Biljana Srbljanović – Tvorba reči

Piše: Biljana Srbljanović

I opet se rasplamsala strašna rovovska borba u javnosti sa takozvanom “strukom” – lingvistima, pravnicima, političarima, samozvanim tradicionalistima, koji se muvaju po medijima da nam objasne kako zakon ne samo da je loš, već i strašno opasan, da je tajno oružje novog svetskog poretka na planetarnom zadatku da razori inače poslovično čvrsto ustrojeno srpsko društvo i njegove tradicionalne vrednosti. Valjda one otomanske.

Takodje smo videli i paradu muškaraca i ponekih žena – korisnih idiotkinja, koji nam objašnjavaju da ovaj i ovakav zakon najviše šteti baš nama – ženama, da je opasan, da skreće pažnju sa suštinskih stvari i da, iz nekog razloga, njegovim usvajanjem više nećemo moći da se borimo za ekonomsku ravnopravnost, za jednake plate i uslove zapošljavanja ili protiv nasilja nad nama. Drugim rečima, muškarci će tek sada da počnu da nas šikaniraju, biju i ubijaju, jer insistiramo na upotrebi mocionih sufiksa u tvorbi imenica koje označavaju zanimanje žene.

Evo, ne znam. Stvarno treba struka da mi objasni, i to posebno ona iz oblasti psihologije.

Što se same gramatike tiče, “pretvaranje” takozvanih profesijskih imenica dodavanjem nastavaka za ženski rod, nije ništa novo i sasvim je u duhu srpskog jezika. Nemam ovde prostora za detalje,  ali ugrubo da pojasnim; kad na osnovu reči mlekar dodaš sufiks -ica, dobiješ mlekarica, isto kao krčmarica, konobarica, piljarica i niko od “struke” ne tvrdi da su baš ove navedene reči nestandardne, da nisu u tradiciji jezika, da su rogobatne i glupe.

Jer, jasno je, te profesije koje su bile namenjene ženama, a koje su se oduvek “rodno senzitivno” i zvale, nisu problem. Problem je što, fala bogu, a već čitav vek, žene rade i brojne druge poslove i to jednako dobro kao i muškarci, naročito one kojima vekovima nisu imale pristup. Uz to, svi znamo, jezik je živa stvar i menja se, ne zbog nekakve ideologije, već zbog stvarnosti koja se isto tako menja. Uostalom, u naš rečnik ulaze i nove profesije i za muškarce – menadžeri, informatičari, biotehnolozi, programeri, nisu billa zanimanja o kojima je Filip Višnjić pevao, pa niko muškarcima ne brani da se tako zovu. Zašto onda to isto ne mogu i žene?

A tajna je upravo u onom pomenutom socijalnom i ekonomskom nivou ženskih zanimanja koja su tradicionalno prihvaćena i tu nema svadje oko gramatike, jer su (i to sasvim nepravedno), društveno smatrana kao “niža”. Drugim rečima: dadilja, pralja, švalja, tkalja, to je “struci” skoz ok, nije rogobatno, ma kakvi, ne lomi se jezik, baš je lepo i potpuno normalno i u svakodnevnom i u službenom govoru, ali sutkinja, astronautkinja, pilotkinja, pa to je čisto razaranje jezika?!

A ja se pitam, zašto može guvernanta, a ne može guvernerka?

Zašto može kuvarica, a ne može državnica.

Zašto može čobanica, a ne može dekanica.

Pa ona krčmarica ili čistačica ili piljarica, sve to može, a ne može advokatica, urednica, trenerica?

Zašto može radnica, a ne može pravnica?

Zašto sobarica, ali ne i poručnica?

Zašto može sluškinja, ali ne dramaturškinja? Ili filološkinja, psihološkinja, gastroenterološkinja i svaka druga “škinja”?

Da idemo i u detallje, zašto može instrumentarka, a ne hirurškinja? Zato što “struka” prepoznaje da žena u operacionoj sali samo može da “pomaže”, ali ne i da operiše? Ili, na primer, po toj istoj logici, može zubotehničarka, pa čak i zubarka (i to lagano posprdno, kao česti predmet vulgarnih pošalica), ali ne i stomatološkinja?

Manekenka, maserka, kasirka, pedikirka, manikirka, servirka, kuvarica, čistačica, kućna pomoćnica, naravno, apsolutno da, nema za “struku” nikakvih problema, ali inženjerka, premijerka, profesorka, doktorka, to je neprihvatljivo?

Može poslužiteljka, ne može tužiteljka?

Može voditeljka, ne može graditeljka?

Može bolničarka, ne može botaničarka?

Može kućepaziteljka, a ne može istražiteljka?

Može kuvarica, ali ne i arhitektica?

Može plesačica, ali ne i istraživačica?

Može pomoćnica, ali ne i narednica?

Može učenica, a ne može naučnica?

I naročito i iznad svega, može prostitukta, sponzoruša, žena može da bude i profesionalna tračara i alapača, a da tu čak ni nemamo onaj, kako uporno tvrde, neutralni i sveobuhvatni, muški rod. Jer to je opis žene. Muškarci su ipak negde iznad.

Zato ja i mislim da izgleda da je problem ipak u nečem drugom, a ne u tvorbi reči.

Tekst je prenet iz štampanog izdanja Blica.