Greta, klima i mi

Piše Branimir Brkljač

Priznajte, čim ste videli naslov teksta znali ste o kojoj Greti se radi i šta je tema. Odmah da kažem da ste samo delimično u pravu. Tačno je da je u pitanju Greta Tunberg, 16-godišnja Šveđanka koja je pre malo više od godinu dana počela svoju kampanju za zaštitu planete Zemlje, tako što je svakog petka izostajala iz škole i sama stajala ispred švedskog parlamenta u znak protesta zbog toga što se ništa ozbiljno ne radi za zaustavljanje negativnih procesa klimatskih promena uslovljenih ljudskom aktivnošću. Ali, niste u pravu ako mislite da je tema teksta klimatske promene i šta visokouvaženi pisac ovih redova ima da kaže na tu temu.

Ali, pođimo redom. Zaista je teško danas naći nekog ko ne zna ko je Greta Tunberg. U početku potpuno sama, danas je sveprisutno lice i ime na svim medijskim platformama. Postala je globalni simbol borbe za spas Zemlje od razornih posledica ljudskog nemara koji je doveo do ugrožavanja opstanka same planete. Tako je mlada i do juče nepoznata aktivistikinja Greta Tunberg postala jednostavno Greta.

Vrlo dobro se to moglo videti i kroz medijsku pažnju koju je izazvalo njeno učešće na ovogodišnjem samitu Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Njujorku, koji je održan u vreme redovnog godišnjeg zasedanja Generalne skupštine UN. Njen govor pred svetskim liderima u kome je borbu za sprečavanje zaustavljanje negativnih klimatskih promena postavila i u kontekst generacijskog jaza, bila je vest dana širom sveta. Rečenica iz tog govora, „Kako se usuđujete”, bila je ukomponovana u najveći broj naslova i najava uz koje je ta vest objavljena.

Ubrzo su usledile višenedeljne medijske špekulacije o tome hoće li ili neće Greta dobiti Nobelovu nagradu za mir. Objavljivane su i kvote na kladionicama po kojima je Greta bila u velikoj prednosti pred drugim kandidatima. Na momente je bilo i pomalo navijačke atmosfere – ko je za, a ko protiv toga da Greta dobije nagradu. Na kraju, Greta nije dobila Nobela (a ko ga je dobio, ne znam tačno, morao bih da izguglam), ali nema veze, mlada je, biće još prilike. Bilo kako bilo, Greta je postala popularna. Postala je zvezda. Posle Njujorka i SAD nastavlja svoju severnoameričku turneju po Kanadi, gde će učestvovati na protestnim okupljanjima protiv klimatskih promena u više kanadskih gradova. A pre neki dan su iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu saopštili da su jednom malom insektu dali ime po mladoj aktivistkinji „nelloptodes gretae”, kao znak priznanja za njen doprinos podizanju svesti o ekološkim pitanjima. Ovaj insekt je dužine manje od jednog milimetra i nema oči, a ni krila.

Bez ikakve sumnje, Greta je postala globalni brend. I to je naša današnja tema. Jer tu počinje problem. Brend Greta nije isto što i klimatska aktivistkinja Greta Tunberg. Brend je tržišna kategorija i on funkcioniše po tržišnim zakonitostima. Proizvod kao brend ima kupce, čovek-brend ima fanove, a cilj svakog brenda je graditi i jačati lojalnost. Jedan od mehanizama kojim se to postiže je i otvaranje kontroverznih tema u vezi sa brendom, koje onda zahtevaju svrstavanje za i protiv, čime se oni koji su „za” dodatno vezuju za brend.
Uzmimo sada primer brenda Greta u tom kontekstu. Medijsko nagađanje oko toga hoće li Greta dobiti Nobelovu nagradu ili ne je bila tek jedna od tih kontroverzi. Vrlo prisutna tema kada se piše i govori o Greti je i njen Aspergerov sindrom koji je forma autizma, što bi valjda trebalo da bude argument za one protiv, da ona nema legitimitet i pravo da govori o tome šta govori. Onda je tu tema njenih roditelja i rasprava o tome da li je oni i koliko podržavaju ili samo (zlo)upotrebljavaju njenu popularnost za svoje lične interese. Veliki medijski eho je imao i autorski tekst Džeremi Klarksona, nekadašnjeg voditelja televizijske emisije Top Gear, u jednom britanskom tabloidu u kome je on Gretu nazvao razmaženim derištem, poručio joj da bi bolje bilo da zaveže i bude samo dobra devojčica. Naravno da ni Tramp nije propustio priliku da se oglasi, pa je cinično tvitnuo kako vidi da je Greta dobra devojčica pred kojom je svetla budućnost. Poslednja u nizu ovakvih vesti je ona da je mural sa likom Grete Tunberg postavljen u kanadskom Edmontonu uoči njenog dolaska u ovaj grad, oskrnavljen sprej-porukom da ih ona ne uči kako treba da se živi.

Odjednom, umesto razornih posledica klimatskih promena i potrebe da se nešto odmah u vezi sa tim preduzme, sada kada se pomene Greta vrlo često neke sasvim druge teme počinju da preovlađuju. Ono što je posebno zabrinjavajuće je da sve to drugo nema veze sa temom koju je Greta dok je još samo bila učenica Greta Tunberg pokrenula. To kako je njen aktivizam u današnjem medijskom okruženju zloupotrebljen, jeste razlog za brigu, jer preti da ukrade i kompromituje temu koju je pokrenula.

Klimatska kriza koja bukvalno dovodi u pitanje opstanak života na ovoj planeti je globalni problem, koji se samo na globalnom nivou može rešavati. A da bi se uopšte moglo pristupiti njegovom rešavanju, potrebno je da postoje globalni sistem i mehanizmi kroz koji takav jedan problem uopšte može pravilno da se definiše i onda rešava. A toga nema. Jer, sistem u kome ljudska zajednica na toj planeti danas živi nije globalan, već je razdrobljen i definisan partikularnim interesima kapitala na kojima počiva moć i uticaj vladajućih elita. Upravo zato, i pored nespornih i naučno dokazanih činjenica da kao vrsta ubrzano idemo ka propasti i nestanku, suštinski se ništa ne događa. A ne događa se, jer ne postoji interes da se postojeći svetski poredak menja. Svetom danas upravljaju oni kojima su zarada i profit, odnosno vlast i moć na prvom mestu. Njih ne zanima šta će biti za sto godina, to ionako nije njihov problem, pa dakle koga briga. Da citiramo ovde Gretu Tunberg: „Ukrali ste moje snove i moje detinjstvo vašim praznim rečima… Nalazimo se na početku masovnog izumiranja i sve što vi možete da kažete o tome su novac i bajke o večnom ekonomskom rastu – kako se usuđujete!”

Nekada su nezgodne teme ili ignorisane i sklanjane pod tepih, ili zabranjivane, a njeni nosioci zatvarani i kažnjavani. Danas je na sceni drugačiji pristup. Nezgodne teme se estradizuju i, na taj način, banalizuju. Izostanak stvarnog bavljenja ovim problemima zamenjuje se prividom i kreiranjem iluzije da se na tom planu nešto radi. Tako su i klimatske promene, kao tema, u velikoj meri postale deo globalnog političkog šou biznisa. Skoro da nema političara koji u nekom svom govoru neće pomenuti klimatske promene i istaći pri tome kako će se i tom temom pozabaviti. Pri tome je to vrlo zahvalna tema. Globalno je popularna, dosta je tih fraza koje dobro zvuče a ništa ne znače, a što je najvažnije u današnjem kontekstu niko ne može biti pozovan na konkretnu odgovornost, jer, božemoj, u pitanju je globalni problem koji svi zajedno moramo da rešavamo.

Sve ovo podseća na izreku koja se pripisuje nekom ciniku u vreme zatona austrougarskog carstva: „Situacija je katastrofalna, ali još uvek nije ozbiljna.”

Možda zvuči duhovito, ali nije smešno.

Tekst preuzet sa bloga Iskusni početnik