Biljana Srbljanović – Načelnik grada

Piše: Biljana Srbljanović

Da sam Vučić, ovim povodom bih Vukadinovića nagradila “Karadjordjevom zvezdom”, jednim potezom je zaslužio to apisovsko odlikovanje za zaverenički posao dostojan prevrata u istoj zgradi Dvora kojim je u Srbiji i nastala Služba – kakvom je dan danas poznajemo.

Ne radi se tu samo o činjenici da je Vladeta Janković u devetoj deceniji života, da nikada nije bio menadžer ničega, da je ambasadorska mesta dobio političkim položajem i da ih je shvatao kao pozeraj, da je deklarisani nacionalista, organski neprijatelj modernosti i osoba sa punim nerazumevanjem savremenog sveta, povrh svega toga i zakleti neprijatelj politike Zorana Djindjića, a prijatelj njegovih kobnih neprijatelja. Nije samo zbog toga što je doprineo da Srbija bude u 5 zemalja sveta koje bojkotuju Nobelovu nagradu, kad je kineski disident osvojio, što je umešan u zabranu prikazivanja kritičkih filmova na temu ove zemlje, a na festivalu dokumentarne i autorske umetnosti, što je, sa celim organizacionim odborom, djuskao pod binom ispred Skupštine na Cecinom nastupu za “Voljenog premijera” i što je bio deo mitinga koji je prethodio lomu i paljenju ambasada, džamije, pljačkanju beogradskih prodavnica patika, a sad bi tog grada da bude prvi čovek. Ne, nije samo zbog toga, ali jeste i zbog toga.

Istina, činjenica je da je od druga dva ponudjena kandidata, za koje je Vukadinović sprovodio svoju diletantsku anketu, Janković mnogo bolji, ali ipak ni to nam ne govori ništa. Moglo je, dakle, da nam se zalomi da poludeli Tviteraš Siniša Kovačević, profesor akademije Bogoljub i Janaćije Karić iz sela Šuljam, takodje penzioner ozbiljno načetog zdravlja, kognitivnih kapaciteta i razumevanja pravopisa, bude predlog. Kovačević bi, istina, imao prednostu u odnosu na Jankovića u tome što je njegova supruga, glumica Ljiljana Blagojević, bila više godina gradska sekretarka za kulturu postavljena kad je SPO smenio Djindjića sa mesta gradonačelnika i time poništio 3 meseca demonstracija 1996./97. godine na kojima smo se lomatali da odbranimo izbornu pobedu, al uzalud. Ona je tada inače bila poznata po rekordnoj upotrebi Vučićevog Zakona o javnom informisanju, na osnovu koga je tužila i gotovo do zatvaranja dovela brojne nezavisne medije. Sve to zajedno čini jedno temeljno iskustvo porodice Kovačević u obnašanju vlasti na srpski način, šteta što se retko ko toga seća, inače bi, a ko bi ga znao, možda jednom i izbegli da napravimo istu katastrofalnu grešku.

Treća mogućnost je bila da se predloži Božo Prelević, koji je momče u najboljim godinama za drugu dvojicu, ali i zaista ozloglašeni branilac teorije trećeg metka, prema kojoj Djindjića nije dokazano ubio Zmija iz Zabele, već nepoznati počinilac sa druge lokacije ledenim rasprskavajućim lutajićim hicem. Kao što vidimo, sve što ova trojica imaju zajedničko je da zaista nisu dobar izbor, kao i činjenica da su radili protiv Djindjića. Ok, to sad vama deluje kao: šta me briga za Djindjića, daj da smenimo vlast, posle ćemo da vidimo šta i ja vas podsećam da je i baš i Djindjić tako mislio, pa vidimo kako se završilo.

Zato ovaj sumanuti predlog ne može biti slučajan. On je toliko pogrešan, toliko loš, da je nemoguće da nije nastao u laboratoriji. Jer, bukvalno je svaki drugi predlog bolji. Svaki. Bilo ko iz “Ne davimo Beograd”, sto puta je logičniji kandidat za mesto gradonačelnika umesto uobraženog starca koji je od prošlog veka u penziji. Problem je, izgleda, baš u tome što je Beograd i jedini politički teren na kom ova organizacija može ostvariti ozbiljniiji uspeh i deluje kao da ih baš zbog toga ostatak konkurencije koči. Evo i ja sama, koja imam hiljade primedbi na brojne nedoraslosti i krupne probleme “Žute patke” ne mogu da se pravim da ne vidim da njihova popularnost i utemeljenost u glavnom gradu očigledna i važna i da bi sigurno bili bolji za Beograd od Jankovića, ne samo kao kandidati, već pogotovo ako bi eventualno bili izabrani. I da razumem unutar-stranačke trzavice, pa da zato “NdvBGD” nema prodju, ali zašto onda ne predlože Mariniku Tepić, Pavla Grbovića, čak i bilo kog eko-hipstera sa Starog Grada, svi oni bi bili bolji, pametniji i logičniji kandidati od Vladete Jankovića i pomenute prve dve pratilje i ja stvarno ne mogu da zamislim da se s ovim neko ne slaže. O čemu je onda ovde reč? I zašto opet nasedamo na istu foru?

Tekst je prenet iz štampanog izdanja Blica.