Biljana Srbljanović – Palmotićeva mast

Piše: Biljana Srbljanović

Usput, u nekih tridesetak sekundi, objavi i da ima svoj lek za Covid, kako inače sve vreme pandemije prima pacijente, a nikad ne stavlja masku, jer ga njegova terapija štiti od virusa. Ta terapija je – Pavlovićeva mast.

Video na Fejsbuku iste noći pogleda stotine hiljada ljudi, “Pavlovićka” neverovatnom brzinom nestaje sa rafova, ljudi sumanuto pojure da poklone poverenje “doktoru sa interneta”, a da nikada pre i posle ovoga nisu čuli za njega.

Uvaženog doktora nema ni u jednom registru lekara, ni kod nas, ni u Americi. O njemu zapravo nema nikakvih podataka, osim u nekoliko identičnih reklamnih tekstova u publikacijama koje promovišu fitoterapiju. U tim tekstovima se ovaj čovek predstavlja kao lekar, tačnije čuveni neurolog i penzionisani direktor “sedme najveće bolnice u USA”, koja se nalazi gradu Šarlot, država Severna Karolina. Tu takodje saznajemo da se neurolog više ne bavi neurologijom, sad voli samo para-endokrinu, uže polje muljanje livadskog bilja.

Doktor tvrdi da je, do sada, čak šest stotina ljudi izlečio od dijabeta, isto tako i samog sebe, insulinske injekcije koje su ih održavale u životu svima je kao zamenio čudotvornim sirupom iz proizvodnje izvesnog Mirsada iz sela Brdjane kod Konjica. E sad, taj Mirsad je vlasnik tajanstvenog recepta od četrdeset vrsta trava, koji je nasledio od otomanskog pra-pretka, a recept naravno, kao svaki sveti gral, niko nikad ne sme da vidi. Istina, kako sam objašnjava, Mirsad često menja sastojke magičnog napitka, kad nema nekih trava, on uzme druge, nebitno, jer tvrdi da time ni u čemu ne narušava delotvornost leka. Sad, šta znam, meni to deluje suprotno samom smislu postojanju drevnog, kao i bilo kog drugog recepta, al ko sam ja da kažem: nisam ni travar ni doktor.

Medjutim, kako će se ubrzo ispostaviti, nije ni starac s početka priče. Naime, već u sledećem tekstu saznajemo da doktor u stvari i nije doktor, sad se predstavlja kao kibernetičar, al isto direktor sedme najveće USA bolnice u Šarlotu, NC. Da li da kažem da ni sedma, ni sedamdeset sedma “najveća” američka bolnica (šta god to značilo) nije u Šarlotu, te da neurolog-kibernetičar ne postoji u arhivi uposlenika? Takodje, metodom očinjeg vida, utvrdjujemo da ni ordinacija u kojoj prima pacijente, sećate se “tokom pandemije, bez maske” (samo stavi Pavlovićku u nos), uopšte nije ordinacija. U pitanju je zapravo gospodinova dnevna soba, iz koje, sa svojom suprugom, distribuira Mirsadov sok.

Taj se sirup inače, zanimljivo je, zove “Sirup”, pakuje se u plastične flaše bez deklaracije i istaknutog sadržaja, ima boju kašastog proliva, al pankreas povrati ko iz puške, 600 izlečenih bivših dijabetičara su dokaz. Uz sirup u flaši, zvezda interneta prepisuje i kesu čaja, pacijentima sleduje i štampani papir A4 formata, koji sadrži uputstva za posebnu ishranu, a koju inače osmišljava njegova žena. E sad žena, koja se takodje vidi na onom snimku, nejasnog je zanimanja, mada tvrdi da je “stručnjak za ishranu”, od škole ima završenu srednju “Braća Ribar” u Sarajevu i to bi bilo to. Ta činjenica je ne sprečava da sa svojim mužem prima pacijente, vodi kartone, prepisuje doze i proverava rezultate krvi, sve u onoj dnevnoj sobi, jeste, takodje. Nije poznato da l bar ona stavi masku ili samo pomadu u nos, iako navodi da trenutno vodi čak tri stotine pedeset pacijenata.

Sad ovako, ima ljudi što veruju u trave i to je sve ok. Mirsad iz Konjica barem tumara planinama i sam čupa i mulja dotičnu vegetaciju. Ali, neurolog-kibernetičar, simbol poslednjeg anti-kovid protesta, ne radi čak ni to. On samo valja taj sok u flaši, lažno se predstavlja po novinama i na konto toga beleži dobit. Njegova žena je deo biznisa, a kolika je moć i uticaj bukvalno rendom prevaranata sa interneta, govori činjenica sa početka priče: Pavlovićka je rasprodata, čiča postao slavan, supruga trlja rukice, a mi svi opet ispali budale.

Ne radi se ovde ni o čemu novom. Muljatora i lažova uvek je bilo i biće. Radi se, na protiv, o tome da starcu još niko nije pokucao na vrata, da proveri navode na okolnosti krivičnog dela nadrilekarstva, ugrožavanja zdravlja ljudi, lažnog predstavljanja, neregistrovane prodaje tečnosti nepoznatog sadržaja, a u cilju pribavljanja materijalne koristi. Kovid pasoši su ovde mnogo manje bitni, važnije je država konačno počne da hapsi nestoroviće i barem tako sačuva javno zdravlje, posebno mentalno, evo moje, na primer. Ali, naravno, i dalje ništa od toga.