Jedan „sjajan“ budžet i dva pitanja

Piše: Rodoljub Šabić, Peščanik

Prva vest je usvajanje budžeta Beograda za narednu 2020. godinu. Bila je to, u odsustvu uobičajeno nevidljivog gradonačelnika, još jedna prilika da njegov već famozni zamenik ponudi javnosti mnoštvo „zanimljivih“ informacija i „objašnjenja“.

Tako smo uz informaciju da je Beograd dobio budžet od oko milijardu i 206 miliona evra dobili i ocenu da je „najveći u istoriji“. Uz to, dodatno smo informisani o „stalnom rastu“ svih gradskih prihoda, po baš svim osnovama. Ti su prihodi veći kako od poreza na dohodak „zbog velikog rasta plata“ tako i od poreza na imovinu, a veći su i prihodi iz dobiti javnih preduzeća.

Štaviše, kreatori budžeta bili su, po rečima zamenika, u poziciji da bez problema planiraju i budžetski deficit (3,37%) budući da, kako je zamenik „objasnio“, to „u suštini nije deficit“ jer grad „završava 2019. sa suficitom koji će to sve pokriti“. Ukratko, veće plate, veća imovina građana, uspešno poslovanje javnih preduzeća, racionalno raspolaganje budžetom od strane gradske vlasti, sve same sjajne informacije.

Druga vest se takođe odnosi na „prihode“ Beograda. Ali „mali“ problem sa njom je to što ju je teško, tačnije nemoguće dovesti u logičan sklad sa prethodno navedenim „sjajnim“ informacijama.

Reč je o vesti da je Vlada Srbije, pre par dana, iz budžetske rezerve dodelila Beogradu 300 miliona dinara!

Zbog eventualno neinformisanih treba reći da to nije prvi put, to jest da je vlast Beograda u više navrata tražila i dobijala vrlo značajna sredstva iz budžetske rezerve.

Znajući ukupnu situaciju u lokalnim samoupravama Srbije i potrebe mnogih, mnogo siromašnijih da im se pomogne, gotovo svaka od tih dodela je neminovno izazivala dileme u pogledu pravičnosti i opravdanosti. Ali, dakle, (ne)pravične ili (ne)opravdane, svejedno, ovakve intervencije Vlade na poziv gradskih vlasti nisu ni do sada bile retkost.

Ipak, trenutak u kome gradska vlast dobija ovih 300 miliona, zbog poklapanja sa usvajanjem budžeta grada „najvećeg u istoriji“, propraćenog gomilom pomenutih „sjajnih“ vesti o fiskalnim prilikama u gradu, ovu poslednju dodelu čini bukvalno tragikomičnom.

Da i ne pominjemo da je samo mesec dana pre ovih 300 miliona gradska vlast Beograda tražila iz republičke budžetske rezerve skromnih 16,5 miliona dinara. I dobila ih, kao i nešto malo pre toga 220 miliona. I par meseci pre toga 250 miliona, da ne idemo dalje unazad.

Ako znamo da se sredstva iz republičke budžetske reserve, po Zakonu o budžetskom sistemu (čl. 69), mogu samo izuzetno koristiti za izvršavanje obaveza budžeta lokalnih vlasti usled smanjenog obima prihoda budžeta lokalne vlasti i drugih razloga koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti, prosto se nameću bar dva pitanja.

Da li Vlada ovakvim raspolaganjima krši zakon? Ili gradska vlast obmanjuje javnost?

Pozitivan odgovor i na jedno od ova dva pitanja ukazuje na ozbiljan problem, što je razlog za više nego ozbiljnu zabrinutost. A u našem „slučaju“, gotovo je izvesno – pozitivni su odgovori na oba.

Autor je advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Tekst je prenet sa portala Peščanik.