Biljana Srbljanović – Udarac sekirom

Piše: Biljana Srbljanović

Pogrešio je i što je svoje reči o zaražavanju doktora tokom kafenisanja, pokušao da ublaži navodnim drugim delom izjave, za koji kaže da glasi “izuzetno je malo verovatno da se neko od preminulih lekara baš na taj način (na kafe pauzi) zarazio”, je reči ne postoji na snimku. Pogrešio je i što je, ako je zaista tako malo verovatno, te navodne pauze za kafu uopšte i navodio kao jedan od izvora zaraze sa smrtnim ishodom ljudi koji bukvalno ginu pokušavajući da nas spasu od nas.

O problemu nedovoljne zaštite lekara i celokupnog medicinskog osoblja, o tome kako se u Batajnicu, pod radnom obavezom, šalju sve mladji i mladji doktori, potpuno nerelevantnih specijalizacija, bez iskustva i neke vrste profesionalne zrelosti za ovakvu vrstu paklene epidemije, sa kojom ni stariji i stručniji lekari ne znaju do kraja kako da se bore, mora javno da se govori, ali ne ovako. Moramo imati i novinara i sagovornika koji smireno, stručno, na činjenicama zasnovano, otvaraju ovu temu i nikako ne sme tim kolokvijalnim spekulacijama samo još dodatno širi nepoverenje u zdravstveni sistem.

Kada se Kon pita koliko je medju umrlim lekarima bilo zubara, koliko je bilo onih koji se nisu na vreme lečili, koliko onih drugih specijalnosti, koji nisu bili u crvenim zonama, sve je to potpuno, potpuno pogrešno. Jer i zubari, i oni koji ne leče u kovid bolnicama, i dalje rade u zdravstvenom sistemu ove zemlje, i dalje se svakodnevno susreću sa pacijentima, i dalje su nedovoljno zaštićeni od virusa koji im ti pacijenti nose i dalje umiru kao doktori zaraženi dok su lečili nekog.

U ovom intervjuu nema ni jednog vrednog pitanja ili odgovora, zapravo je upadljivo odsustvo pitanja, u ćutanju novinarke se prosto “čuje” koliko je i njoj jasno da pogrešnim odgovorima dobija zlata vredan materijal za pravi “hatchet job” kako Englezi zovu tu vrstu novinarstva koja ne donosi nikakvu vrednost, nego postaje ekskluzivni materijal sam po sebi vredan samo za jedno – za udarac sekirom u sagovornika, za tranžiranje njegovog integriteta i kredibiliteta, za jedno veliko mućenje vode koje, unapred se zna, uvek izaziva stampedo stravičnih reakcija po mrežama, ali i povećava tiraž, saobraćaj na portalu, poznatost i vidljivost medija i samih novinara koji na taj način rade.

Mi, kao javnost, nismo dobili ništa: nemamo ni jedan odgovor na važna pitanja, ali imamo stampedo mržnje, uvreda, poziva na ubistvo Kona, čak i potpuno neprihvatljive nastupe kolega koji mu, plačući na televiziji, istovremeno šalju strahovite pretnje. Doktor Panić, vodja sindikata lekara, na primer, preti Konu “osudjeničkom stolicom”, šta god da je to (valjda neko sudjenje pro forma, jer si osudjen unapred). Isti doktor Panić koji se nedavno, iz političkih razloga, podsmevao baš pacijentu u crvenoj zoni baš covid bolnice, Čedomiru Jovanoviću, insinuirajući da ovaj laže da je bolestan i da ima lažnu infuziju u ruci, pa kad su mu se činjenicama suprotstavile medicinske sestre, anesteziolozi i tehničari, agresivno je zahtevao njihova imena, brojeve licenci, uz reči da “Svaki postupak na “mreži” ostaje zapamćen… Ako razumete?” što je, za mene, i bukvalna najava odmazde.

Ukratko, Kon je rekao gomilu uvredljivih aproksimacija u  jednom neozbiljnom telefonskom intervjuu kojim je, hteo on to ili ne, relativizovao razmere tragedije. Doktori su se, s pravom, pobunili i uvredili, svi oni koji ni vodu ne piju po dvanaest sati u vakumu skafandera, jer nemaju ni kako da mokre, a kamoli da kafenišu i zbog toga posle umru. Medij koji je taj razgovor opremio i objavio, ništa nije slagao, ali je sve pogrešno uradio. Taj tabloidni sadržaj ne donosi nikavu vrednost, ne daje odgovor ni na jedno pitanje, pitanja čak ni nema, ima navlačenja i zluradog trljanja ruku što se dobio ekskluzivni materijal teškog ulupavanja ličnosti na koju je permanentno otvorena sezona lova, tako da apsolutno ništa ne košta da ga još neko šutne. Iživljavanje napujdanih ljudi na mrežama, ubiranje sindikalnih i političkih poena suzama i kletvama u direktnom programu, polemika šta je rekao, da li je rekao, kako je rekao, preslušavanje snimaka, komentarisanje preslušanog, čak i ovaj tekst ovde, bolesnim i onima koji ih leče, ne služe baš ničemu.

Jer, danas je još jedan lekar umro. Njemu više nikad neće biti važno ovo oko čega se mi sada raspravljamo.

Tekst je prenet iz štampanog izdanja Blica.