počiva na neslobodama je neko vreme zavodljiva, ali na kraju sve se završi isto.

Tekst prenet sa portala Politika