Dejan Ilić – Zloupotreba i poslednji dani (VIDEO)

Autor: Dejan Ilić, Izvor: Pešanik

Iako se to dugo najavljivalo, iako su čitavu stvar najavljivali iz samog vrha režima, teško je bilo poverovati da će se zaista usuditi da u policiju na razgovor pozovu rektora Univerziteta u Beogradu. Pri tom, „razgovor“ je ovde eufemizam: namerno se stvara utisak da rektor zapravo ne ide na razgovor u svojstvu građanina, nego da će biti saslušan kao osumnjičeni. Dakle, desilo se.

Dok zabrinuti čitalac ide kroz redove na ovoj strani, stojim u Bulevaru Zorana Đinđića, ispred broja 104. Jeste, tu je policijska stanica u kojoj se, dok stojim ispred nje, nalazi rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić. Đokića su policajci pozvali na „razgovor“ o zloupotrebi službenog položaja.

Pored mene bi, sada, trebalo da stoje i svi moji ukućani: tako smo se dogovorili, da svi budemo tamo, jer mislimo da je to veoma važno, da je događaj dramatičan i da simbolično predstavlja početak nove faze napada na Univerzitet u Beogradu i ostale domaće univerzitete.

Sad mogu samo da se nadam da tamo ne stojimo sami: Mreža akademske solidarnosti i studenti pozvali su sve da dođu u Bulevar. Čitalac pak već zna koliko nas je ovde, jer ako nije kod broja 104, sigurno prati šta se događa. Tome je tako jer i čitalac zna da je poziv rektoru da bude saslušan presedan, da se u razumnim političkim zajednicama to ne radi, da je ovo gruba i glupa demonstracija sile bez ijednog osnova u zakonu.

Režim bi da zaplaši sve redom, bilo tako što će se iživljavati nad nasumično izabranim osobama, bilo tako što će za metu birati osobe od ugleda na simbolično izuzetno važnim mestima, kao što je mesto rektora.

Čitalac i ja znamo, moramo siledžiji pokazati da nas nije uplašio – to je jedini način da ga zaustavimo. Rezon režima je providno podao: pošto ne zna kako da se nosi sa studentima, režim bira rektora, dekane i profesore kao sekundarne mete. Više puta smo iz redova režima čuli da rektor, dekani i profesori stoje iza pobune studenata i žitelja Srbije uopšte: sve su to oni zamislili, a studenti su samo poslušni izvođači. To je gnusna laž.

Znaju i stari i novi ministri prosvete da nije tako. Ali, ta laž je zgodna da se vrši pritisak na rektora i ostale, kad već ne mogu da se direktno pritisnu studenti. Režim je nudio dve alternative akademskim radnicima: ili da budu kolaboranti, da prijavljuju studente ili pozivaju policiju na fakultet (videli smo da je to u Nišu prošlo), ili da budu izloženi gonjenju kao osumnjičeni za pobunu – na to se misli kada se rektor poziva u policiju zbog zloupotrebe službenog položaja.

Da u ovom režimu sede Marsovci, nekako bismo i razumeli te gluposti, umeli bismo da ih objasnimo. Ali, kao i mi, tekući režim zna – nijedna vlast u Srbiji, otkad postoji Univerzitet, a to je sad već mnogo više od veka, nije zaista poštovala njegovu autonomiju, ali je nije, barem ne do sada (dobro, jeste dvaput), ni otvoreno gazila. Ta fina kontrola ostvarivala se preko mreže režimskih ljudi koji su ujedno bili i akademski radnici.

Ne treba sumnjati da je i sad tako: to nam jasno pokazuju i neki novi ministri, kao i poneki rektor, dekan ili profesor. Uprkos ponašanju tih kolaboranata, uprkos njihovim pokušajima da zaustave studente, imali smo proteste doslovno na svim domaćim univerzitetima i fakultetima. Ako ništa drugo, to govori jednu stvar – ova pobuna autentično je studentska stvar. Pritiskati profesore, pretiti im, ucenjivati ih, stoga neće dati nikakav rezultat. Ali, hajde sad ti to objasni Vučiću.

Drugo, pritiskom na rektora, dekane i profesore, te pretnjama da će oni biti sklonjeni sa svojih mesta, takođe se ništa ne postiže. Sve i kad bi režim zaista pomislio da to uradi (mada, upravo gledamo, oni ne znaju za granice), za to je potrebno najmanje nekoliko meseci. Režim to vreme nema. Dakle, u svakom smislu, držati rektora u policiji – besmisleno je.

Pa zašto onda režim to radi? Zato što misli da naspram sebe ima kukavice kao što su kukavice i u redovima režima. Da će na pomen policije i saslušanja, klecnuti noge rektoru, dekanima i profesorima. Pobogu, pa nisu ovi na vlasti Gestapo. Ili oni misle da jesu, baš to, okupaciona vlast, sa svojom okupacionom policijom i sudovima. Pa dobro, to je njihov problem, kako oni sebe žele da vide. A naše je da pružimo otpor okupatoru. Tako je, sloboda narodu.

Tekst je prenet sa portala Pešanik.